Kao klen na višnju

Svejedno, meč protiv Darušafake u okviru šestog kola Evrolige i zanimljiv poraz crveno-belih (69:66), drugi u Turskoj koji je teže bilo izgubiti nego dobiti, mogu prokomentarisati na više načina: a) Smušena igra bez odgovarajućeg ritma, opšti strah od pobede u egal završnicama i večita dilema – igra li se poslednji napad šablonski, timski, ili se prepusti najsposobnijem napadaču da on to reši individualnom kreacijom (Bodiroga, Đorđević, Teodosić…); b) Zaboravljamo poraz, veličam u epskom desetercu glatku pobedu nad Igokeom u ABA vašaru, svi zajedno okrećemo se nadolazećem Kupu Radivoja Koraća u Nišu, gde je CZ izdominirala poslednje tri godine; c) Ne sećam se da su crveno-beli uopšte i igrali sa Darušafakom, nego će koliko sutra sa Cedevitom, gde se nadamo četvrtom istorijskom trijumfu u prepunom Pioniru… Elem, svaki od malobrojnih čitalaca neka po sopstvenom nahođenju odabere jedan od ponuđenih odgovora, po opšteprihvaćenom sistemu „pronađi uljeza“. Na primer, najbolji košarkaš CZ je a) Cirbes, b) Jović, c) Kinsi, d) Miler, e) komšija Njofra…

Druga primedba na moj rad bila je „pominjanje rodbine“, ono o zetu, što je opšte mesto, evo još jednog primera. U pomenutoj zdravici domaćin je rekao i „dragi gosti i ujo moj“, valjda misleći na ujaka, dok Njofra nalazi da se pravilno piše „uj'o“. Dakle, kada bilo ko sa negativnom emocijom pristupi tekstu, pronaći će se igde, recimo u jezičkim začkoljicama sa juga Srbije…

Treća primedba na kolumnice je ozbiljna, prihvatam je i u roku „odmah“ gledaću da popravim štetu, ako je moguće. Naime, zamereno mi je da se malo dotičem ABA i KLS lige, što stoji. Svoje negativno mišljenje o regionalnom takmičenju potvrđujem sa više dešavanja, naravno u odnosu na srpski basket čije kašljucanje preti da pređe u jektiku. Najavljeno je smanjenje lige na dvanaest učesnika, za koje sam ubeđen da se neće u 2016. dogoditi, što će biti samo jedan u nizu krupnijih hotimičnih gafova. Ipak, ako se nekim slučajem dogovoreno ispoštuje, Srbija će imati tri predstavnika od oktobra, pošto Crnu Goru teško u poslednja tri kola možemo preteći sa koeficijentom (trenutno 14,5 prema 13). Iako sam gledišta da su nam tri kluba potaman u ovoj trgovinskoj košarkici, zadržaću se na primeru valjevskog Metalca, gde finansijska situacija (samim tim ni ostalo) blago rečeno ne obećava. Naime, poslednje kolo igraju 4. marta u Sremskoj Mitrovici protiv Mege, pa sledi pauza od cirka mesec i po dana do starta Superlige, koja će se, dumam, igrati u čudnom formatu „prenosa bodova iz svoje lige“. Čitaj, Zvezda, Mega, Partizan i Metalac ne igraju međusobno!? Dakle, zamislite očekivanja Metalca i Partizana i pripremu za Superligu (predlog da se nazove Polusuper), koja će svakako biti prepuna negativnog naboja, pa i nekvaliteta…

Da ne pominjem osnovnu prevaru kroz Jadransku. Ne tako davno tri tima igrala su u Evroligi a četiri u Evrokupu, sad su nas doveli dotle da ridamo od sreće ako pobednik nastupi u Evroligi, a dva srpska tima u nekom FIBA projektu od 24 tima, mada se još ništa ne zna. Koliko ja vidim, čelnici Saveza saglasni su sa ovim megaprojektom? Ili možda i nisu… Dalje, ako ostanemo u ABA ligi sa tri predstavnika, iz KLS karavana ispadaju tri kluba. Pored Jagodine kandidati su, prema trenutnom poretku na tabeli, Beograd, Vršac, Vojvodina, Sloga i Spartak, da ne idem dalje. Zanimljivo da je tu višestruki prvak Jugoslavije, pobednik i nekad stalni učesnik regionalne, kao i jedan povremeni član. Posledično, Drugu ligu napustiće pet od četrnaest učesnika i tako dalje…

O Košarkaškoj ligi Srbije izbegavam da pišem pre svega da ne pokvarim odnose sa nekim ljudima o kojima mislim dobro, ali… Ova liga traje od početka oktobra, do kraja marta – nepunih šest meseci, tako da se košarka u Srbiji igra kao špricer – „pola-pola“. Klubovi menjaju sastave drastično (pogledajte primer Smedereva), angažuju igrače na šest meseci pa im ni to ne plaćaju, onda isti štrajkuju, dovijaju se, igraju kladionicu protiv „sebe“. Barem pet timova menjalo je trenera, posećenost je sve slabija, televizijski prenos prebačen je na Arenu od 2 do 4, teško je naći četvrtog učesnika Superlige – jer ništa ne donosi u puno košta i tako dalje, da ne idem po širini, posebno ne dubini, možda bolje od svega govori opaska bratića Njofre – „KLS liga je pouzdana kao Lacio, a tačna kao Koridor 10“, ma šta to značilo…

Tešim sebe ovim zaključkom. Pokušao sam da otklonim primedbe lične prirode, znam da nisam uspeo, ali šta da se radi, svako nosi svoj krst, mada mi Njofra najbože kaže „šta se pecaš kao klen na višnju“. Dakle, znate da volim da se igram predviđanja, „javlja mi se“ sledeće – ili se ABA neće smanjiti za dva kluba, ili će se KLS proširiti na šesnaest učesnika sa teško izvodljivim kalendarom u oba slučaja…