Džemperovski

Posle dobrih stotinak dana kašnjenja, javio se centar i nesuđeni reprezentativac Darko Miličić, rečima da „Duda laže kao pas“, što je kasnije ublažio brisanjem poslednje reči (dakle, pas iliti ker). E sad, nije Miličić jedini čiju će igračku (ogromnu) vrednost umanjiti nedostatak kulture ili obrazovanja, znam još nekolicinu. Drugo, što reče dobri komšija Njofra (koji poslednjih dana radi pod sloganom „bolje pivo u ruci nego posao u struci“) – svaki argument, pa i suva istina – ostaje nevažan ako se saopšti bez dovoljno takta i, treće, valjda je svima jasno da mogućnosti za saradnju na relaciji Ivković-Miličić nije bilo, niti će biti ubuduće, pa birajte. Reakcija – većina je, na primer predsednik saveza Dragan Đilas, branila Ivkovića, ali… Nekako u isto vreme, što nema veze jedno sa drugim (ili, može biti i ima?), javio se iz Italije i proslavljeni Saša Ðorđević, sa razumljivom željom „da bude selektor Srbije 2016. na Olimpijskim igrama u Brazilu. Čuj, 2016, a mi ne znamo ni šta ćemo iduće godine…

Drugi biser odigrao se „oko“ utorka, jer se tim danom sastaje predsedništvo Crvene zvezde Beograd. Ovoga puta prisutan je bio i trenutnu (lošu) bodovnu situaciju objasnio proslavljeni Svetislav Pešić, a za uzvrat dobio jednoglasnu podršku, možete misliti! On je sutradan, u pomalo šaljivom i ironičnom tonu, otpozdravio svojom podrškom predsedništvu. Meni tu ništa nije jasno, pa moram glasno da razmišljam. Znači li to da će, u dogledno vreme, nekog maglovitog utorka, uprava CZB ponovo zvati Trenera da (i pismeno?) nešto objašnjava i hoće li dobiti podršku, ili će se posegnuti za nekakvim „kaznenim“ merama? Kako Trener nešto da obrazlaže ljudima koji ne znaju košarku ni blizu kao on, pred kojom to komisijom? Da li je u pravu zabrinuti Valter (čiji je trenutni slogan „modifikovani“ četvrti Njutnov zakon: „kulov ostaje kulov, bez obzira na pređeni put“), kad kaže – komšo, od četvrto i petoplasiranog tima Superlige Srbije (plus dva Popovića i Adam Morison) ne može se napraviti „kraljevska“, nego skromna „penzionerska“ torta, bez šlaga? Shvata li niko (u i oko) CZB da oni trenutno imaju samo jednog asa, jedan adut iz rukava, a koji se zove Svetislav Pešić… i tako dalje. Nego, da ne bude baš sve crno oko crveno-belog kluba, moram da notiram da su potpisali sa kompanijom Balkan bet ugovor o sponzorstvu i slikali se, svi razdragani. Mada, mislio sam da na takve važne trenutke potpisnici dolaze u odelu, da je varijanta „džemperovski“ odavno izašla iz mode (ili je, ponovo, došla?)…

Zatim je, ako već pravim pregled nedelje – Partizan u četvrtak u Milanu (posle samo 19 datih koševa za poluvreme, posle „minus 17“ na kraju treće četvrtine) savladao zbunjeni Armani (ne)vođen trenerom Serđom Skariolom i tako došao do hleba važne pobede u gostima. Dakle, crno-beli imaju posle prvog kruga tri pobede i dva poraza i izgledne šanse za plasman u Top 16 Evrolige. Ali, kao što sam posle prva dva poraza naglasio da je nekulturno tako rano bilo šta sumirati, pogotovo širiti negativnu energiju, tako i sad dumam da treba biti strpljiv i oprezan, ne preterati u euforiji. Naravno, ponovo je NN Guslar bio u ekstazi, u pesničkoj fazi, sa penom na usnama opevao je najsitniji detalj tekme po sistemu – Bože mili čuda velikoga, kad se šćaše… Kao što je pomenuti (baš) trijumf u Italiji bio pobeda volje, sistema, bitke za svaki sekund, loptu i santimetar igrača i trenera Jovanovića, bio nagrada – tako je i (ne)očekivani poraz našeg šampiona protiv nejakog, omalenog Zlatoroga (72:62) u gostima u okviru ABA lige, što je zasad jedina pobeda tima iz Laškog, u stvari šamar-opomena pred važna događanja u oba takmičenja, ćuška koja ne košta puno, ali koja je došla u pravo vreme. Pametnima dosta…

Kada sam, u jednom od kolumni pred početak sezone, napisao da su ostala tri srpska regionalna predstavnika u prednosti nad Crvenom zvezdom Beograd (duže zajedno, imaju kakav-takav sistem, nisu novi treneri i previše igrača i slično), jedan moj (bivši?) drugar se baš naljutio. Nisam ga pitao šta sad kaže, pošto se ispostavilo da sam u pravu, mada nešto i nisam srećan zbog toga… Naime, Hemofarm je u subotu došao do svoje četvrte (veoma važne posle nesrećnog poraza u Zagrebu) pobede, stabilan je na svim poljima u odnosu na očekivano, Željko Lukajić vodi vrščane u mirnu luku. Kragujevački Radnički je u lošoj seriji i u subotu se u Pioniru, pobedom nad CZB od 84:79, izjednačio po broju skromnih trijumfa (samo po dva) sa crveno-belima. Uz činjenicu da je do sada tim Miroslava Nikolića savladao i Široki u gostima, da je više mečeva igrao na strani, da su nedostajali Pavković i Gadeforš – stoje im lepša postnovogodišnja dešavanja… Crvena zvezda Beograd upisala je i šesti poraz, lošom, plašljivom završnicom, nervozom na i oko terena, raspravom kouča sa publikom… Pored odbrane, koja se ne popravlja, ostaje pitanje: igraju li momci koji ostaju i dogodine u selekciji, hoće li u njoj biti mesta za Nedovića i Cvetkovića, koji je to broj pobeda koji opravdava (ogromna?) uložena sredstva i tako dalje…

Na kraju, samo da napomenem, kad sam se dotakao Njofre i Valtera, da je moj ovonedeljni radni slogan kratak i jasan – „ne prekidaj ženu dok ćuti“…