Kasirka i doktor

Preciznije, otvorila se priča o dečaku iz Srbije koji je prošlog vikenda, u seniorskoj utakmici italijanske Serije B, postigao 24 poena, uz pet skokova i dve asistencije! Radi se o Đorđu Pažinu, petnaestogodišnjaku rođenom u Ćupriji, gde se i zadojio basketom. Jedno vreme proveo je u mlađim kategorijama Crvene zvezde, pa se otisnuo put Španije, na poziv čuvenog Real Madrida. Od prošlog leta je u Italiji, u ekipi Stela Azura, ali nema nameru duže da se zadržava, cilj je koledž u SAD i NBA kao krajnja košarkaška stanica. Želim mu puno uspeha, a sebi postavljam nekoliko pitanja: kako se beše zovu dvojica najuticajnijih koji su izgurali detalj (valjda) Registracionog pravilnika da dečaci do petnaest godina mogu nesmetano menjati klub, dakle ići i u inostranstvo? Da li su to ista dvojica koja su se opsetila da i strani igrači mogu nastupati za mlađe kategorije po domaćim klubovima (i zašto jesu)? Molim javno Tegija, čoveka koji najbolje poznaje ovu materiju, papirologiju, da mi dostavi (konspirativno, po kuriru koji ne izaziva pažnju, najbolje farbom umazanom moleru) imena barem još dvadesetak momčića koji su se otisnuli “preko“… Naravno da je pravo svakog dečaka (preciznije, njegovih roditelja) da posluša (h)uman savet menadžera, ali i dalje imam cementnu knedlu u grlu, kao i nastavak nedoumica: zna li neko kako se zove kouč iz Ćuprije koji je prvi radio sa Pažinom; da li je on (ili njegov klub) došao do nekih dodatnih finansijskih prinadležnosti, ili možda menadžer koji se tu najviše “naradio“? Hoće li Pažin Đorđe od narednog leta igrati za kadete repe Srbije, pod našom zastavom i grbom (ne Goranom Grbovićem), ili… Hoće li posle 15. decembra novi prezident Košarkaškog saveza Srbije (recimo Predrag Danilović) rešavati ovo i niz krucijalnih pitanja (takmičenja, ingerencije nad ligama, košarka van Beograda i kako je podići iz živog blata, gomila pravilnika…) sa istim “genijalcima“, ili (ne)će čeprkati i po tom zmijskom leglu?

Nema veze, mokrim uz vetar, što reče NJofra Paviljonski – kada si okružen klovnovima – nije ti do smeha, ili, što na isto izađe – od nekih oblaka možda bude i kiša, a od nekih ljudi nikad ne biva čovek… Idemo na svesrpske teme, dakle Crvena zvezda sa primesama Partizana, uz origano dodatak Mege i FMP-a, i konstataciju da je od 2001. do 2014. godine poredak dva prvonavedena klupčića bio obrnut. Reciprociteta radi, pošto sam u prošloj kolumnici naveo nekoliko logičnih detalja iz intervjua Duška Vujoševića, slažem i niz poučnih navoda Nebojše Čovića iz te-ve nastupa: “Za poslednjih sto dana igrači CZ primili su samo po jednu platu… Od kada sam ja u klubu Zvezda ništa ne krije… Najplaćeniji igrač je 350 hiljada evra… Nismo državni bankomat… CZ će narednih sezona biti usmerena ka svojim mladim igračima…“ Sav sam se naježio, delimično i zabrinuo – kako neko da živi sto dana u Srbistanu sa skromnih 35.000 evrića? Drugo, vidno je Stef Jović najbolji igrač CZ, znači li to da je on i najplaćeniji (i zašto nije)? Treće, kako me retorika NČ podseća na priču DV o jadnom bankovnom stanju crno-belih, ono – “časovi ljubavi“ bez prebijene kinte. Ista, izlizana ali delotvorna matrica. Njofra Paviljonski lakonski je prokomentarisao, bez obzira na koga misli – vuk dlaku menja, ali ovce nikada…

Dakle, poraz Zvezde od Žalgirisa u Beogradu (79:88) pokazao je nekoliko detalja: primetno je da u poslednjih par utakmica broj primljenih poena drastično skače, hoću reći da skauti protivnika sve bolje rade, odnosno da su protivnici napadački potentniji i da se defanzivna energija crveno-belih gubi pod pritiskom prečestih teških mečeva. Detaljnije: Milko Bjelica pokriva u napadu obe centarske pozicije kako-tako, ali teško da u odbrani može da čuva brže šuterski nadarene “četvorke“, ili visoke, snažne i skočne petice. Odnosno, Volters “menja“ Jovića u napadu, ali je daleko od defanzive i slični detalji. Ali, lepo je rekao NČ da se za to nema parica. Baš zato, skor od četiri pobede i šest poraza posle trećine pređenog puta Evrolige je dobar, očekivan. Ostaje bojazan gledanosti u nastavku, jer naš prosečni navijač brzo gubi interesovanje kad vidi da je tim “ispod crte“, odnosno osmog mesta koje vodi u drugi krug nadmetanja. Kao da je i navijanje protiv Žalgirisa opalo na skali decibela (umalo da napišem “dece-debila“). Trenutno su Efes i Barselona sa skorom 5-5 na devetom i desetom mestu, prate ih sa 4-6 Žalgiris, Armani i Zvezda. Lako je predvideti bodovnu sekiraciju kad se navedu protivnici do kraja prvog dela EL – Fenerbahče, Makabi, Olimpijakos, Real i CSKA! Nazdravlje…

Za kraj, nešto dumam o problemima koje sam naveo, a koji su davno locirani. Ko će da ih rešava, isti koji su ih napravili (i zašto da) ili nove snage, nova energija? Odnosno, probleme na terenu igrači i stručni štabovi, po klubovima bivši sportisti i ekonomsko-finansijski stručnjaci, u Savezu dobronamerni znalci bez klupskog i ličnog interesa, ili “rabadžije i klonferi“, bez uvrede ovih profesija. NJofrino završno pitanje glasi – uzimate li lekove po preporuci kasirke ili doktora?