KRK i krš

Mogu misliti kako je jednom mom negdašnjem-bivšem-sadašnjem-pa uskoro opet bivšem drugu, koji je po obe funkcije koje obavlja paralelno – glavni organizator ovog sportskog događaja, verovatno menja pelene na dva peščana sata. Pojasniću, pre toga da notiram jednu istinu, mislim da je napisao Milovan Danojlić, mag reči: “bolji su provereni neprijatelji od novih i neproverenih prijatelja“, razmislite…

Elem, KRK je jedno od retkih takmičenja pod ingerencijom Košarkaškog saveza Srbije, čiji je novi pokušaj da “najjače“ domaće takmičenje, Košarkašku ligu Srbije, vrati iz “privatnog sektora“ u svoje ruke – propao laganim, uhodanim lobiranjem, farsičnim glasanjem koje je još jednom (kao i u slučaju četiri stranca u mlađim kategorijama, ili mogućem “otimanju“ dečaka do petnaeste godine) pokazao da su Menager (MG) i Doktor (DR) vlasnici srpskog basketića, a da su veći “krivci“ od njih za trenutno stanje – niskomoralni predstavnici, uglavnom podguzne muve, “robotići na navijanje“ klubova koji dižu prstiće za ove i slične predloge, a posle se bune kako “srpska košarka propada“. Ajde! Uopšte, glasače svih fela odavno je “naslikao“ Rambo Amadeus, kada je rekao, citiram po sećanju: “demokratija je sumnjiv pojam, jer isto vrede glas budale i akademika, a pošto je kod nas mnogo više onih prvih – tako nam je kako nam je“…

Činjenice vele – Kup se uglavnom igrao u Nišu, a najbolje pamtim februar 2013. godine i finale ovog takmičenja u Kragujevcu, kada su se 48 sati nadmetali (više u budalaštinama, manje u košarci) Partizan i Crvena zvezda. Timovi relativno ravnopravni, tenzija do “pucanja“, tandem Čović – Vujošević u gornjoj tački “polemičkih vragolija“, nađite u arhivi, postoji, nije loše prelistati ponovo, možda dodati u sportsku, obaveznu lektiru? Bilo je tu svega – divljanja navijača u i oko sale, protivpožarnih aparata, šlajmovanja trenera, prezidenta Đilasa kao “nužnog posrednika“, ispadanja pištolja bodigardu i tako dalje. Naravno, ja nađem baš da dođem na to finale, da budem desetak metara od epicentra, da se evakuišem protivpožarno, kroz reket – stoga ovim događajima više ne pridajem značaj ličnim prisustvom. E, upravo posle tog performansa nastala je krilatica “Kup se ili ne završi, ili se igra u Nišu“. Tako je i bilo. E sad, pošto je posle nedavnog meča ABA ligeštula Partizan – Crvena zvezda, krasnopisac saopštenja crveno-belog tabora nagovestio da može na Kupu biti svega i svačega (ako oni ne pobede?) – organizator se uprpio i priznao – nisu neredi ni do Kragujevca ili Niša, nego do ljudi iz dva najveća beogradska kluba, koji su navikli da dosta detalja rešavaju silom, fizičkom, psihičkom, najčešće kombinacijom…

Dakle, KRK ispit je pre svega za Savez i novog predsednika Predraga Danilovića, koliko stvari može staviti pod svoju ingerenciju, osim reprezentativnih selekcija. Nije mi se dopala ideja (i amin KSS-a) da Menager bude organizator, sponzor, zatim verovatno i “vlasnik“ stotinak dečaka koji bi u “pionirskom Kupu Srbije“ takođe plesali u Nišu. Prosto, više će to biti “pijaca zvezdica“ nego basket. Drugo, koliko znam – nemaju pionire svih osam učesnika, recimo Dunav iz Starih Banovaca, pa me zanima ko će igrati umesto njih i po kom kriterijumu? Ali dobro, biće šta će biti, što reče NJofra Paviljonski – “nikome se ne može dogoditi ono što mu ne priliči“…

Košarkaški, KRK je zanimljiv jer se do titule može doći iz svega tri utakmice u četiri dana, što nije slučaj sa ostalim nadmetanjima. “Fanovi“ me teraju da prognoziram, jer sam prošle godine na ovom mestu postavio Megu za pobednika, kako je i bilo. Partizan i Zvezda igraće finale, sve ostalo bilo bi baaaaš neočekivano. Crno-beli basketuju dobro u svojim granicama, daju maksimum i “dodatnom“ energijom – taktikom i kolektivom nadoknađuju uočljive nedostatke. Zvezda je u predvidljivom padu forme posle serije velikih pobeda, iščilela je svakojaka energija, stižu povrede (Dangubić, Jović, Kuzmić, Bjelica), ali počinje i lagano dizanje forme pred odlučujuće megdane Evrolige. Nalazim da bi desetak razlike, uz kvalitetno šutiranje slobodnih bacanja, bilo realno za novi Zvezdin trofej. Međutim, nešto dumam, ako je “kmečanje“ iz CZ počelo sedam dana pre Kupa, šta bi to moglo da znači? Da nisu sigurni u košarkašku nadmoć, da znaju nešto više od nas običnih smrtnika pa žele to da preduprede, da “preventive radi“ dižu galamu, ili nešto deseto? Poruka mom “nišlijskom“ drugu – da se opusti i opet umesto pelena obuče normalan donji veš: CZ je igrački, pa i statusno jača, Partizan se drži igre, parketa, na kraju krajeva Duško Vujošević je u Francuskoj, Saša Danilović u Savezu, od “kragujevačkih“ aktera ostao je samo Doktor, bez direktnog protivnika. Na kraju, možda svi učesnici zaziru od “jednog čoveka“ koji nije direktno na parketu, a tu je, kao začin…

Uz želju da košarka, sama igra pobedi mudroserije, pozdravljam vas uz poruku Njofre Paviljonskog – “Srbe iskonski krasi sporost uočavanja očiglednih situacija“…