Gužva na birou rada

Pišem ovo zbog trenera Partizana, Vlade Jovanovića, koji – posle nedeljnog poraza u Zadru (91:88), šestog po redu u NLB ligi, barem za mene nenadano dolazi, po raznim sajtovima i kuloarima, u fokus navijačkog gneva, koji nikada ne prati lepo kućno i jezičko vaspitanje, a još manje analitičko znanje ili realnost u stavovima. Osporava mu se stručnost, odvažnost i principijelnost, sve ono što mu je u septembru ubrajano u kvalitet i plus, u decembru mu se uzima kao mana i minus, nabija na nos. Tipično za zemlju Srbiju, gde je jedna od zanimljivijih i rasprostranjenijih igara – blaćenje svega i svih, posebno uspešnih… Što se mene tiče, primećujem po licu kouča crno-belih da prolazi kroz nužno težak period, da se muči, traži rešenja na terenu, pred novinarima, verovatno najviše kada ostane sam kod kuće. Sad, nekoliko momenata je tu bitno, ako se pozovemo na logiku, koja je inače proterana sa ovih prostora ima tome ihaj… Prvo, povika na Jovanovića krenula je nekako istovremeno sa više strana, što znači da je orkestrirana, odnosno da je neko bitan dao mig „sad“. Drugo, upravo zato ljudi iz Partizana (da se ne lažemo, to je samo jedan čovek) treba da izađu i zaštite svog odličnog trenera i karakternog čoveka. Treće, ne vidim da su šanse crno-belih na sva četiri fronta na kojima će i tekuće sezone pokušati da osvoje trofeje – nešto manje sad, nego pre, recimo, dve nedelje… Četvrto, loš je tajming (pred poslednja dva kola u Evroligi i u regionu) za sumiranje i analize, tako da, peto, podsećam sve iskrene simpatizere košarke i domaćeg šampiona, da se ime i prezime Vlade Jovanovića (pošto ima potpuno isti broj slova) lako skandira kao i Duška Vujoševića, zar ne?

Sad, sama basket zbivanja nose dnevno novu težinu. Partizan je primio 91 poen u Zadru, što se retko dešavalo, novi plej uklapa se očekivanom brzinom, teret deset poraza u dva takmičenja pritiska i boli, tim nije do kraja zategnut, pojedini šrafovi popuštaju… Ali, ne sumnjam u pobedu nad poljskim šampionom i odličnim Ratkom Vardom u pozitivnom Pioniru, više sam zabrinut za neke druge rezultate u grupi, da se ne desi da pojedini sastavi „naglo uđu u formu“? Uostalom, to se dešavalo i prošle i prethodnih godina, siguran sam ne preterano spontano. Recimo, jako zanimljiv biće meč između Lijetuvosa i Kahe Laboral, a poraženi od dvojice sjajnih trenera (Aca Petrović ili Duško Ivanović), mogao bi se pridružiti Vujoševiću na birou za nezaposlene sa radnom knjižicom u rukama, a čini se da je i glavnokomandujući Himkija, Serđo Skariolo, takođe blizu otkaza. No, to i jeste rizik ovog lepog posla…

Još jedan trener sa svojim timom prolazi golgotu, jako težak i mučan period. Naime, Hemofarm i Željko Lukajić boluju peti redni poraz, pred današnju revanš utakmicu sa turskim Bešiktašom i legendarnim Alenom Ajversonom koji polako dolazi u formu i pokušava da opravda barem deo od uloženih miliona evra. On je, i dalje, magnet za publiku, tako da sam siguran da će vršački Milenijum biti vidno puniji nego obično. Kod Hemofarma stvar je kristalno jasna: sve je bilo u redu dok nisu počeli da igraju dve utakmice nedeljno, za šta je potrebno više iskustva i kvalitetnih aktera nego što ih Hemofarm trenutno ima. Logičan nastavak prevelikog napora i malog broja igrača bile su brojne povrede, a onda (opet očekivano) sledi nervoza na svim nivoima i tako dalje…

Mada, da ne bude da samo lamentiram nad trenerskim sudbinama, Mihailo Uvalin dolazi do daha sjajnom završnicom Crvene zvezde i pobedom nad Cedevitom (82:77, uz kuriozitet da su trojica stranih igrača dala čak 52 poena), dok Miroslav Nikolić polako razmišlja kako da svoj Radnički (ponovo, uz Krku i Igokeu, hit sezone) neprimetno dovede uz sam vrh tabele i… Ali, novi tektonski basket potresi dolaze, vežite se!