Kuma donela, kuma odnela

Sad, pokušavam da budem racionalan i promišljen, ukoliko zdravstveni bilten bude povoljan, cenim da se ništa spektakularno neće desiti što se sastava repe za Litvaniju tiče. Verujem da Dušan Ivković neće bitnije „tumbati“ sastav, tako da ne znam šta treba da se desi da na centarskim pozicijama ne budu Krstić, Perović, Mačvan, Savanović i Veličković, a da sa pozicije „jedan“ tim ne vode Teodosić i Marković. Liči („javlja mi se“) da će još petorica spoljnih igrača biti Rašić, Tripković, Tepić, Kešelj i Bjelica (ili možda neće?)… Ako proučimo eventualne slabosti ovog sastava, možda bi to, osim nedovoljne minutaže u prošloj klupskoj sezoni većine momaka, bile relativno spora visoka linija i nedostatak dominantnog poentera na spoljnim pozicijama… Međutim, čini se da je motiv za plasman među šest najboljih evropskih selekcija porastao do neba, da je tim kompaktan, iskusniji za teške završnice i da iz Litvanije valja očekivati lepe vesti…

Mlađe selekcije nastupaju diljem Evrope, a juniorski sastav, koji finale igra protiv vršnjaka iz Španije (posle pisanja ove kolumne), mogao bi da nas obraduje zlatnom medaljom. Kadeti su prošli prvi krug sa jednom pobedom i dva poraza, što pomalo brine, jer se radi o neobično jakoj selekciji. Ipak, najviše peče i boli, najblaže rečeno skroman plasman mlade reprezentacije na tri poslednja evro-skupa (1989. godište bilo jedanaesto na Evropskom prvenstvu, 1990. sedmo, a 1991. čak trinaesto), o čemu bi, od septembra meseca valjalo započeti dubinsku analizu (ili pranje, a možda ne treba ništa raditi?) i to bez žurbe i emocija, jer – što bi rekao moj mudri i pošteni komšija Njofra – „dobra odluka je bolja od brze“…

Sad, od vesti iz domaćih klubova i nema preteranih zanimljivosti (ili ima, a ja ih ne znam?). Partizan je posle Čakarevića doveo (ovoga puta na vreme, ako izdrži) i pleja, NBA igrača (ali NBA u konkretnom slučaju ne znači Neće Biti Angažovan, nego baš suprotno) Ejsi Loa (26 godina, 191 santimetar). Kvalitet ćemo videti za mesec dana, a minimum toliko vremena biće potrebno dečacima iz kvarta u kome će živeti – da pregledaju i protumače sve njegove tetovaže… U Hemofarmu većinom odlaze i ostaju, manje dolaze, a videćemo da li će se do kraja ostvariti strategija ubacivanja talentovanih juniora u prvi seniorski plan… Kragujevački Radnički je – dolaskom Pavkovića, Birčevića i Lučića snažno izbacio kandidaturu za mesto „broj dva“, koje mislim da mu objektivno i pripada, iz više poznatih razloga…

Prosto se nešto uspijam (kao mlada pred skidanje venčanice) kad treba koju da prozborim o mogućem „braku“ Crvene zvezde i FMP-a. Nedavno sam, sticajem okolnosti, na Kopaoniku ćaskao sa nekolicinom novinara (verovali ili ne) na tu temu, pa sam sad još više u dilemi, a svoje nedoumice podeliću sa čitaocima, četom malom, ali odabranom: prvo, bliži sam mišljenju da Svetislav Pešić neće (ili možda hoće?) doći na čelo stručnog štaba te nove tvorevine. Zašto – zato što je pametan i opušten… Onda, šta li razmišljaju Saša Nikitović i Milivoje Lazić, kad im se ime za sada ne pominje u kontekstu prvog trenera crveno-belih, bez obzira što pojedini igrači sa Kalemegdana pristižu na trening u Železnik… Dalje, osim Nebojše Čovića koji se inaugurisao (ili nije?) kao „prvi među ne/jednakima“ na čelo novog projekta SAD (Smesta Aktiviraj Donatore), svoj deo kolača želeo bi i Mirko Pavlović, Dvojica iz FMP-a i još tušta i tma zaslužnih na obe strane, a mesta ima samo na balkonu… Koliko će ko doneti novca u miraz (ako se ne raskine veridba, naprasno), ili će se sve odvijati u naturi i nepokretnostima; ko će koga kontrolisati da ne bude bračnih prevara, šta će biti sa igračima ako dođe do stečaja, razdruživanja, ljutnje i slično… Možda će se postaviti pitanje čije će prezime nositi deca iz ovakve zajednice (oba roditelja, ili će imati samo ime); šta ćemo sa publikom, hoće li jedinom navijaču FMP-a, popularnom Zeki, biti određeno adekvatno (plaćeno) mesto, ili će ostati privatni poštovalac u Srbiji poznatog kouča… A šta – i sličnih pitanja imam na tone…

Kad sam odgovore na ove teške enigme tražio od medijski sve popularnijeg Njofre, razmišljao je duže nego obično (što je razumljivo, jer i dva kluba o kojima je reč dumaju najmanje pet godina) i na kraju mi zagonetno rekao: brale, da jednog dana ne bude „kuma donela, kuma odnela“, jer – poslednji deo ljudskog mozga koji se razvija je savest…