Glavolomka

Prva je radni slogan kolumnice, koji ovoga puta ne dolazi od Njofre Paviljonskog već Ace Insajderskog, a koji glasi – “čoveku nikada nije tako potreban razum, kao kad ima posla sa budalom“. Druga je glavolomka za milion dolara, a tehnički se izvodi ovako: mobilnim pozoveš poznanika za koga misliš da najviše zna o košarci i pitaš ga, ne dajući mu vremena da konsultuje Vikipediju, da nabroji nazive dvanaest timova, učesnika ABA 2 lige. Testirao sam prvo sebe i – zabagovao posle šestog sastava, što smatram solidnim rezultatom (učiteljica: “sedi Đokiću, dobar 3“). Komšija NJofra odgovorio je još kraće – “Bosna i Jugoplastika“. Pravni lek: testiranje, za deset odsto od današnje dolarske sume, obaviti posle završetka ABA 2 ligice i uporediti ankete. Ne paničiti ako rezultati narednog aprila budu gori…

Elem, četvrto kolo Jadranske donelo je pregršt zanimljivosti, a svakako najveća je pet pobeda gostujućih klubova, s tim što je trijumf “domaće“ Cibone nad “gostujućom“ Cedevitom možda i najveće iznenađenje. Drugo, posledično, sve nagoveštava izjednačenu ligu (o kvalitetu ćemo merodavnije suditi pred novu godinu), a to tabela i podržava: Budućnost i Crvena zvezda po 3-1, osam klubova ima skor 2-2, na začelju su Zadar i Mornar sa 1-3. Treća taksativna odrednica svakako je – neverovatna efikasnost: šest timova dalo je između 94 i 108 poena, najmanje Mornar – 73. Postavlja se krucijalno pitanje – šta je doprinelo vidnom skoku efikasnosti, primetnom još od Evropskog prvenstva, nastavljenom kroz gotovo sva aktuelna takmičenja?

Svakako je to trenerska filozofija, koja se od spore, “guzičarske“, sa tri “sidraša“ – pretvorila u brzu igru, američku “trči i pucaj“, sa mnogo više slobode u kontri i poziciji, naročito spoljnih igrača. U prošlom kolu su, primera radi, Lorbek i Ročesti ubacili po pet trojki bez promašaja, a Marinković je od osam šuteva fulao samo jedan. Naravno, analogijom, to znači da se defanzivi poklanja manje pažnje na treninzima nego negda. Dalje, broj poseda lopte svakog tima skočio je bitno, najviše zahvaljujući tome što napad često ima samo 14 sekundi. Suđenje je “okrenuto naglavačke“: pljušte nesportske lične (pojedine se prošle sezone nisu svirale ni kao “obične“, puštala se kontra), posledično i tehničke, razna pipkanja u odbrani, ali i “prljave“ blokade, što podržavam, tako da je broj slobodnih bacanja povećan barem za trećinu, samim tim i efikasnost…

Usputno zapažanje: arbitri redovno trče do “televizora“, pregledaju snimak, utakmica se prečesto prekida, nema kontinuitet i gledljivost. Pravna pouka NJofre Paviljonskog: da dvočlana komisija, gazde domaćeg i gostujućeg sastava, na svakom tajm-autu pregleda snimak i posle dve uočene grube greške izbacuje najmlađeg sudiju iz dvorane, ne iz sale, kao Antića i Barovića na derbiju u Železniku, na primer. Pozdrav uz Šurdinu čuvenu pesmicu – “A sad adio“…