Kriva kičma

Rizikovaću: znate da kolekcioniram svašta, posebno pametne izreke o sumašedšim osobama, pa moram jednu novu da vam saopštim: “budalu je nemoguće napraviti budalom, radi se o već formiranoj ličnosti“. NJofra je to negde iskopao, saopštavam je više kao kuriozitet, nije namenjena nikome direktno…

Dakle, Crvena zvezda – Partizan 83:72. Dok ovo budete čitali, utakmica ABA ligice biće izanalizirana u detalje, nema razloga da ja tu nešto veliko mrsim, evo nekoliko fleševa, više za razmišljanje nego analizu. Prvo, odigrati sa nekim 252 tekme nije malo, trebalo bi suparnik da ti bude veći prijatelj od ostalih, bezmalo brat od strica, a da li je tako? Gledajući vreme u novom veku – nije tako, što čudi.

Bilo je više saplitanja, govnjive polemike, pokušaja gašenja, (pre)otimanja igrača, tužakanja kod političara ko sisa (ni)jednu, a ko obe finansijske sise – gradsku i državnu. Drugo, ako je to sportski događaj opšte važnosti (a jeste i šire, barem ima eha na Balkanu), zašto su kao posmatrači samo simpatizeri jednog kluba, domaćina, u ovom slučaju CZ? Znači li to da nema navijača nekog trećeg kluba iz Srbije (i zašto nema, i kako je do toga došlo). Ili, ako se u Beogradu zatekne poveća, šarolika grupa turista iz Makedonije, požele da gledaju derbi – da li će se izjašnjavati ko za koga “navija“ (uz dva validna ovdašnja svedoka), dakle ići selektivno na meč, ili će ga posmatrati na Areni 2, ukoliko hotel ima taj kablovski paket? Ne tako davno sa derbija su izbacivani navijači gostujućeg tima, svaki dan u Kraljevu sedim sa jednim od katapultiranih. Hoću da kažem da nam je košarkaška kičma kriva, treba to ispraviti ako se može, ali nešto nisam optimista…

Drugo, viđena košarka i nije tako loša, onako, baš kako i priliči Jadranskoj. CZ defanzivno neprobojna za sve iz ovog ranga, da nije povela sa 23 razlike crno-beli ne bi dali više od šezdesetak poena. Ili, što reče popularni “partizanovac“ NJofra – koliko smo mi jalovi u ofanzivi protiv njih, toliko su oni nemoćno izgledali protiv Panatinaikosa i Baskonje. Kao i obično, ima pravo, mada je uprostio problem. Naravno, nije propustio da se bavi i suđenjem, ono – od 83 poena domaći su 34 ubacili sa linije slobodnih bacanja (iz 49 pokušaja!?), dok su gosti penale šutirali 15 od 17, odnosno sračunao je da je rezultat po koševima iz igre 57:49 za Partizan. Naravno, njegova analiza i jeste na nivou ostrašćenog navijača, ali ja moram da priznam nešto: jeste neobična razlika u broju pokušaja za jedan poen; to ne znači da je suđenje bilo pristrasno, možda je utakmica samo bila “teška za gledanje“; manje bi analizirali ovaj segment igre da su arbitri bili iz okolnih država i tako dalje; da je pokojni profesor Radomir Šaper živ, ne znam kako bi mu se dopalo ovo “penalisanje“ i tako dalje. Lični, trenerski segment analize: pročitao sam negde, mislim kod jednog od najboljih basket teoretičara, Slavka Trninića, da nešto nije u redu ako udeo poena iz slobodnih bacanja pređe 25 odsto. Ovo pišem rizikujući da me optuže da sam navijač jednog od dva učesnika derbija, što se menja, a nema osnove u mojim kolumnicama. Treće, sporadično ali zanimljivo, kako dolazi do toga da igrači ovog ranga – Vrabac i Jović za ilustraciju – šutnu po dva bacanja lošije od pedeset odsto gledalaca, bilo kog pola i uzrasne dobi, kao da se snima komedija?

Elem, DŽenkins je igrao sjajno, Jović je isceđen minutažom, Volters moli za strpljenje, ali hhmmm. Nisam da ulogu drugog pleja preuzimaju strani igrači, oni se dovode za glavne role – kreacija igre i realizacija napada. Odnosno – ili bolji plej od Jovića, kakvih ima nešto malo, ali su nedostupni, ili podela minutaže u stilu: Jović 25, Đenka 10, nekakav talentovani junoša ostatak, Radanov na (i za) primer. Kad smo već kod “talenata u najavi“: da li sam dobro video i neko lice na klupi CZ koje liči na Borišu Simanića? Gde je dečko, šta radi, što se ne javi kući nekim košem, igra li neko takmičenjce ili retko vidi teren van zagrevanja, kao svinja nebo? Kako trenira i ko je to postao as bez minutaže na jakim mečevima? Koji je to trenutak kad od “ubice Reala“ prelazi u “KLS igrača“? Ili, ako CZ ne bude među osam odabranih u Evroligi, a ne bude nijedno novo ime lansirano – da li su likovi sa Kališa “džabe krečili“? Ima dosta pitanja, nisu zlonamerna, jer – velika je razlika između zluradih i onih koji nikada ne odustaju…

Naravno, nalazim da Partizan, posmatrajući sva (ne)voljna događanja u i oko kluba poslednje dve godine – ima izvanredan rezultat, najviše zahvaljujući Aleksandru DŽikiću. Da ne bude da samo hvalim struku – počela je serija otkaza, Siniše Matića iz Karpoš Sokolija, Milana Gurovića iz Vršca, neću dalje da prognoziram, sa Tarabićima nemam nikakvih rodbinskih veza, mada “javlja mi se“…
NJofra mi je malo, u retkim susretima, popravio raspoloženje, sećanjem na detinjstvo, pa predlažem da stariji od šezdesetak leta razmisle: bratiću, jedna od većih prevara bila je, kad igramo fudbal – “stani prvi na go da braniš, menjaćemo se“, a zanimljivo je bilo i praviti usisivačem modrice, “šljive“ na vratu, kao dokaz da imaš devojku. Ipak, NJofra Paviljonski najviše me je oduševio ovonedeljnom radnom devizom – “kad bi neki ljudi skočili sa visine svoga ega na nivo svoje inteligencije – poginuli bi“…