Bonsai botovi

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }Mada, do pre koju godinu zaista sam se pitao šta u basketu rade ''naglašeno niske'' osobe, osim što produciraju svoju sujetu i alavost, osećaju li se kao kepec pored pisoara, u koji mogu samo da povraćaju i pljuckaju, ne i da vrše malu nuždu? Ali, primetio sam da u poslednje vreme i ''naglašeno visoke'' (da ne kažem gabaritne) osobe u košarci umeju da naprave zamašan haos – gordošću, neznanjem, željom za vlašću, mrsomuđevinom opšteg tipa. Naravno, ne uopštavam, radi se o ekstremima…

Što se ''botova'' tiče – predstavljaju (uglavnom klupske) vojnike koji besomučno komentarišu po internetu, plasirajući mahom gadosti i neistine, za nešto sitnog ćara ili ''iz ljubavi''. Bezazleniji vid botova su dežurni internet aktivisti, hejteri, koji iznose svoje mišljenje u 140 karaktera, bez obzira koliko to ''mišljenje'' bilo opskurno. Jer – dešava se da zaluta i po koji kvalitetan, smislen komentar. Mnogo opasnija je armija (obučenih) klupskih botova koja bombarduje portale – onim što im je sugerisano, naređeno, koja iznosi Vođino ispravno mišljenje, koje ima za cilj – metu izbalegati ne birajući sredstva i reči, a svoje (gazdu, klub) – promovisati do neba, (ikono)pisati kao ''nove svece''… Sad, razmišljam glasno, botovi nisu srpska izmišljotina, ali smo joj mi dali neki ''svoj šmek'', jer smo najpoznatiji kao narod koji preteruje i u slavlju i u tugovanju, dakle i u ljubavi i u mržnji. Osnovni problem je, barem što se mog skromnog mišljenja tiče – šta će ti mladi ljudi ''biti'' za dvadesetak godina, kada dođu u četrdesete: iz prve grupe biće mnogo luzera, ali nalazim da će se ''ispiliti'' i po koji promišljeni, kvalitetan član društva. Gotovo svi iz druge grupe ostaće ono što su i sad – ''korisni idioti'' svojih gazda, direktora, ministara, znači – Ništa…

Njofra je smislio i treću, najopasniju grupu – a to su upravo Bonsai botovi (ubuduće ''BB''), čija poslušnost u kombinaciji sa agresijom i sujetom ide do neslućenih visina: oni nemaju granica ''ni dole ni gore'', uradiće (bukvalno) sve da stignu do vrha! Sad naslov kolumnice postaje jasniji: ogadili su mi se i komentatori i njihova sadržina u poslednje vreme, jer promovišu neistinu i nekvalitet. Ili, što reče komšija Njofra – ''navrznu se BB na nekoga kao smrt na babu'', odnosno – ''uhvate se za nešto kao specijalac za ručku padobrana i – guslaju li guslaju''. Kad sam već kod NJofre, jedan gospodin do čijeg mišljenja mi je posebno stalo – sugerisao mi je da malo više osvetlim ''trenutnu situaciju'' u kojoj je ''dobri i pomalo pošteni'' bratić NJofra. Manje priča o košarci, pošto crno-belima ne cvetaju baš ruže, blago rečeno, ali zato ima puno ideja o kojima razmišlja, na primer:

– Da li su Vladislav Petković Dis i Milojko Pantić Dis neki dalji rođaci?

– Da li je, i u kom procentu, tačna sentenca – ''to što si smešan, ne znači da si duhovit'';

– Šta nije u redu sa mnom, bratiću: čas jedem slatko kao žena u depresiji, čas razočaram nepca nekom izlapelom brljom, za koju mi posle kažu da ima 50 odsto alkohola;

– Da li je tačno da penzioneri ne kupuju hleb u pekarama, jer ne mogu da ga opipaju?

A da – igra se i Superligica, da kažem koju i o tome. Četvrto kolo obeležila je masovna tuča na utakmici u Železniku, između ekipa FMP-a i Vojvodine, tako da se kraj odigrao 5:4 u broju igrača, a 72:79 u broju poena. Pa šta, reći će najpoznatiji mudraci srpskog basketa – dešava se i drugima. Tako je, ali se samo u našoj košarci nakupilo sve: da se seniori biju na bilo kom finalu; da se juniori lemaju na srpskom finalu (pa da jednom ''gazda'' kaže – trebalo je jače da ga udariš); da se važni ljudi medijski balegaju; da trener hvata igrača za gušu; da ''prvi čovek'' tri kluba tuče novinara; da kouč razmeni nekoliko udaraca sa ''nekim'' ispred svlačionica; da ne pominjem negdašnje sukobe navijača, probleme arbitara i slično… Kad smo već kod pomenutog meča, za mene je pozitivan utisak kreativna igra Jovana Novaka, koji je dve poslednje od sve tri pobede Voše nad ''panterima'' sam rešio. On je jedan od nusprodukata (da ne kažem kolateralna šteta) sukoba Partizan – Zvezda, znate već, pre godinu i po dana – hoće ga jedni ne daju drugi, ili obrnuto. Dečko je imao puno lutanja, dolazi sebi poslednjih meseci. Pa šta, reći će nanovo isti mudraci? Ništa – tada je imao 19, a sada je ''na istom'' i ima 21 godinu…