Borko i Čvorko

Naime, pomoćni trener Zvezde, Borko Radović (igrački poznat, kao kouč više nego anoniman) izjavio je u vidu ''zahvalnice'' Bobiju Marjanoviću – da je isti završnicu domaće Superlige igrao povređen, sa slomljenom nogom, ili tako nešto. Reakcija od strane Sparsa i Grega i Popoviča, Bobijevog novog trenera, više je nego očekivana: urgentno, prvim ispravnim avionom, Bobiša da doleprša u SAD na pregled. Pre toga, normalno, ''preporučena je zabrana treninga'' istom šest do osam nedelja (čitaj – Marjanović ima više nego izgledne šanse da ne nastupi za repu na evropskom prvenstvu u četiri države)…

Zašto je svakoj osobi koja tu i tamo gleducka košarku, a ima koeficijent inteligencije veći od pedeset (''malo li je'', dobacuju Njofra i Vrabac uglas), jasno da tu od spontanosti nema ni ''s'' (više se radi o ''spontanom prebačaju'')? Prvo, Boban Marjanović nije više igrač CZ (zadnja prijavljena pošta Omaleni Kalemegdan) i nema potrebe pominjati bilo kakve povrede, pogotovo ne pedesetak dana naknadno, a pošto je Boban prošao barem dva validna lekarska skeniranja, osim ako imaš loše namere, kao u ovoj sceni iz ''Alana Forda''. Drugo, iz CZ ''sto jedan odsto'' (jako poučnih) izjava, KZŠ i Saopštenja ide iz Jedne Glave (ostale su tu za spektar frizura, zavisno od pola i veličine lobanje). Evo, ako sam dobro shvatio, koliko prekjuče izašlo je S-20199 u kome se napadaju mediji što objavljuju da je Kalinić u Feneru (kad jeste), a ''slaba im je džebana'', valjda okvašena, što mi nije logično, jer su me u školi učili da barem od 1389. godine Turci sa ''džebanom'' nemaju problema na ovim prostorima… Hoću da kažem – narečenom Borku (kome je ovo druga trenerska izjava u životu, a prva je bila nešto kao ''pobedili smo da ne izgubimo'') dat je čitljiv tekst izjave, vreme i mesto, kao i svakom te-ve spikeru. Treće, a najvažnije, dumam glasno, ovaj performans (pre perforacija slepog creva) jasno govori o srpskoj košarkici i ''časovima ljubavi'': ako nisam Ja taj koji bira selektora (i ubira parice i slavu), briga me za košarku, Bobijevu karijeru, još manje Saletovu, ''pišti mi levo jaje na ćumur'', što bi rekao dobri i pomalo pošteni Njofra…

Neću da ne notiram da su i većini prethodnih selektora (posebno u XXI veku) podmetani klipovi pod (više ''u'') točkove (nekima drveni, nekima gvozdeni, po proceni snage), po starom srpskom običaju da se na ovom arealu samo uspeh ne prašta. Predviđam, poučen istorijom (''učiteljicom života''), da se ovo zamešateljstvo neće zaustaviti na paškvili ''Borko i Čvorko'', jer su scenaristi veoma maštoviti, zlobni i do neba sujetni. Šta je u epicentru, a to sam mogao odmah i da kažem, da ne mrčim elektronsku hartiju: ''zaverenici'' su očekivali da Đorđević neće dugo, odnosno da na svetskom prvenstvu ostvari ''lep neuspeh'' (a on drugi!), pa da ga redno – hvale, sažaljevaju i pedaliraju. Umesto toga, čovek potpisao do 2019. sedenje u srpskoj selektorskoj fotelji (pa usput i za grčki Panatinaikos), što je neoprostivo. Nastavak sledi, obaveštavaću vas u kolumnicama, ukoliko me ''u roku odmah'' ne odstrane iz ovih novina…

Elem, nije mi ostalo mnogo prostora, ali da pomenem i događanja, ne baš lepa, u Partizanu. Kako sam ja to shvatio, uprava i svi relevantni ljudi su na odmoru i mudro ćute, jedino trener, popularni DV, odmara i konstantno radi, mudro misli na voljeni klub, sastavlja tim (pomoću štapa i kanapa) za 17. avgust… Evo, otišao je i Nikola Milutinov u Olimpijakos, po stihovima narodnjačkog hita ''Otiš'o si, obeštećenje don'o nisi'', što je navelo trofejnog kouča da i njega (poput Bertansa, Gagića i još nekih), u nastavku svog poučnog medijskog serijala ''mini lekcije o (ne)moralu'', svrsta u izdajnike, odnosno ''moralno neodgovorne osobe''. E sad, drugi put ću o tome kada je i kako počelo osipanje ''velikog Partizana'', samo da dodam da DV ima lepu šansu, pošto vidim da mu klub duguje ''iks plata'' od januara 2013. godine, da svoje ime doda u kolonu iza Lovernjovog, koji je paradigma lojalnosti, etičnosti i čojstva…

Da ne zapostavim komšiju Njofru: radi, bolje rečeno lenčari i pijucka na suncu pod sloganom – ''nikako ne idem u hlad jer je tamo izmerena temperatura od 42 stepena'', a muče ga enigme tipa – da li Slepog Miša može da ulovi samo Slepa Mačka; ako u žargonu za nekoga kažu da je rođen analnim putem – znači li to da je fekalija od čoveka i zašto da; šta hoće da poruči moderni stihoklepac kovanicom – ''domaćice manje zbori, da ti suprug ne zagori'' i tako dalje. Dživdžanu, opet, nije jasno – ako za nekoga kažu da je ''lektor u pokušaju'', da li je on Hanibal Lektor…

Glosa: Evo, otišao je i Nikola Milutinov u Olimpijakos, po stihovima narodnjačkog hita ''Otiš'o si, obeštećenje don'o nisi'', što je navelo trofejnog kouča da i njega (poput Bertansa, Gagića i još nekih), u nastavku svog poučnog medijskog serijala ''mini lekcije o (ne)moralu'', svrsta u izdajnike, odnosno ''moralno neodgovorne osobe''.