Jura, naslednik Hudinija

Sad, ostale su još dve utakmice i nepotrebno je praviti ikakve računice, osim pouzdano dobre igre izabranika Duška Vujoševića. Jer, Panatinaikos je na nula pobeda i u osami oplakuje odlepršalu titulu prvaka Evrope, a po dve imaju, recimo, Real, Makabi, Sijena, Kaha Laboral, Efes, Unikaha jednu, dok basket ravnotežu finansijskom disbalansu drže, pored našeg šampiona, sjajni poljski Prokom i Marusi… Gotovo da sam uveren da će crno-beli plesati i u Top 8 fazi, a ova, tek započeta sedmica može da notira novi košarkaški praznik u svakom kalendaru. Naime, Partizan, Crvena zvezda i FMP, svako u svom takmičenju, igraju kod kuće jako važne mečeve, a sve, očekivane iI’ moguće, pobede nas, zasigurno, odvode u tri međunarodna četvrtfinala, čime se mogu pohvaliti samo najjače košarkaške nacije. Srećno, pa da u to ime popijemo nešto žestoko za vikend, neku viskozu, valjalo bi, na tuđi račun, nadam se…

Nego, skoro da zaboravim, dobio sam posle prošlonedeljne kolumne ozbiljnu pritužbu (u moru čudnih i činjenično lako oborivih) od prijatelja iz Kraljeva, kako u niškom vašaru i kolopletu nisam pomenuo košarkaške sudije, ili možda mislim da su one idealne, ili ne smem da ih kritikujem? Priznajem, iako nevoljno, da o tom problemu i nisam dublje lamentirao, iako ima potrebe. No dobro, barem za to nije kasno. Naši delioci pravde, nalazim, među najboljima su u Evropi, pogotovo kad spontano sude onako kako vide, što se retko događa, a šta oni pokrivaju maglovitom frazom „taktika suđenja”, ma šta to značilo… Kao i u svakoj drugoj sferi, ima tu svačega: i specijalaca Kako Vetar Duva orijentacije, časnih ljudi koji treba bolje da se kotiraju, uplašenih koji balansiraju, hrabrih koji nedovoljno znaju, upornih koji opstaju, rođaka koji ne vole što baš to rade, ali šta će drugo… A što se tiče Nišvila i celog tog mešpajza, bio je najmanje jedan vašarski raritet: sudija koji je progutao pištaljku!? Majke mi, časna pionirska Titova reč, učinilo mi se da u četrdesetom minutu jednog polufinala arbitar Jurislav, od milošte zvan Jura, pri nebitnom nerešenom rezultatu, želi nešto da odsvira, što je jedva dva miliona gledalaca-laika primetilo, ali da je pištaljka skliznula niz grlo, ili jednostavno nije bilo zvuka… Slobodno sudijsko uverenje, ili stečeni refleks? Sad, možda bi dobro bilo, ako je pomenuta plastična pištaljka nađena i dezinfikovana, da se i ona da na aukciju, da novac ide u dobrotvorne svrhe, normalno, uz simboličnu početnu cenu od jedne sudijske-kup takse, recimo…

A, kako se u životu stvari okrenu bočno ili naglavce dok kažeš „šiš ćevap”, mogu objasniti strpljivijim čitaocima upravo na primeru pomenutog, više virtuelnog nego stvarnog, Jurislava. Kao što mu i samo ime govori, jurio je slavu u raznim oblastima i nekako se skrasio u košarci, koju zbog fizičko-mentalnog sklopa nije mogao ozbiljno da igra. Tu je tavorio pri vrhu, dok ga slučaj nije digao u orbitu: naime, posle jedne utakmice, koju, ruku na srce, uopšte nije loše odsvirao, dvojica jačih a nezadovoljnih, iz poraženog tabora, dabome, ušla su u sudijske odaje i neverbalno diskutovala sa dvojicom arbitara, jer je treći, bolje rečeno prvi, bez tuširanja požurio „tetki da odnese lek”. Elem, digla se potrebna prašina, Jura hoće da tuži, neće da tuži… Džentlmenski odustane, to u javnosti brzo padne u zaborav, kao sve aferice u Srbiji, samo Jura naglo uznapreduje u svom poslu, dostigne evropske visine brzinom svetlosti. Mada, ponekad mu pištaljka zabaguje, što se svima i dešava, ako ćemo pošteno, zar ne?

Za kraj, jedna druga, važnija, ali ne i vedrija tema. Probao sam da saznam u kom pravcu se kreću seniorske karijere letošnjih juniorskih prvaka Evrope, dečaka rođenih 1991. godine. Podaci do kojih sam došao, ne ohrabruju u smislu – da mnogi nedovoljno ili malo igraju, dok se drugi takmiče u za njih neadekvatnoj Prvoj B ligi, kao Torlak, Tripković i Ponjavić, recimo. Mlađani Vukasović, Jaramaz i Anđušić imaju zavidnu minutažu i, čini se, dobar tretman u timovima Košarkaške lige Srbije, kao i Đekić, naravno, u Partizanu. Na žalost, Rondović i napadački supertalentovani Radosavljević, možda momak sa najviše smisla za igru na poziciji tri – ne ulaze u igru u Crvenoj zvezdi. Nije mnogo bolja sudbina ni predvodnika te generacije, pleja crveno-belih Nedovića, koji je nastupao za našu mladu selekciju, a koji, na radost, sa dolaskom trenera Trifunovića češće vidi teren… Dejan Musli, centar FMP-a, koji je izabran u idealnu petorku pomenutog šampionata, takođe na mikro kašičicu igra za svoj tim u NLB ligi i Evročelendž kupu. A košarkaški peščani sat neumitno curi…