Mladi gorani pikaju basket

Mislim na naše takmičenje koje bi se odvojilo od NLB lige. Nema tu hleba jer je podeljenost (interesna) po tom, kao i svim ključnim pitanjima zaoštrena (čitaj: neće Partizan, a ostali bez njih nemaju potrebnu specifičnu težinu). Sve neko koprcanje u živom blatu, lepo projektovano, ali nema ko da zaore prvu brazdu (jedino Milutin Mrkonjić, on to najviše voli, a i izveštio se)… Pojedini klubovi nisu ni odgovorili na anketno pitanje, ima ih podosta i „za“, ali crno-beli, kragujevački Radnički i Vojvodina su „protiv“. U redu regionalni ligaši, ali me nešto zanima šta novosadska Vojvodina ima kao ideju, kad su oni drugu godinu za redom više mrtvi nego živi? U njihovom slučaju, to izgleda ovako: polovinom marta se izljube redno, izmenjaju brojeve mobilnih, svak svakome čestita opstanak u ligi i „sjajnu sezonu“ (ja tebi serdare, ti meni najmanje vojvodo), onda imaju produženi odmor od šest i po meseci, gde se bave alternativnim zanimanjima i bukvalno se (kao mladi gorani na pošumljavanju) okupe čim počne oktobar mesec, još ako je babije leto… Onda se „bave košarkom“ do sredine marta, opet dok sunce ne grane, opet tulum, poljupci i do viđenja… A ima još klubova koji, nažalost, slično funkcionišu… Dobro, bilo je tu svakojakih bisera, kao: jedan od dvojice medijski najžešćih protivnika jadranske lige, inače poznat po basket objektivnosti i neutralnosti (pogledati polemiku pod „rukomet, Butulija“), odjednom postade prvi na barikadi odbrane NLB-a! Mada, sa podjednakom agresivnošću i minutažom je branio oba stava, moram priznati…

Drugo, što nisam ni mogao komentarisati jer se tek nedavno odigralo u Atini, jeste razgovor (kažu „plodan i biće rodan“) između gospodina Dušana Ivkovića i čelnika Košarkaškog saveza Srbije. Ukratko, nije važan lični dug (ali bi valjalo da se „čim prije“ kešira), treba sačekati proleće i nove izbore i promene u Savezu, da Dušan vidi može li sarađivati sa novim/starim ljudima. Lepo, ali mene golicaju dve stvari: otkad selektor „bira političare“ i – da nije malo kasno april, pogotovo zbog mlađih selekcija Srbije, gde rad ne sme da se zaustavlja (znate onu narodnu, „ne lipši magarče do zelene trave“)…

Treće, priznajem pokajno, mnogo sam se ogrešio (nepisanjem) o vršački Hemofarm, tim koji kontinuirano, barem desetak godina i u muškom basketu postiže zavidne rezultate. Izgleda da sam se podsvesno uklopio u crno-beli svet (kad pobeđuju slavimo novo „čudo“, kad izgube malo tugujemo i pljuckamo po treneru i igračima, uglavnom – medijski prostor je maksimalan u oba slučaja). Naime, puleni Željka Lukajića, iako vidno oslabljeni u odnosu na proteklu sezonu, zajedno sa reanimiranom Olimpijom i novopridošlim Nimburkom, skorom 5-2, uz jako težak raspored, drže sam vrh regionalne lige. Danas im počinje i Evrokup (prvo pa Ajverson), gde sigurno neće, kao i više puta do sada, razočarati. Dominira Milan Mačvan zrelim igrama i ogromnom sveopštom energijom, tako da za domaću košarku ne bi valjalo da ode u inostranstvo, mada…

E sad, višestruki srpski šampion u samo četiri dana odigrao je dve teške utakmice, u dva takmičenja i to u gostima. Oba puta postigao je (samo?) 69 poena, što je protiv Prokoma bilo dovoljno za zlata vrednu pobedu, a protiv češkog Nimburka za minimalan poraz i opominjući negativni skor od 3-4. Poslovična neefikasnost, pored ostalog, posledica je jako lošeg šuta za tri poena: samo 7 ubačenih lopti iz 31 pokušaja, ili nešto manje od 23 odsto… Trijumf u Evroligi znači zbogom poljskom predstavniku u top 16 (A licencu oni skoro dobiše?), totalno zakuvavanje u grupi A (pet timova za četiri mesta, sa sličnim šansama) i veliki priliv pozitivnog naboja pred sredu, kada u Pionir dolazi Duško Ivanović sa grogiranom Kahom Laboral (skor 2-2, kao i crno-beli)… „Znači, brate“, novi praznik košarke u Beogradu, a?

Radnički iz Kragujevca i Igokea sa po tri pobede grabe ka sredini (otvorenom moru?) Jadrana, dok Crvena zvezda kupuje i prodaje (igrače, naravno), ali nemam više prostora, a za njih mi je potrebno cirka pola strane, posebno nakon trijumfa protiv Cibone i isterivanja iz Pionira, tako da idući put počinjem sa belo-crvenima…