Braća Grim

Konsultovaću NJofru i tabelu, najmerodavniji dvojac. U Jadranskoj su tri ekipe sa sve četiri pobede – Crvena zvezda, Budućnost i Partizan.

Prve dve očekivano – snagom tima i kontinuitetom, dok su crno-beli najprijatnije iznenađenje, pre svega sa tri pobede na gostujućem terenu – dva puta u Skoplju i u Baru. Aleksandar DŽikić vredno je radio od juna meseca, bilo je tu i turbulentnih trenutaka, ali je okupio sastav i promovisao model igre na visokom nivou. U tamnoputom Hečeru našao je i vođu i meć-vinera, što se teško uklapa u jednoj ličnosti, a svi ostali spolja pomažu, možda će Marinković ove sezone doći blizu projektovanog pre tri godine. Visoka linija deluje odlično: Luković je uz Hečera u napadu nerešiva enigma na “piku“, defanzivno je uvek delovao dobro – skokovi, blokade, zatvaranje reketa. Brzinu u kontri i širinu u pozicionom napadu daju Majstorović i reprezentativac Birčević, a iskustvo i privrženost klubu Novice Veličkovića dođu kao šlag na torti…

Na začelju tabele su dva skopska predstavnika – MZT i Karpoš Sokoli, bez pobede u osam utakmica. MZT je otpustio trenera Emila Rajkovića i dva igrača, Karpoš, koji ima ogromnu šansu da bude poslednji, za sada samo jednog stranca. A oba tima su dala pozamašne svote za pojačanja, Karpoš je platio (150 000 evra?) i specijalnu pozivnicu (“pošto niko na Balkanu nije hteo da je primi od poštara, koji uvek zvoni dvaput“ – NJofra), da bi plesao jednu zimu u ABA ligici, da bi – daleko bilo – za dve sezone startovao u makedonskoj ligi kao valjevski Metalac u KLS-u, sa pet igrača svih četrdeset minuta: Šarenac, Vasić, Dujković i dva Đukanovića – Đukan i Brano. Ako gazda Karpoša misli da će cenom ulaznice (protiv Partizana pet evra) nadoknaditi uloženo – he, hheeee…

Mada, cene karata rapidno skaču, vidim da za jedan meč Evrolige, CZ – Darušafaka u četvrtak, “počasna mesta“ koštaju jedva 10.000 dinara (više od 80 evra?). NJofra je prvo dumao da je to godišnja karta, onda da počasni gosti za to imaju i specijalne privilegije u iću, piću i tako to. Međutim, sigurno je da srpski šampion dominira u regionu, posebno defanzivom koja inicira kontru. Hoće li to (i zašto neće) biti dovoljno za ulazak u osam veličanstvenih u Evropi videćemo. Trener je koliko juče na teveu, sat vremena elaborirao kakva pojačanja su im potrebna, ali ja ništa nisam shvatio, biće da me je vreme pregazilo, krečana bato… Dva preostala srpska tima – Mega i FMP, neće imati problema ni sa opstankom, ni sa prolazom u četiri – plasiraće se između! Mega ima mlađi, nešto slabiji sastav od prošlogodišnjeg, koji za sada ne može da nosi agresivnu igru sa udvajanjem, četrdeset minuta po čitavom terenu. FMP poslovično mlad sastav uz iskusnog pleja Čovića, igraju dobro sa očekivanim oscilacijama, biće igrača. Da li mi se učinilo, ili su u Železnik (i zašto jesu) vraćena FMP-ova a skinuta Zvezdina obeležja, da li to popularni Zeka opet viče i prati kontru, zašto nema više posmatrača…

Od ostalih timova Dragan Bajić sa Igokeom i Cibona sa Acom Petrovićem iz potaje – najprijatnija su iznenađenja. Posebno zagrebački sastav, pošto ima nekoliko mladih igrača evropskog nivoa. Jedan od njih je i devetnaestogodišnji Ante Žižić, koji je protiv MZT-a u Skoplju, za pedeset minuta igre (dva produžetka) ostvario neverovatan skor – 56 indeksnih poena!? Sad, ovo pominjem iz nekoliko razloga: što samo ovako posrnula liga može da vrati dostojanstvo, a i lično: kada sam prošle godine u jednoj kolumnici pomenuo da će nas Hrvatska pobediti i na seniorskom planu za izvesno vreme, jer ima bolje dečake rođene od 1994. do 1998. godine – pretrpeo sam poprilične kritike…

Čini se da sve maksimalno dobro funkcioniše po ligicama na našem ataru, pa se upitah nije li sve idealno i gde to ima. Odgovor dolazi iz poznatog dijaloga Šurde (LJubiša Samardžić) i Boba (Bora Todorović) iz serije “Vruć vetar“. Šurda objašnjava kakvu devojku bi voleo (sve naj), pa pita Boba – “gde to ima“, a ovaj šeretski odgovara – “ima, ima – kod braće Grima“. Dakle, u bajkama je sve idealno, u domaćem basketu manje. Na primer – “nova“ pravila sa pooštrenim nesportskim ličnim, tehničkim greškama za svaku reakciju i slično, dovele su dotle da se (neuke) sudije dokazuju moćnicima, pune kase liga i slično, zaboravljajući da teraju publiku, “kvare“ igru i slično. Ako meč traje više od dva sata, uz 61 ličnu i 76 slobodnih bacanja na obe strane – gde je tu igra, lepo, kreacija? Ako od 68 poena domaćin da 31 poen iz slobodnih bacanja (više od 45 odsto, što nisam čuo da je zabeleženo ikada), a gost 10 – o čemu se radi. Ako se tehničke dele kao propagandni materijal u Knez Mihailovoj i svi se krste – hm, hhmmmmm…

Odnosno, treba svakako izbeći naziv “džiber mehana“ za sve što je vezano za košarku na ovom balkanskom arealu, srpskom posebno. Za kraj, posle povratka Partizana na veliku scenu, NJofra (radi ove nedelje pod sloganom – “idi od mene, što si mi dalje to si mi bliže“) odbio je Vrapca (ne VUR-a, nego mog paviljonskog dživdžana), koji mu je ponudio “počasno mesto“ na meču Zvezda – Darušafaka, rečima – “ti nisi znao ni da letiš kad sam ja tamo bio u crno-belom“. Dakle, ponovo rivalitet na vidiku…