Ne zna da igra

 Svakako, ovo je antologijska izjava iz domena „šeretske“, ali sam čuo i jednu koja spada u grupu „poučnih“, a kojima preferiram vazda. Događa se davno, kada je bilo poštenja, morala, poštovanja, svega onog čega danas nema, a oblast je folklor. Tačnije, jedan od najboljih solo igrača, poznat i priznat i van Jugoslavije, nije hteo da primi u svoju grupu bratanca, što je donekle pokvarilo porodične odnose. Mnogo kasnije, kada ga je sin (inače odličan košarkaš-kreativac, dakle genski naklonjen očevoj lozi) priupitao zašto ga nije primio, otac se primakao i tiho, samo da njih dvojica čuju, rekao – „NE ZNA DA IGRA“…

Promućurnijima ne treba crtati šta sam hteo da kažem, ali hajde, za one tvrđeg mozga. Nemoj da neko igra basket samo zato što je tatica platio, ili što ti je rođak, ženin brat, na primer, a sapliće se na terenu. Nemoj da trener bude gazdin tast, pradeda ili unuk, svejedno, ako i čistačica vidi da je zalutao. Nemoj da ni šurak, zet ili tašta budu predsednici kluba, pogotovo ako su bili oslobođeni fiskulture. Nemoj da (pre)forsiraš ženu, osim u kuhinji, štrikanju, vezu i tkanju, i tako dalje. Nepotizam je u ovim krajevima uzeo maha, narastao kao testo po principu „ko će kome ako neće svoj svome“. Ali tu ima jedan, ali bitan problem – u takvoj postavci ubijen je kvalitet, nema napretka, u ovom primeru košarke…

Kad smo već kod srbistanskog basketa, moram javno da priznam jednu od svojih zabluda. Do pre desetak dana propagirao sam tezu da domaća košarka ima sledeće etape ozdravljenja: ukidanje ABA i formiranje Prve lige (sa osamnaest klubova) pod ingerencijom KSS-a, samim tim „neutralisanje“ nekoliko prezimena koja su i dovela do ovakvog stanja; formiranje Stručnog saveta koji „ukrštanjem sujeta“ može da funkcioniše za opšte dobro; ojačavanje klubova po Srbiji (svojevrsna „debeogradizacija“), sa akcentom na kvalitetu mlađih kategorija… Ne, siguran sam da treba ići od periferije ka centru, od manjeg ka većem, stvoriti „kritičnu masu“ znalaca, entuzijasta, zaljubljenika-finansijera čija će pozitivna energija nadvladati „bolest“. Odnosno, ključ je okupiti kvalitetne (pre svega mlađe) ljude u Čačku, Kraljevu, Nišu, Subotici, Valjevu…, ojačati sve to do nekadašnjih vrlina i visina, a ostalo će samo po sebi doći valjda je jasno da ABA liga (sa poslednjim dešavanjima na relaciji FIBA-ULEB) izumire, igra svoj (pred)poslednji krug, da samim tim nema više potrebe da svi novci nekontrolisano idu ka „večitima“, da će kvalitet, mic po mic, na svim nivoima nadvladati sektaštvo i siledžijstvo. Barem se ja tome nadam i težim…

A da, umalo da zaboravim – stigli prvi plodovi udarničke odluke da po četiri dečaka do osamnaest godina mogu da igraju za mlađe selekcije naših klubova. Bravo, pre svega za jednog, dvojicu lobista koji su odradili da neki delegati ne dođu (ono – „samo tetki da odnesem lek za prostatu“), trojica budu „uzdržani“, a dvadeset jedan „za“. Dečko je iz Gruzije, zove se Gogo Britadze, rođen je 1999. godine, visok je 209 centimetara i član je, naravno Mega Leksa. Samo da vidim ko će doći u Crvenu zvezdu, pa da apsolviramo i tu „basket vragoliju“. Naravno, dečko će posle dobre obuke otići u „beli svet“, igrati za svoju reprezentaciju, mada nisam siguran da će svi naši momci, istog godišta, koji kojekude „peku zanat“, jednog dana zaigrati za našu ili, recimo, špansku selekciju. Ali, koga to brine, „psi laju na karavane, a karavani prolaze“…

Nego, intimno, brine me komšija Njofra – povukao se u sebe, ne može da nađe prenos Partizana na Areni 14, jedva da procedi po koju. Reče mi da radi na razrešenju nekoliko naučnih nedoumica, kao: da li isključivo u sumo rvanju nema lakih protivnika; da li je „tromaja“ promaja sa tri strane; šta znači izreka „ne talasa trava za badava“ i tako redom. Zato se Vrabac širi kao paun, u crveno-belom dresu kupljenom na dečijem odeljenju, može mu se, došlo njegovo vreme. Četa tandema NČ/DR (nisam shvatio da li plej Mekel ide odmah iz CZ, sad, ili posle 19, dakle 20. decembra, ili je već otišao ali ga niko nije obavestio) igrala je maestralno protiv Himkija, demonstrirajući raskoš basketa – kreativni poeni, kontre, precizan šut u pravom trenutku, energija, skok, empatija sa publikom – za poštovanje! Vrlo moguće da će meč poslednjeg kola prvog dela protiv Bajerna (čitaj Karija Pešića) u Beogradu (beše Pionir ili Arena) biti rešenje enigme za celu grupu. Više Bajern, ali i Zvezda je pokazala jednu crtu – bolje igra kad nije favorit, ali da sačekamo još dve nedelje. Na kraju, jedan od mojih bivših prijatelja glasno je dumao ko je kome više pomogao i zašto retko pišem o njemu. Nije mesto za privatnost, ali da mu poručim: nije meni što me lažeš, nego što misliš da ti verujem…