Lepo je, i toplo u duši, biti navijač košarkaša Partizana poslednjih nekoliko godina, da ne govorim od atinske ledene srede i kapitalne pobede nad evropskim prvakom, Panatinaikosom. Ja, priznajem pokajnički, nisam navijač crno-belih, niti kog drugog basket tima, ali jesam jedan od poštenijih i iskrenijih poštovalaca rezultata našeg šampiona, jer znam kako je teško biti najbolji u svojom zgradi od dva ulaza, a nekmoli da od tebe strepi i grozničavo se trese veći deo kontinenta! Pobeda je plod, pre svega, jedne retko viđene igre u odbrani, taktički potpune a fizički gotovo nemoguće, gde je PAO na svom parketu postigao jedva 59 poena, a lako je izračunati da je u prvih deset mečeva Evrolige u proseku davao više od 79 koševa. Idejni i praktični tvorac ovog čeličnog projekta, Duško Vujošević, ostao je stabilno na zemlji, spuštajući loptu, ne dajući euforiji da pređe tananu granicu kad je teško kontrolisati dizgine, izjavom da je njegov tim i dalje autsajder.
Dozvoliću sebi da se, ovoga puta kao kolumnista, ne složim sa njim kao trenerom. Pre ovog ohrabrujućeg meča mislio sam da je Partizan kandidat za treće mesto u teškoj grupi, a danas – gledajući formu crno-belih, raspored u samo pet preostalih kola i pojedine oku jedva vidljive naznake – nalazim da je sasvim realno napasti i drugu poziciju… Mada, razumom znam da je Vujošević debelo u pravu kada traži mir, prostor za disanje i dalji sklad u svom timu, posebno pred ovonedeljni meč sa Barselonom, ekstra timom koji u najjačem evropskom takmičenju ne zna za poraz iz 11 utakmica. Ne samo to, već ne treba biti košarkaški bogzna kako obrazovan, pa zaključiti da Barsa igra surovo kvalitetno i lepo, što retko ide jedno sa drugim. Srećno i hrabro, uz devizu: teško je, ali ne i nemoguće, a krajnji cilj je – nemoguće…
Crvena zvezda polako se vraća u sedlo, taman kad se činilo da će košarkaški rodeo dočekati u debeloj prašini, na jedva pola puta do cilja, posle dva poraza sa po jednim poenom, odlaska kapitena Tadije Dragićevića i medijskog priznanja finansijske kliničke smrti. Na prvu boljku odgovoreno je idealno, sa tri vezane vredne pobede. Nad Nimburkom u Evrokupu u gostima, što otvara do pola vrata četvrtfinala, kao i sa dva trijumfa u NLB ligi, nad Radničkim u vrelom Jezeru i Cedevitom u podgrejanom Pioniru. Primetno je da trener Trifunović ovladava timom, pojačava odbranu i odgovornost u toj fazi igre, jer su crveno-beli na pomenute tri utakmice primili u proseku nešto manje od 60 poena… Drugu ranu nadoknađuju boljom igrom Tejlor, mlađani Nedović i, posebno, na deficitarnoj poziciji četvorke, sve bolji Oliver Stević. Radi se o igraču-senci, koji skokom, borbenošću, poenima lične izrade (za njega se ne igra akcija, on je vredni mrav sakupljač), daje timu više od očekivanog. Momak spada u grupu neatraktivnih, ali preko potrebnih aktera… Konačno, Zvezda se pojačala predsednikom, u liku i delu Laleta Lučića, a dvojica novih članova upravnog odbora, pretpostavljam, treba da reše finansijsku infuziju u roku – odmah…
Kao i Trifa, iskusni Željko Lukajić ne gubi ni tren, već radom od subote do subote (ispadanje iz Evrokupa dalo je golemo radno vreme relativno mladom timu) teše novu fizionomiju Hemofarma: treningom na trening, čvrstinom u odbrani, odgovornošću u napadu, sa jasnim ciljem – napasti drugi trofej na preostala tri fronta… Traže pojačanje za Džeroda Stivensona, za koga niko pouzdano ne zna zašto je napustio tim. Imam ja, po običaju, svoje atipično objašnjenje, mada ne pretendujem da sam skroz u pravu: dečko se uplašio rada kod popularnog Struje, gde svaki evro mora dobrano znojem da se zalije…
FMP je u utorak, posle 33:13 u prvoj četvrtini, sa samo šest razlike pobedio tim Artlanda. Tako je smanjio sebi šanse za lakši proboj u četvrtfinale Evročelendž kupa i – nagovestio nestalnost forme. Da u igri pantera ima puno „praznog hoda“ videlo se u subotu u Ljubljani, nesvakidašnjim porazom protiv Olimpije od 95:54… No, popravni je već sutra u Zagrebu, nad istoimenim timom…
P. S.
Moram sa čitaocima podeliti deo razgovora koji sam, priznajem skrušeno, špijunski čuo u košarkaškim kuloarima, a koji ič nisam razumeo. A možda shvatim za stotinak dana…
ANONIMUS: Oprao Partizan Željka, a?
ČIČA: Jeste, majstorski, mada nije PAO-va godina…
ANONIMUS: Ne razumem…
ČIČA: Njegove su neparne, ova je parna.
ANONIMUS: Kakve to veze ima? Ko će onda po tebi biti evropski prvak, Barsa, a?
ČIČA: Igraju najbolje, ali daleko je maj. Mislim da će Real biti prvi…
ANONIMUS: Ih Real, igra slabije barem od Sijene i Barse…
ČIČA: Tako je, ali Mesinine su parne godine…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
