Izađi sam

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }

Dakle, kako se to uzburka za minut – od skladne sezone koja obećava srpski boljitak na reprezentativnom i klupskom nivou, došli smo do horor neizvesnosti šta i gde će se uopšte igrati narednih kišnih godina. Da počnem od vrha piramide – klupskog nezvaničnog prvenstva sveta, NBA lige. Boban Marjanović prekomandovan je ponovo iz San Antonija u Razvojnu ligu, igra nadahnuto za Ostin Sparse. Imam dve, tri opaske, kao i uvek. Šta razvija u dvadeset osmoj godini života? Da li je to nagrada ili kazna, kako za njega tako i za selektora Aleksandra Đorđevića? Odnosno, to je kao da se prethodne sezone iz Zvezde povremeno vraćao na ''doradu'' u čačanski Borac, bez uvrede… Jedan od ključnih igrača repke, Nemanja Bjelica, posle dve povrede sedi na klupi Minesote, mora sve ispočetka, po sistemu ''džabe ste krečili'', biće teško da se izbori za minutažu i status, što njegovu formu neće poboljšati pred nešto kraće pripreme nacionalnog tima za kvalifikacije za Rio. Ohrabruje da mlađani Nikola Jokić em igra, em to odlično radi u Denveru, ostaje samo da dobije poziv selektora i tako to…

Sledeća pod mojoj iskrivljenom lupom je Evroliga, u kojoj Crvena zvezda gazi odlično, strojevim korakom pod sloganom – ''vrlo dobro – služimo Srbiji'', iako je protiv Unikahe pokazala oscilacije u igri, od zamašnog minusa do špica forme, što im se redovno dešava u 2016. Važnija od toga je činjenica da ćemo ponovo imati tim koji je među osam najboljih evropskih sastava. Čestitke svima (stvarno mislim ''svima'', časna Titova pionirska reč)… Kad već pomenuh meč iz Španije, valjda je jasno ''uputstvo za upotrebu'' Nemanje Nedovića – kad treba nešto iskreirati, osmisliti u poziciji, ''pet na pet'', momka staviti na kraj klupe, iza fizioterapeuta, da ga trener slučajno ne ubaci u igru. Kada je u pitanju tempo igra, jurnjava, stizanje rezultata, presing tipa ''svi zujimo'' – dati dečku šansu, tu je najbolji. Ali, ako zakasniš da ga uvedeš na teren i nije toliki problem, kouč Plaza je video kako izgleda ako ga na vreme (posebno kad su minuti, a ne sekunde u pitanju) ne izvedeš na hlađenje… E sad, problem sa formatima evropskih takmičenja od naredne sezone ne može ni Agata Kristi da dovede do mentalno razumljivog: Evroliga od šesnaest učesnika je ''izvesna'', kao i Evrokup, a bogami i FIBA Liga šampiona od, cirka, trideset dva učesnika. Sad, meni to liči na poslednju sezonu ULEB-a, ''dvopartijski paralelni sistem'', što bi se dnevnopolitički reklo. Mada, muči me pitanje kvaliteta: ima li Evropa šezdesetak dooobrih timova, ko će to da plaća, posebno da gleda u razvodnjenom obliku zvanom ''šećerna vodica''?

Idemo dalje, kod ABA ''pokojnog'' nadmetanja ima najviše pikanterija. Prvo, da ne padne u drugi plan, da istaknem nastavak kvalitetnih igara i brzinski plasman u finale Dejana Milojevića i njegovih pulena iz Mega Leksa, uz moje javne čestitke (opet svima, da se ne kunem u maršala dvaput). Oni su pravi biser igrom i energijom, jedino što Saša Đorđević nema puno da probere iz četiri regionalna srpska ligaša: Stefan Jović ne bi trebao da bude sporan, ostalo je pitanje afiniteta i procene. Možda ''proba'' na poziciji tri sa Gudurićem i Zagorcem, možda ponovo Simonović, ne sumnjam da će Dangubić biti u osamnaest, Mitrović povređen, Partizan i Metalac nemaju ni za sebe, nekmoli za srpski nacionalni sastav… Odlutah na tren od drugog meča drugog polufinala, Cedevita-Crvena zvezda, koji se igra posle pisanja kolumne. Vidim, ovi naši skočili zašto opet sude Sašo Pukl i (posebno) Damir Javor, po sistemu ''mi pošteni – svi nas kradu'', komesar Aleš Kamnikar i tako dalje. Moj skromni predlog nadležnima: ponovo pregledajte snimak duela u Beogradu, posebno poslednja tri minuta regularnog dela i radujte se sudijskom paru, uz prognozu – Zvezda će biti u srpskom finalu ABA lige, jer će njen fizičko-tehničko-taktički kvalitet nadvladati Cedevitinu prednost u znanju basketa…

Udarna tema svakako je ''gašenje'' regionalnog takmičenja, za koje odavno tvrdim da kasni barem pet, šest sezona. Naime, citiraću samo neke od brojnih kontroverznih navoda u štampi, kao da svi ligaši i njihovi savezi nisu bili na istom sastanku, ili dnevno menjaju saopštenja, po potrebi. Najnoviji: KS Slovenije i KS Hrvatske rekli su da nije tačna poslednja rečenica iz nedavnog saopštenja ABA lige da ''nacionalne federacije podržavaju regionalno takmičenje''. Interesantno, kao i pojašnjenje našeg prezidenta, Dragana Đilasa: ''KSS kao član FIBA podržao je osnivanje FIBA Lige šampiona, a pružio je i podršku postojanju Regionalne lige organizovane na takav način da kroz kalendar takmičenja ne ugrožava funkcionisanje nacionalnih liga''?! He, heee – zanimljiva ideja ''neutralnosti'', što bi komšija NJofra najbolje objasnio – ili si ''virgo in takta'', ili ''virgo do lakta''…

Kad notirah bratića NJofru, on se bavi temama koje mogu da se dovedu u vezu sa napisanim: da li je rasizam reći ''rasna plavuša'', a nekažnjeno može ''glupa plavuša''? Da li je ''derbi začelja'' borba između leve i desne polovine zadnjice za mesto u uskoj fotelji… Na svu pomenutu muku da dosolim sa KLS ligicom, koja za desetak godina postojanja nije baš pobrala aplauze i simpatije. Sad je neki ''genije'' (znam i koji, ali nemam ono među nogama da i napišem) izmislio da novosadska Vojvodina (koja svakako ispada) nije platila silne parice (a svi ostali su, kao, uredno plaćali?) i da je pred poslednje kolo treba isključiti iz takmičenja, brisati sve rezultate, dakle i njihovih devet pobeda. Molim ljude koji vode ligicu da to ne rade, jer će to biti sprdačina evropskih razmera, na primer: za četvrto mesto i Superligu (he, heee – to je tek pričica za sebe) odjednom je najveći kandidat kruševački Napredak, koji je obe tekme izgubio od Vojvodine, a kandidat za ispadanje Smederevo, koje je Vošu oba puta pobedilo i tako dalje… Sve prethodno napisano objasniću sloganom ''IZAĐI SAM'', kao urlik domaćih navijača igraču čijim zalaganjem i nastupom nikako nisu zadovoljni…