Džiber Mehana

                       P { margin-bottom: 0.21cm; }Sve parice namenjene sportu koji je proslavio ove prostore, samim tim i Srbiju, sve titule i priznanja, svi asovi, treneri i ''treneri'', sudije i ''sudije'', zgodne udavače sa mirazom, gazde, ''dobri i pomalo pošteni'' menadžeri, toliko bitni huligani, medijska elita – svi su nastanjeni u Beogradu, bahato su okrenuli leđa ostatku areala i ne haju ''za boraniju''. Kao, sve važne odluke donosi par ljudi, u ličnom interesu, dakako – u ugostiteljskom objektu za poučnim nazivom ''Džiber Mehana''…

Tu se probudim, znojav kao da sam radio generalku na ''golfu 3'' ili prao prozore spolja na Beograđanki, počnem da razmišljam u stvarnim slikama. Krenem od seniora, vidim da su polufinale Superlige obezbedila četiri prestonička tima, parovi su Crvena zvezda-Mega Leks i Partizan-FMP (zluradi NJofra, koji poslednjih dana ima novi slogan – ''u manjku inteligencije javlja se višak snishodljivosti'', ispravlja me: ne, među četiri izabrana su Partizan, Mega i dva FMP-a). Okej, pravdam se sam sebi, dešava se i drugima, u turskom polufinalu svi učesnici su iz Istambula, mada mi primer nije adekvatan. Posledično, to znači da će nas i u ABA ligici predstavljaju samo velegradski klubovi, odavno su potonuli Hemofarm, Vojvodina, Radnički (KG), Metalac… Pređem na juniore, dok budete čituckali kolumnicu na Novom Beogradu će se odigravati polufinale, takmiče se međusobno Partizan-Jagodina i Zvezda-Mega. Taman se obradujem ''Jagodini'', kad mi bolje upućene kolege objasne da pod tim imenom nastupa još jedan sastav Mege (Zvezda, Partizan i ''dve Mege'', što bi rekao bratić NJofra)… Sneveselim se kao rezervni točak, pogledam učesnike kadetskog polufinala – Zvezda, Partizan, Mega i novosadski Sport's World (pobednik Mega Leks), zatim pionirskog – ista tri beogradska kluba i subotički Spartak (pobednik Partizan) i shvatim da tu nešto sistemski nije u redu – od šesnaest timova u četiri kategorije, do polufinala su došla samo dva van BG-a, odnosno ''DŽiber Mehane''…

Ne treba umanjivati kvalitet proistekao, pored ostalog, iz kvalitetnog rada i poslovanja timova beogradskog regiona, još manje nedostatka navedenog (plus tridesetogodišnja učaurenost istih prezimena i evidentni manjak ambicija i entuzijazma) po Čačku, Kraljevu, Kruševcu, Nišu, Užicu, Kragujevcu, Leskovcu – ali je baza osiromašena na svaki način, dovedena na nivo ikebane, statiranja u negda važnoj košarkaškoj porodici. Ova akutna ''bolest'' ne leči se konstantno dobrim radom i produkcijom čačanske Mladosti (Dobrilo Jojić) ili niškog Nibaka (Milan Josić), kao ni povremenim generacijskim iskorakom nekog od drugih omladinskih pogona. Problem je dublji i hitniji od seniorskih, ne kažem da nema pomaka, ali su sve radnje usmerene na reprezentativne mlađe selekcije, ne na klubove i takmičenja. Anegdotski mi je neke detalje pojasnio kolega koji radi sa decom u malom klubu na jugu Srbije. Naime, desi se da njegovi pioniri pobede beogradske vršnjake, pa ga ''pametni'' član uprave upita – kako to da će nas za godinu-dve, u kadetskom uzrastu, isti protivnik pobediti ubedljivo? Tako što će petorica naših najboljih klinaca već na leto preći u Beograd, da igra za ovaj tim koji smo danas savladali – glasio je logičan odgovor kouča. Toliko od mene o ovoj temi, javiću se i naredne godine u isto vreme, da notiramo jesmo li se makli iz ''rupe'' (i zašto nismo), tačnije – da li je ''DŽiber Mehana'' promenila ime, dobila goste sa osećajem za ''opšte'', možda otvorila više objekata po Srbiji sa osposobljenim personalom…

Dobro, da prozborim koju o Superligi, čija je prva faza završena za osamnaest dana i noći. Nije bilo prevelikih iznenađenja, notirao bih dva. Partizan je oba puta pobedio Mega Leks i usmerio ga na Crvenu zvezdu. Crno-beli su odlično iskoristili dvomesečnu pauzu, trener DŽikić je u svim segmentima igre podigao individualno-timski kvalitet, dočekao da se reši povreda pojedinaca, da Novicu Veličkovića promoviše u lidera koji nosi tim. Mislim da crno-beli nisu polufinalom zadovoljili svoje ambicije, apetit im je, razumljivo, mnogo veći… Mega je dobila iskusnog Aleksandra Rašića, ali se nastavlja sa povredama – videćemo kad će zaigrati Ivanović i Luvavu. Ovaj mladi sastav (ne)očekivano je ušao u veliki broj teških mečeva, način treninga i igre zahteva maksimum svaka dva dana, ne može svačiji organizam brzo da se navikne na ovu vrstu psihofizičkog napora… Dakle, polufinale CZ-ML doneće dobru košarku i, pretpostavljam, pobedu važećeg šampiona, pre svega zbog kvalitetnijeg tima, manje potrošnje u grupi i većeg broja mečeva ''finalnog'' karaktera… U finalu je veoma moguć (opet) ''večiti derbi'', jer Partizan neće potceniti FMP, željan je trofeja, ali je predvidivo da Leon Deleon i sudije imaju nešto više ''posla'' za vreme i posle utakmica crno-belih i ''pantera'' iz Železnika. Treba biti spreman i na neke ''igre'' izvan pravougaonika u finalu, verovatno i za treće mesto. Da ne bude samo po čuvenoj rečenici Matije Bećkovića – ''evo ti ništa i drži ga čvrsto''…