Ili neće?

U svakom slučaju, kolumnu moram početi osamnaestom titulom košarkaša Partizana (deset godina ne ispuštaju pehar, ljubomorno ga čuvajući u svojoj tvrđavi u Humskoj), koji su prosto, poput tornada, oduvali sa parketa sastav Hemofarma, rezultatom 3:0. Sad, pošto je slavlje prošlo, crno-beli prelaze na generalno renoviranje tima („treća specijala“), za šta imaju dovoljno vremena. Ljudi u klubu, ako sam shvatio, najavljuju četiri domaća pojačanja, od kojih mogu odmah da pogodim imena trojice igrača, ali me lepo vaspitanje (paviljoni, Novi Beograd) sprečava u tome… Ili ne mogu?

Ali, ne brinu me toliko oni, pošto su vični u građenju jakog, granitnog sistema (bogami, to se sad već može reći za čitavo Sportsko društvo Partizan), koliko ostali srpski basket kolektivi. Hemofarm, recimo, posle osam uspešnih godina odustaje, iz finansijskih razloga, od učešća u Evrokupu. Ne bih voleo da – za dve, tri godine – ovaj uzorni vršački kolektiv doživi sudbinu nekih drugih timova iz pokrajine, čija imena figuriraju samo u košarkaškim almanasima, poput BFC-a, Profikolora, Borovice… Ili neće?

Radnički iz Kragujevca, imam utisak, stabilizuje se na svim nivoima, iako ostaje najteži deo posla – zadržati Čakarevića, ili koga već i dovesti nekoliko pojačanja, bez „oslabljenja“, ako je ikako moguće. Opet je tu centralna figura kouč Miroslav Nikolić, koji dobro ceni situaciju da je trenutak da se zaposedne pozicija broj dva, sa tendencijom… Ili nije?

FMP iz Železnika, za promenu, ima novog trenera, a kolega se zove Milivoje Lazić (za malo da napišem Jovčić!). Imao bih još koju da prozborim na ovu temu, ali – to me dobri Njofra naučio – uvek postoje prilike, kao ova, koje treba iskoristiti da se ništa ne kaže… Ili treba?

Za razna, pa i lascivna pisanija o Crvenoj zvezdi i buljuku ostalih srpskoligaša, ima vremena, u dolazećim toplim mesecima, da se raspreda potanko, u sitna crevca… Ili nema?

Sad, valja se pomalo (pošto to ostali rade naveliko) i hvaliti. Naime, u više kolumni davao sam neke ideje o poboljšanju sistema takmičenja, a čitam da je KSS oformio i Jedinstvenu kadetsku ligu, kao i da je produžio juniorski mandat za još godinu dana, kako je davno i bilo (i naredne godine momci rođeni 1993. biće junoše). Normalno, ne pretendujem da je moje mišljenje važnije od zrna peska, ali – treba očekivati, recimo, da jedna od narednih promena bude (barem kod omladinaca) trajanje svake četvrtine po dvanaest munuta… Ili ne treba?

A da, umalo da zaboravim u svojoj brzopletosti, da je novi generalni sekretar Saveza Andrija Kleut. Mmm, daa… Radi se o čoveku koji se već u sportu okušao u dva košarkaška (FMP i Crvena zvezda) i jednom fudbalskom klubu (Crvena zvezda, takođe), a elementarna stvar je poželeti mu svu sreću na novom poslu. Ubeđen sam da će se efekti njegovog truda odraziti na mnogo višem nivou nego što je, primera radi, ulazak Smedereva u prvu ligu Srbije… Ili nisam?

Stižem i do reprezentacije, a saznajem iz medija da će selektor Dušan Ivković tokom tekuće sedmice objaviti širi spisak kandidata za prvenstvo Evrope u Litvaniji, zbog Olimpijskih igara u Londonu naredne godine – veoma važnom i jakom takmičenju. Spisak samo naslućujem, kao i ostalih osam miliona košarkaških „znalaca“ u ovoj državi, ali ću se usuditi, da kasnije ne bih sebe kritikovao zbog „naknadne pameti“, da predvidim da će se u avionu – među izabranom četrnaestoricom – naći i tri „nova“ putnika. Naime, bez obzira na godine, nema boljeg poentera u Evropi na poziciji beka od Igora Rakočevića, momak jednostavno može da „izmisli“ koš kada ostalima ne ide. Dalje, teško je trenutno naći boljeg za zahtevnu poziciju „tri“ od Marka Čakarevića, (još uvek?) člana Radničkog, a igre u Sijeni, njegova snaga i pokretljivost na poziciji centra, svrstaće i Milovana Rakovića u ovu grupu… Ili neće?

Normalno, kad sam dao komšiji Njofri da baci pogled na tekst, pre nego što ga predam redakciji, dugo ga je nešto zagledao i iščitavao, biće zato što ima svo vreme ovog sveta na raspolaganju, kao i mi, neangažovani treneri, uostalom… Posle dobrih petnaestak minuta, pokrenuo je priču: Komšo, učinilo mi se da sam prošlog utorka, gledajući petu utakmicu ruskog polufinala Himki-Uniks, video među arbitrima i našeg Beloševića (ili nisam?), ali sam siguran da je sutradan u Pioniru arbitrirao na trećem meču finala, ono, slavlje crno-belih… Pa se divim kako je, psiho-fizičko-finansijski bio sposoban da duva… Ili nije? A što se tiče početka teksta, gde nalaziš da neko nešto marljivo zida, a drugi još prilježnije obara, od vajkada su se ljudi delili na graditelje i rušitelje, nema tu ič spornog… Samo, neprijatno je kada je onih što opstruiraju više, ili kada to baš umetnički rade, a najgore je kada jedni isti, zavisno od prilike do prilike – i kreiraju i demontiraju… Ili nije? Mada, znaš onu narodnu, nema kajgane bez polupanih jaja…