Crveno i crno

NJP – koji radi pod devizom “nešto malo zdelaš dobrovoljno, a ostalo dobromorno“, a koji je utripovao da mora da napravi malu, kućnu fabrikicu piva – prokomentarisao je pre neko veče da sam postao zavisnik basketa: “bratiću, čim niko ne igra treseš se kao FAP u leru“…

Elem, evo nekih iščašenih zapažanja. Prvo, kod gotovo polovine evroligaša, zbog enormnog broja utakmica, samim tim nekontrolisane potrošnje energije (kako fizičke, tako i kreativne, stvaralačke), vidan je pad motiva, samim tim i kvaliteta igre: Barselona, Baskonja, Galatasaraj, Efes, Armani, Uniks, donekle PAO posle “autobuske avanture“, Darušafaka… Kad od kraja septembra 2018. godine gosn. Đordi Bertomeu bude svečano promovisao Evroligu od 18 klubova (34 kola u “obaveznom“ delu) – većina nacionalnih liga shvatiće uzaludnost svog postojanja, čak i najjače, a što su prvi ABA ligeštulci imali priliku da spoznaju. Pisao sam već o tome, da ne ponavljam: prekomeran broj mečeva, pad kvaliteta, istrošenost, povrede pojedinaca koji najviše igraju, teško je plesati stotu sezonsku utakmicu polovinom juna, na tridesetak stepeni, posebno stranim, tamnoputim igračima koji su glavom uveliko kod kuće, na odmoru. Ali, pustih parica nikad dosta… Drugo, doći će do minimalne promene učesnika Evrolige – Himki umesto Uniksa, Valensija “menja“ Darušafaku, Unikaha ide kao pobednik Evrokupa, rečju – osnovno obeležje je pet španskih predstavnika (Real, Barselona, Baskonja, Unikaha i Valensija) među šesnaest (31,2 odsto lige, ako sam dobro izmatematičio), što je preko svake mere, jer španska liga nema toliku snagu. Dakle, prošlosezonsko učešće četiri turska, ove pet španskih timova popularni NJofra prokomentarisao je na svoj način – “iz finansijskih u čmarne vragolije“…

Sve sam nešto izbegavao da pišem o domaćem basketu, jer to znači analizirati Crvenu zvezdu i Partizan, koji su jaaako osetljivi na bilo koji vid kritike, a pošto sam početkom kolumnističkog delanja obećao sebi da neću da budem ničija dvorska luda, znači – problem u najavi. Odnosno, izgubim se kao Pinokio u kubiku drva kad treba rečju oslikati “večite“. Pre priče o polufinalu i potencijalnom finalu Superlige, evo zanimljivih novinskih detalja. Prvo, zajedničko za oba kluba je tužbalica za novcima, odnosno “permanentnim nedostatkom istih“. Nedavno je večiti Dragan Todorić jecao nad “alarmantnom finansijskom situacijom u Partizanu“, a i iz tabora crveno-belih od prvog čoveka (najmanje dva) kluba najavljeno je, odmah po puštanju godišnjih karata u opticaj, “ugroženo učešće u Evroligi“, tako nešto, akcenat je na nemanju sredstava. Dakle, dva guslara tokom dvadeset prvog veka zavijaju samo jednu pesmicu, ne šire repertoar… Drugo, pročitam zanimljiv pasus u nekoj novinici: “KK Partizan je poslednjih trinaest godina otvorio ukupno jedanaest različitih računa pod različitim imenima i trenutno su svi u blokadi.“ Finansijski nisam baš potkovan, pa ne komentarišem, kao što nisam ni Zvezdin UPPR komentarisao, odnosno brzinsko saniranje tričavih šesnaestak miliona duga i današnji nedostatak evrića… Treće, vidim da je Predrag Danilović, predsednik našeg Saveza, u Nišu studentima objasnio aktuelni trenutak (koji traje u akutnom stanju barem petnaestak godina) srpskog basketa: “Kod nas je sve pitanje Zvezde i Partizana i to je preraslo u bolest, odavno je prevazišlo sportski kontekst. Koliko je kriva Zvezda, toliko je kriv i Partizan…“ Apsolutno sam saglasan sa Sašom, posebno što je on kao jedan od dvojice (naj)bitnijih ljudi crno-belih delao više od deset godina, a sada iz neposredne blizine, kao prvi čovek krovne organizacije, može da utiče na početak lečenja ovog kancera u poodmakloj fazi… Četvrto, zaključujem da smo u pravu nas nekolicina “ispljuvanih“ posle pisanija o činjenici da su upravo “večiti“ većinski vlasnici i tvorci krize i pada srpske košarke. Amin… Da, peto, umalo da zaboravim: hajde razmislite svi dobro, što se tiče seniorsko-reprezentativnog doprinosa ova dva kluba, koga osim Bogdanovića možete da navedete kao direktan doprinos? Kalina i Jović su došli u CZ kao reprezentativci (sa medaljom), Kuzmić takođe, Teo, Marković, Radulja su iz druge priče, Simonović je prevashodno, takođe, Mutin “proizvod“, kao i Birčević što je valjevsko-kragujevački momak, može biti da sam nešto prevideo, godine su u pitanju? Dakle, cela povika za evrima koji uglavnom odlaze van, možda ovde ostane deo kod menadžera i nekih “pratećih“ ljudi…

Šesto, nalazim da će Crvena zvezda nešto lakše u polufinalu pobediti Megu, nego Partizan FMP, tako da će u finalu barem desetak dana deo grada oko Pionira biti pod opsadom. Očekujem od ljudi koji vode klubove i prezidenta Danilovića da amortizuju koliko je to moguće sve sporno van parketa, dovoljno će i tu biti čarki i gluposti, ne treba širiti priču. Što se “suve“ košarke tiče – ne bi trebalo da bude neizvesnosti. Dve sezone CZ je među najboljima u Evropi, dosadašnji deo domaćih mečeva služio je kao oporavak najboljima i šansa mlađima, bilo bi sve osim jedne pobede Partizana veliko iznenađenje. Jer, crno-beli su u blagom padu forme, što je i očekivano, nemaju previše pomenute fizičko-kreativne energije, plus povrede i “XY salmonelisanje“, realni finansijski i drugi problemi i tako dalje. Zaključak: kada je, kao vrhovni esteta, NJP pročitao moju kolumnicu, verovatno nezadovoljan pisanjem oko njegovog omiljenog kluba, zagonetno mi je rekao – “komšo, propao si kao žeton“…