Knjiga magije

Tako nekoliko puta dnevno, kao antibiotik ili serijica „Mala a nevešta“, dok navijači i botovi (za sok i sendvič) elektronski dve godine dopunjuju „negativnu biografiju“ jednog ili drugog, zavisi ko ih je i čime držao na okupu… Doduše, prošle nedelje u zametku je ugašen „dvomeč“ Todorić-Grbović, iz objektivnih razloga: obojica su crno-bele provenijencije, a u Srbiji prolazi sve samo ukoliko je na relaciji Zvezda-Partizan. Jedan od polemičara (ostavljam promućurnijim čitaocima kolumnice da pogode koji) nema dovoljan verbalno-misaoni kapacitet za ovu vrstu dvoboja. Konačno (a prvo), posle duela DM-PK sve je samo „šećerna vodica“…

Uzgred, kad pomenuh „večitog“ sportskog direktora crno-belih, Dragana Todorića, zateče me nespremnog vest da planira da napiše autobiografiju, pošto je učestvovao (na ovaj ili onaj način) u osvajanju svakog od 43 trofeja koja krase Partizanovu trofejnu salu. Naime, ovo poučno i korisno štivo trebalo bi da ugleda svetlost dana (ili noći) 22. septembra 2016. godine, na 44. godišnjicu Tošinog dolaska iz Kraljeva u Beograd. Lepa ideja, ne znam samo ko se toga dosetio i ko će učestvovati u realizaciji „projekta“.

Sad, ne bih bio ja kad ne bih imao dodatnih dumarija i pitanja na ovu temu. Prvo, čestitke slavljeniku, iako se ne mogu pohvaliti da smo u nekakvom dubljem, „dobrosusedskom“ odnosu od 1969. godine, naprotiv, ali jubilej je jubilej. Drugo, ako samo „planira da napiše“ (što znači da nije ni počeo), hvata me panika hoće li stići, da ne odustane, kako naći „tim“ koji će to pretočiti u romanesknu autobiografiju, gde su lektori? Treće, ne bih voleo da se to pretvori u gomilu fotografija, zapisnika sa utakmica i isečaka iz novina, jer do faktografije može svaki radoznaliji novinarčić da dođe. Mnogo je zanimljivije „vezivno tkivo“ – ko, kako, zašto, gde, sa kim i slično. Možda da se osveži po kojom zanimljivom epizodicom (kao – „paspartu“, „tutankamon“, „meč traje devedeset minuta“ ili slično a prigodno). Četvrto, kako je (osim pomenuta 43) došao i do „trofeja“, zvanja „Beli mag“, jedini u basketu za koga ja znam. Da li je to zbog magije igre i kreacije (kao Kićanović, Đorđević, Divac…), magije davanja koševa (kao Dalipagić, Danilović Grbović, Paspalj…), magije defanzive i „banana'' (Rebrača, Peković…), trenerske magije, vizije basketa (kao Nikolić, Žeravica, Ivković, Obradović, Vujošević…), da li menadžersko-političkom snagom (kao…)? Ako je to „dobrim vezama“ sa sudijama (i zašto jeste) neka nam osvetli malo i tu stranu, po koje prezime, barem u prvom tomu. Peto, ali sigurno ne i poslednje, što bi bilo kvalitetno pročitati u obećanom gradivu, koje nikada neće izaći, je „recept“ Todorićeve dugovečnosti: pamet, dobrota i plemenitost, radna energija, poslušnost („služba“ pa tek onda „družba“), osećaj kad i gde (ne)treba biti, ili sve to zajedno i… Što reče zluradi Vrabac (mada nalazim da je to, pre, negde pročitao, ne deluje mi da može sam da smisli) – „ako iskreno napiše knjigu, navijači Zvezde će baš uživati“…

Na kraju, mini osvrt na detalje Evro i ABA lige, kroz prizmu „večitih“. Crvena zvezda je protiv Strazbura prošle nedelje olako prokockala prvu „zicer“ šansu, jer je barem trideset minuta bila ravnopravan ili bolji tim. Jednim delom i zbog preranog izlaska Stefana Jovića, svog najboljeg igrača, kao i zbog izgubljenih lopti u završnici (i pet „lakih“ primljenih poena) mlađanih Rebića i Gudurića. Moje razmišljanje: Stefan Jović je igrama „prvi“, a na papiru „alternativni“ plej, jer su Vilijams (i opet će) i Mekel proklamovani za vođe. Kao odličan odbrambeni igrač i momak kome je timski uvek ispred ličnog uspeha napravio je pet ličnih grešaka, odnosno niko mu nije objasnio da je bolje primiti dva poena a ostati do kraja u igri, nego praviti petu ličnu. Sličan detalj, da je Mekel (tada u odlasku, ali još uvek u rosteru) bio na toj utakmici Zvezda bi pobedila, jer Rebiću (zasad, kao i Guduriću) više priliči da se uči na svojim greškama u Nikšiću nego u Strazburu. Elem, Crvena zvezda zastajkuje, ali dobro pleše na oba fronta, u Evroligi je triput domaćin u poslednja četiri meča, samo je pitanje šta će pre stići, dobar rezultat sa novajlijama i Vilijamsom, ili „kazna“ za loše procene i tumbanje tima. Više mislim na Evroligu, mada će problema biti u izobilju i u jadranskoj, ali tu donekle „ima vremena“. O Zvezdi još samo – ko beše Boriša Simanić?

Moram da priznam da sam donekle „zaoštrio, sveo na diplomatske“ odnose sa komšijom Njofrom, jer nalazi da sam zapostavio crno-bele u svojim pisanijima. Nikako da mu objasnim da su oni sami sebe stavili u zapećak. Dakle, dobri i pomalo pošteni Njofra (koji radi pod devizom „gde ja nogom stadoh ti zaobiđi“) vazda zapitkuje hoće li Partizan biti na kraju četvrti? Imam barem pet svedoka koji će potvrditi da sam pre starta ABA lige „procenio“ da će posle prvog dela Božićevi puleni imati maksimalno pet pobeda, a da mi se Njofra posprdno smeškao. Dobro, i ćoravi pevac nabode po koje zrno. A na pitanje o polufinalu odgovor je nikad prostiji – u KLS svakako, u ABA ligi nikako, jer na petnaest kola pre kraja Partizan zaostaje za četvrtim isto toliko pobeda…