Haljinica boje lila

Pošto sam, zapanjen, rekao da nikad nisam trenirao devojke, saopšti da sam upravo ispunio prvi, najvažniji uslov! Međutim, ispostavilo se posle kraćeg ćaskanja – pao sam na ostala dva, takođe bitna detalja. Naime, potrebno je da aspirant: /1/ nikada nije radio sa ženskim timom, niti pomislio tako šta, /2/ da – recimo subotom – nosi po gradu „haljinicu boje lila“, što sam ispunio sporadično, pošto je to moja omiljena pesma (verzija sa Nikolom Pejakovićem) i /3/ da bez ičije pomoći za trideset minuta zameni sajlu kvačila na „golfu 3“ crne boje, zašta sam jedan od većih dunstera u glavnom gradu, a može biti i šire. Nema veze, javiću se na neki sličan konkurs…

Dalje, CZB i minhenski Bajern, pretenciozno najavljen (tako da sam pomislio da je i Bekenbauer u rosteru), odigrali su u sredu, pred punim Pionirom, utakmicu koja će se pamtiti (barem što se mene tiče) manje po igri, više po nekoliko sitnica: najvažnije, ispunila je humanitarnu stranu, što je primarni utisak. Drugo, ambijent je bio za pamćenje, ali ne znam kojim povodom? Sve mi je ličilo na tu i tamo neveštu režiju studenta druge godine, pokušaj uvežbavanja atmosfere kao kad igraju crno-beli, npr, mada mislim da pre treba „kopirati“ kvalitet igre Partizana, kad smo već kod toga… Bacanje papira tokom većeg dela meča, pokrivanje oba semafora zastavama, uvaženi gosti u prvom redu (barem jednome je još uvek mesto na parketu, u timu)… Zamalo da pomislim (dok pokraj tunela nisam video prepoznatljivu facu, čoveka koji „žvaće svoj nos“, kao i legendarnog „kloniranog Moljca“) da se vraćaju najlepši trenuci Zvezde sa Kališa… Istog dana, ovoga puta stvarno na Kalemegdanu, Košarkaški klub Partizan je, pred dve hiljade razdraganih tifoza, promovisao tim za novu sezonu. Sve normalno, nisam obraćao pažnju, dok mi komšija Njofra (ubi se od spravljanja barem sto kilograma pečene paprike sa belim lukom) na kompu nije pustio novu (ili samo prerađenu?) navijačku pesmicu: „Svetislave dođi nam do klupe, da ti Vlada stavi ga u dupe“, ili tako nekako, nisam zapamtio taj suptilni tekst… Stepen kulture očekivano nizak, vidi se da autori pomno prate moderne, LGBT trendove, ali mene zanima nešto drugo: ko ih je nagovorio da smisle slogan, zašto se već sad bave CZB (kada je prvi derbi na programu tek 24. decembra) i, najvažnije – ne znači li to da se pomalo boje kouča Pešića i beogradskih crveno-belih, odnosno da ih već sad doživljavaju maksimalno ozbiljno? Ali, da se vratimo košarci, samoj igri…

Naime, upravo su Partizan i CZB (uz Makabi i Cedevitu) odigrali odlične promotivne mečeve i pokazali da će ova četvorka sigurno biti u gornjem delu tabele. Crno-beli su usred Zagreba demolirali istoimenog, novog Evroligaša, pogodivši 10 od 13 šuteva za tri poena, uz prepoznatljiv trud u defanzivi i spuštanje lopte što bliže košu, u napadu. Za razliku od ranijih sezona, Vlada Jovanović je ranije kompletirao i duže pripremao tim, tako da je sadašnji stepen forme na višem nivou nego prošlog oktobra. Tome je doprinela i činjenica da su Raduljica i Čakarević uglavnom bili upoznati sa procesom rada, tako da uklapanje ide brzo, a i radi se o kvalitetnim momcima, reprezentativcima. Čeka se i stranac na poziciji „četiri“, mada Lučić igra sve bolje i ne bih voleo da mu igrač koji dođe – bude zamena… Crvena zvezda Beograd, lepom napadačkom minijaturom, velikom energijom svih dvanaest igrača (pred mnogo manje publike – brojčano i u decibelima), lakše nego što se očekivalo savladala je anemični Hemofarm, kome se može desiti (ukoliko ostane pri ovom stepenu želje za pobedom i „borbenosti“) da ostvari „dvocifreni tabelarni plasman“, što kvalitetom tima ni iz bliza ne zaslužuje… Popović i Morisom napadački nadahnuti, Milutinović kao da se opušta i budi, plejmejkeri agresivni na oba dela terena, svi ostali odradili svoj deo skauting-posla. Za početak – jako lepo… Kolumnu pišem pre meča Radnički-Cibona, ali nalazim da pred prepunim Jezerom, Miroslav Nikolić i njegova brižno selektirana dvanaestorica, nipošto neće razočarati. Ali, ne treba očekivati lagan meč, pošto Cibona ima vrlo korektan sastav… Uz gromovit Makabi, ambicioznu Cedevitu i postepeno podizanje kvaliteta igre većine timova – ABA liga će i gledanost zavidno popraviti…

Počele su sve lige u Srbiji, dešava se sto čuda, imam još nekoliko dilema da podelim sa vama (recimo, da li je ograničenje na najviše četiri igrača starija od 25 godina u sastavu, u nižim ligama od KLS – dalo očekivane rezultate; ili – da li nam je odbojka, čije rezultate pozdravljam naklonom do zemlje, „uzela“ kog od četvorice momaka rođenih 1991. godine i mlađih, koji su u sastavu repe?), ali biće prilike i narednih nedelja da o tome raspredamo… Za kraj, moram da se požalim da me jedan (bivši) prijatelj (ne taj!), zlurado interpretira, slobodno citira, gde god stigne. Dilemu radi li to namerno ili ne, otklonio mi je (a ko bi drugi) promućurni Njofra, navodom iz meni nepoznate knjige: „izveštavanje glupog čoveka o tome šta pametan govori, ne može da bude tačno, budući da nesvesno prevodi to što čuje na ono što razume“…