Gospodin Rakočević

 Više sam, uslovno rečeno, zapanjen razvodnjavanjem tako važnog takmičenja na 24 tima (pola Evrope?) i 19 dana trajanja. Naime, sada kvalifikacije za ovo takmičenje (koje je i naša repa prošla pred Poljsku) nisu ni potrebne, jer ne verujem da ima još neka zemljica gde se košarkica igra na zapaženijem nivou od rekreacije tipa „program Džejn Fonda sa basket loptom“. Odnosno, da bi Italija i pojedini luzeri sa debelim novčanikom igrali na ovom vašaru sujete, evrića i pomalo košarke – nastupiće u Litvaniji zasad svih šest rastavljenih delova pokojne Jugoslavije, Velika Britanija (u kojoj će košarka vazda imati trećerazrednu ulogu, pošto su izmislili fudbal i drže ga na najvišem mogućem nivou), Letonija, Gruzija, Ukrajina… i još dva kvalifikanta. Ako ćemo pošteno, moram da izrazim zadovoljstvo što selekcija Belgije igra u završnici, jer godinama čine napor da se približe eliti… Drugo, a prvo po važnosti, normalno, jeste pitanje selektora našeg tima, koje neće biti razrešeno pre aprila meseca, u najboljem slučaju. Znate već, Dušan Ivković čeka da vidi ko će biti čelni čovek Saveza (ili Razveza?), mada sam i dalje ubeđen da će sve biti po starom, samo ćemo izgubiti živaca, vremena, nešto parica kojih nemamo, a i pitanje je da li je valjalo to „po starom“ (ne mislim da reprezentaciju, koja je tu ipak najzdraviji deo)…

Sad, većina naših klubova u Evro i regionalnom takmičenju nastupa po sistemu toplo-hladno, mada ima i nekih koji su prešli na hladno-hladno, što i nije najnoviji izum. Partizan je, kao domaćin u Areni, gde nije postignut rekord galame u decibelima, u prilično neizvesnoj završnici, izgubio od igrački jačeg Efesa. Utisak je da crno-beli plešu sve bolje, da lagano neki detalji ležu na svoje mesto, da pleju Džerelsu treba ostaviti još vremena, jer se radi o kvalitetnom igraču, a da treba potražiti (gde?) igrača sa „pamučnom“ rukom, za siguran pogodak spolja u važnim završnicama… Još smo, na pomenutom meču, videli Igora Rakočevića (to je ta „meka“ ruka), pardon – gospodina Rakočevića, koji je dostojanstvenim ponašanjem i vrhunskom partijom na parketu (za nešto više od dvadeset minuta postigao isto toliko poena) za mene postao „utisak nedelje“… Nisam rekao ništa novo ako prozborim da je on najbolja dvojka sa srpskim pasošem, naravno od aktivnih igrača, a ostalo je stvar dogovora u četiri oka (Ivković-Rakočević)… Crno-beli, da nastavim o njima, u NLB ligi igraju sjajno – od trenutka kada su prošli u Top 16 Evrolige, kada im je taj teret skinut sa leđa. Mislim da su ovonedeljnom pobedom u gostima nad Zagrebom i definitivno rešili pitanje prolaska u četiri najbolja tima.

Bojim se da Radnički iz Kragujevca, kome zaista treba mnogo više posvetiti pažnje u medijima, a bolje na nekoj blagajni u Kragujevcu u parama, iako gura sjajno i ima već (za pojedine) nedostižnih devet pobeda – neće izboriti plasman u završnicu. Jedno sam siguran – u odnosu na kvalitet ekipe, broj upotrebljivih igrača, finansije, uslove treninga i rada – Radnički je napravio najveći uspeh… Po mestu na tabeli Jadranske lige dolazim do vršačkog Hemofarma, koji slabašno gura na oba fronta. Lošem utisku nije doprineo poraz u Ljubljani (tamo se tri dana ranije i Barselona, evropski prvak, provukla kao… znate već – kroz dronjave gaće), već 104:62. E, tu se već radi o ponosu i karakteru igrača, kojima je – barem do sada – bilo dobro u Vršcu: toplo u sali, lepo se krka u tom kraju, novci solidni a na vreme, navijače nemaju da ih ucenjuju, pljuju, jure po gradiću, mediji uspavani a korektni. Milina, za poželeti, samo – treba se malo mešati i u svoj posao…

Sad momci u crveno-belim dresovima pokazali su dva lica, ono moje toplo-hladno, u 40 minuta nadmetanja sa slovenačkom Krkom, u pomalo nesrećnom, ali ne i nezasluženom porazu. Naime, par minuta pre kraja treće četvrtine Zvezda je gubila sa 23 razlike i niko (pa ni sudije) nije nagoveštavao dramu. Od tog momenta igrao je samo domaći tim, Nedović je u poslednjoj sekundi utakmice šutnuo trojku za pobedu, ali lopta nije ušla u obruč. A znate zašto nije ušla – zato što su momci dve trećine meča šetkali terenom, kaneći da će rezultat doći sam, da ne treba igrati i guliti kolena do krvi, da… Majls je već zbog svega pomenutog otpušten, pitanje je ko je sledeći… U svakom slučaju, propuštena je lepa prilika za se trka udvoje sa Zadrom reši. Ili, ista meta isto odstojanje, samo što Crvena zvezda ide usplahiranoj Ciboni, a Zadar čeka dobrostojeću (i bodovno i finansijski) aleksandrovačku Igokeu. Ali, sedam utakmica je jako puno, naš tim je i dalje u ogromnoj prednosti…

Na kraju, da se „pohvalim“ da je i moj FMP konačno izgubio utakmicu, potpuno zasluženo protiv Vojvodine u Novom Sadu. Priča je slična kao sa zalaganjem igrača Hemofarma i većim delom Zvezde – parcijalno i nedovoljno za trijumf. E sad, ima radosnih, pomalo tužnih, onih kojima je kamen pao sa srca, a meni je (da budem iskren do kraja) isti taj kamen pao – na nogu. Levu, razume se…