Što je bilo daleko – sad je blizu: seniorska košarkaška reprezentacija Srbije otputovala je u Litvaniju na prvenstvo Evrope. O kvalitetu (masa NBA igrača, posle 1995. godine sigurno najjači basket skup) i značaju takmičenja (finalisti direktno idu u London, a plasman do šestog mesta obezbeđuje kvalifikacije za Olimpijske igre) gotovo sve je rečeno.
Telegrafski – tu je prvi, vidni favorit Španija, zatim ide barem devet kvalitetom istih, a još četrnaest reprezentacija je, manje-više, šarena ikebana, zeleniš, folklor na ovom sportsko-turističkom sajmu… Bezmalo dva meseca priprema su iza momaka Dušana Ivkovića, koji je još jednom potvrdio staro vojničko pravilo: u borbi se oslanjati na proverene kadrove, tako da se naš sastav od prošlogodišnjeg, koji je u Turskoj osvojio četvrto mesto na svetu, razlikuje samo u jednom: umesto povređenog Novice Veličkovića uskočio je (iz trećeg pokušaja) Boban Marjanović. Prekobrojni su, uslovno rečeno, Tripković i Milosavljević, što je, barem za mene, bilo malo iznenađenje (ili nije?)…
Biće još vremena za kolumne, pošto je ovo prvo evropsko takmičenje sa 24 tima, a u trajanju od 19 dana, samo da se osvrnem na grupu B, gde reprezentacija Srbije već u sredu igra, cenim, „najvažniji“ meč, protiv selekcije Italije. Prvo, trijumf u prvoj utakmici uvek daje dobar psihološki, startni zalet (treba do 18. avgusta izaći na teren 11 puta). Drugo, sledeći protivnici su Letonija i Izrael, koji se „moraju“ savladati ako se želi biti među tri prvoplasirana tima u grupi, koja vode u drugi krug. Naime, nalazim da je selekcija Izraela svojevrsni lakmus: koga ona (osim Letonije, koja će biti bareno povrće oko sočne šnicle) savlada – taj se oprašta od borbe za visok plasman, može da pristupi pakovanju stvari… Treće, ukoliko se uđe sa tri pobede u duele sa Nemačkom i Francuskom (koje će već igrati međusobno), to je osetna prednost u bodovima, skautingu (ne Njofrinom i NN-a, nego stručnog štaba), pozitivnoj energiji. A, mora se voditi računa da se u sledeći krug uđe i sa nešto bodova, pošto Španija, Litvanija i (recimo) Turska – nisu nimalo naivni takmaci za prva četiri mesta koja vode u željeno četvrtfinale…
Imam potrebu da koju reč više kažem o našem prvom takmacu. Naime, selekcija Italije već nekoliko godina ne liči na sebe, nema je na basket mapi, a opravdano se pomišlja da je zbog nje, pored ostalog, krucijalno evropsko takmičenje prošireno sa 16 na 24 ekipe. Ovaj poklon, uz odličnu logistiku, mlad sastav i sjajnog trenera – oni će pokušati adekvatno da iskoriste. „Zvezde“ tima svakako su trojica NBA igrača – Belineli, Galinari i Barnjani. Činjenica da oni igraju na pozicijama dva, tri i pet, meni govori da će eventualna slabost našeg protivnika biti tamo gde smo mi (sa Teodosićem i Markovićem, ako zatreba i Rašićem i Tepićem) najjači, na pleju pa i četvorci (sa genijalnim Savanovićem, Mačvanom i Bjelicom po potrebi). Ipak, udarni adut Italijana svakako da je kouč Simone Pjaniđani, koji je sa Sijenom i proteklih sezona demonstrirao savremeni model igre: bez sporog igrača u timu, agresija u odbrani po čitavom terenu, mogućnost preuzimanja defanzivnih zadataka, munjevit prelazak u kontru, izbalansiran pozicioni napad, bez slabih šutera u sastavu. Sigurno će njegov tim pokušati sa demonstracijom istog modela košarke… Ali, svakako da iskustvo i kvalitet selektora Ivkovića, na prvom mestu, i svih 12 naših momaka – naginje na tas Srbije, tako da ne brinem ni za taj meč. Jednostavno, želim „dobro more“ orlovima, što pre svega znači – bez povreda, uz prisustvo neophodne fortune…
Elem, žao mi je, pre svega zbog mog (bivšeg?) drugara, što ću nešto manje pažnje, razumljivo, posvetiti „liku i delu“ Crvene zvezde Beograd, nadam se da se niko neće duriti kao dete kad se ukaki. Prvo, da li ste i vi primetili (ili, možda, niste?) da se kod svih, lagano ali sistematski, gubi ono „Beograd“ i da ostaje samo naziv kluba Crvena zvezda? Drugo, jako je lepo što su ini mediji skoknuli na Zlatibor, na informisanje i proslavu rođendana, to je osnovni red… Treće, sad ozbiljno, nisam siguran da, u potrazi za pojačanjima, prevagu čine Golubović, Ričardson (…), ali znam da to jesu Igor Rakočević i da bi bio Ratko Varda, da ga izvesna svota novca (ili nešto „treće“?) nije odvela u Olimpiju. Treba malo pripaziti na „tokove odliva informacija“, da možda i Rakočević sa Zlatibora ne završi u Ljubljani, na primer…
Na kraju, ali ne i po važnosti, malo o radu u Savezu: dela se puno, ali kao da vlada neka pometnja, blagi haoščić: naime, neki pravilnici su usvojeni, neki nisu, sa nekima ćemo videti… Ideja: ako je moguće, ostavite A srpsko muško takmičenje sa 14 timova u dužem periodu, a razmislite o hitnom produženju trajanja utakmica na 48 minuta… Situacija je krajnje napeta, zato ne pominjem mog prijatelja Valtera (koji brani Košarku letnjom varijantom „bazen-brufen“), retko i Njofru, koji je na moju primedbu da mi daje sve manje materijala za kolumnu, lakonski odgovorio: Komšo, budale ne slušaju savete, a pametnima ne trebaju…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
