Moram da budem iskren do balčaka pa da napišem – veću sprdačinu od kvalifikacionih “prozora“ za naredno svetsko prvenstvo u košarci odavno nisam video, posebno ne na tom nivou.
Čelni ljudi FIBA, kao u šahovskoj iznudici, vuku sve lošije poteze u davno izgubljenoj partiji. Sunovrat ide mnogo brže nego penjanje na vrh, slobodan pad teško je zaustavljiv: za siću primiš podstanara zvanog EKA ULEB, on osnaži i poraste na tvojoj gluposti, kasno shvatiš da je sada on gazda a ti siroče, batrgaš se, probaš da iskontrolišeš štetu. Postaviću, stoga, javno nekoliko “glupih“ pitanja. Da li je nekom smetalo basket prvenstvo Evrope svake neparne godine (i zašto nije)? Da li je FIBA ovim kvalifikacijama dala šansu slabijim repkama (tipa Austrije), ili je htela da “naudi“ Evroligi, ili je to bio još jedan autogol – lep, glavom sa pet metara u levi rogalj. Biće da je ovo poslednje, baš liči. Šta su “skrivile“ Španija, Srbija i Francuska, na primer, pa moraju da učestvuju u ovom iznuđenom rijalitiju? Gde je kvalitet i gledanost kad nastupaju stariji “trećepozivci“ i po koji mlađi “drugopozivac“? Prvi put vidim i “rezervne reprezentativne kouče“, penzionisane igrače vraćene za novembarsko okno (NJofra Paviljonski: lepo je u vozu zvanom “ćira“ pisalo – “ne naginji se kroz prozor“). Onda, neki igrači mogu u petak da plešu, ali u ponedeljak imaju klupske obaveze i slično. Misli li Evroliga da je na dobitku, pred konačnom pobedom (i zašto se grdno vara)? Hoće li u februaru Saša Đorđević izvesti isti sastav (i zašto neće)? Da li će Tepić, Lešić, Paunić, Đoković i većina ostalih, svakako današnjih junaka, biti u dvanaest za svetsko prvenstvo…
Elem, “kontrola štete“ osnovna je kovanica trenutnog evropskog reprezentativnog basketa. Da u ovoj skrušenoj analizi ne zaboravim istinske pobednike, sve koji su igrali za Srbiju, koji nisu imali nijednu prepreku da budu TU, bez dileme i selektora i njegov stručni štab. Naravno, rezultat je odgovarajući, ali je najveći dobitak – potpuno vraćen kult nacionalne selekcije, kao i opšta podrška, od KSS-a i klubova, preko medija i javnosti, do navijača…
Da privodim kolumnicu kraju, može Njofrinom poučnom izrekom – šta bi vitezovi da nije (bud)ala? Još koja rečca o domaćem basketu i o dva moja zasad neuslišena predloga. Naime, dobitak za KLS ligicu svakako je učešće ABA 2 timova (mada više dobromorno nego dobrovoljno), šteta bi bila manja da su i FMP i Mega popunili isti karavan do šesnaest takmaca. Posle osam kola dva tima su “ispala“ a pet je viđeno u osam za plej-of. Da, primećeno je i opšte prisustvo “podobnih“ trenera u KLS i Drugoj ligi. Mislite da nema i “nepodobnih“ – grdno se varate… Da ponovim žal za mojim neusvojenim predlogom da se pored “pet najboljih poteza kola“ uvede i poučnih “pet najgorih poteza“. Voleo bih da se u statistici, pored rubrike “indeks korisnosti“, uvede i “indeks štetnosti“. Jer, mućnite malo očešljanom glavicom, ako neko za dvadeset minuta igre ostvari indeks -3 (minus tri), da li je on bio svojima od koristi ili od štete?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.