Na ovom šarenom balkanskom prostoru nikada nije dosadno, uvek se nešto dešava, iz (ne)namernih grešaka, pre svega. Evo, čitam nekoć kako je Srbija do Drugog svetskog rata imala oko dva miliona koza, a onda je Titov zakon iz 1954. godine zabranio kozarstvo (kao, jedu koru mladog drveća i lišće, pa se isto suši, tako nekako) i time uništio ovu unosnu granu stočarstva. Saznajem i poučan podatak da danas imamo jedva sto hiljada koza. Naravno, vi se s razlogom pitate kakve veze imaju koze i košarka? E, imaju: ljudi slične inteligencije i zlonamernosti uspeli su da za jedva petnaest godina domaći basket svedu, nizom “gafova“, na nivo proseka, odnosno sa visine u nizinu…


Elem, sve je počelo 2002. godine, odmah posle zlatne medalje iz Indijanopolisa. Crvena zvezda zaplesala je u Jadranskoj ligi, naredne sezone je krenuo i FMP, zatim ostali, poslednji Partizan, pod prinudom, priznajem. Rezultat svega, sa današnje tačke gledišta je – urušavanje kvaliteta košarke, posebno svih šest liga ex-Yu republika. Preciznije, četiri tima sa ovih prostora osvajala su (neki u više navrata) klupsko prvenstvo Evrope, današnju Evroligu – sarajevska Bosna, zagrebačka Cibona, splitska Jugoplastika i beogradski Partizan. Ovog trenutka Bosna gotovo da je izbrisana sa svih basket mapa, kao i Split; Cibona se batrga u živom blatu, daleko od negdašnjih zvezdanih staza, a Partizan je na najnižim grančicama (igrački, organizaciono, finansijski, kadrovski) još od 1972. godine, kada je ispao iz prve divizije i ekspresno se preko leta vratio u isti rang, pošto je to tada bilo moguće. Tavori Olimpija, koja je nekako u to vreme bila osvajač Kupa kupova, čaprka poodavno bez domaće titule, a mnogo je slabiji rang Zadra, Šibenika, Zagreba, Crvene zvezde do pre tri godine i nekih drugih timova. Probili su se u ''odabrano'' društvo Mega, Metalac, Šentjur, Sutjeska – ali…

Kod nas se, posledično, domaće takmičenje svelo na Košarkašku ligu Srbije, za koju je odavno obećano da će se profesionalizovati, biti ''španska u malom'', a ona je danas više špansko-turska serija (''Mala nevesta'', odnosno – ''mala i nevešta''), sa svim estradnim nestašlucima: besparica vuče u klađenje, ovo u prisustvo isluženih i bežaniju mladih igrača, bez gledanosti i (samo)poštovanja. Nekadašnji učesnici ABA (mrso)karavana doživeli su slobodan pad u bezdan: Partizan gubi od čačanskog Borca, FMP nema mlađe kategorije, oni su tim a ne klub, slično je i sa Vršcem (Hemofarmom), Vojvodinom, da ne pominjem da uskoro treba da se da godišnji pomen u Kragujevcu ranopreminulom Radničkom…

Sad, ABA pobornici su nas ponovo izvarali, jer nastavljaju a da su promenili – praktično ništa. Naime, umesto dvanaest, opet će biti četrnaest učesnika, pa se prvih pet kola igra u jedanaest dana – po suludom ritmu i za NBA ligu – od 01. do 11. oktobra, što je sve samo ne regularno i normalno. Da, novo je ime – ABA liga j. t. d (''Javno trgovačko društvo'' – odavno nisam čuo prikladniji naziv). Vidim da četiri prezimena figuriraju (Krešimir Novosel kao direktor, Žarko Čabarkapa kao sportski direktor, Branko Jovanović kao predsednik sudijske komisije i Aleš Kamnikar, zadužen i nadalje za delegiranje arbitara), a ja šeretski zaključujem da i KLS i ABA ligica imaju – istog ''gazdu''!

Daleko od toga da je za posrtanje srpskog basketa ''kriva'' samo relacija ABA-KLS, jer je bilo tu još događanja o kojima treba porazmisliti, kao: izraženo klubaštvo, tinjajući sukob na relaciji Partizan-Zvezda, koji se dve godine provlačio na individualnom porno-planu (Čović-Vujošević), a koji je poprimio neukusne, estradno-silikonske razmere; loša reakcija Saveza, trenera, bitnih likova kada je trebalo pojedini asovi sa balkanskih prostora (u desetak slučajeva) da se opredele za čiju reprezentaciju će nastupati; ''ukidanje'', odnosno posprdno marginalizovanje Stručnog saveta KSS, koji je vrsno kormilario našim basket brodom prethodnih šezdesetak godina; zatim, vladajući ''model igre'' koji je bio najnazadniji u Evropi (sporo, na centre, sa obiljem ličnih grešaka i ''tučom'' u reketu, bez šutera i kreativnih plejmejkera, čija se žica istanjila sa Teodosićem); dozvola da deca do petnaest godina mogu popuniti inostrane klubove, tako da je izvan Srbije i njene buduće reprezentativne kontrole (''sindrom Mirotić'') dvadesetak najtalentovanijih dečaka, prvi ešalon…

Konačno, završni, smrtni udarac našem grogiranom basketu zadat je prošle nedelje (''poluinkognitom'' sednicom, dok su svi pričali o četvrtom mestu izabranika Saše Đorđevića), kada je Savez (dvadeset jedan glas ''za'' i tri ''uzdržana'', niko protiv) izglasao da u juniorskim timovima mogu nastupati po četiri stranca! Tačnije, sada će i potencijalom druga klasa naših momaka poći put Rumunije, Bugarske, Mađarske, a – što je najgore – naši timovi (Mega i Zvezda pre svih) angažovaće manje kvalitetne strane momčiće. Tako to ide kad se predsednik zahvaljuje bivšem predsedniku (na ovoj sramnoj odluci?). Da dopunim pređašnju izjavu: ABA, KLS liga i srpski savez prćija su istog čoveka (ili dvojca?), a čiji inicijali sigurno nisu ''D. Đ.''…

Njofra i Vrabac su dobro, što i svima nama želim, nisam ih pominjao jer je tekst nekrofilski ozbiljan, biće vremena i prostora naredne nedelje. Ili, možda i neće?

Glosa: ABA pobornici su nas ponovo izvarali, jer nastavljaju a da su promenili – praktično ništa. Naime, umesto dvanaest, opet će biti četrnaest učesnika, pa se prvih pet kola igra u jedanaest dana – po suludom ritmu i za NBA ligu – od 01. do 11. oktobra, što je sve samo ne regularno i normalno

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari