Nedoigrani basket

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Akteri imaju dosta toga zajedničkog: svi, ni krivi ni dužni, stekli pedesetak i više godina, poseduju ogromnu želju da budu ''Prvi'' u svemu čega se late, košarku su u mladosti ''igrali'' na ivici incidenta, sporadično i epizodno (čitaj – bez biografije, ''bb''); trojica misle da su vrhunski treneri, a samo jedan to jeste, svi su ugledni, finansijski ispunjeni ljudi, kako i priliči starosnom dobu; međuljudski odnosi – onako, po evro-potrebi, da ne kažem ''kako vetar duva''… Da ne dužim, Doktor i Roman blago povedu, pošto ovaj drugi pravi gabaritne blokove (na granici ''prljavog''), bez želje i znanja da šutira na koš, a sa dozom šlihtanja Doktoru, koji to obilato koristi i – pali li pali. Dvojac sa dva kormilara, Strateg – Menager, u početku je imao problema oko podele posla (''ko namešta antenu na krovu, a ko uz pivo iz dnevne sobe viče ''dobro je''), ali kad su odlučili da ''sve teške šuteve'' uzme na sebe Menager, pošto se i danas mlati po nekim ligicama i ''bije'' sa dečurlijom – rezultat je došao do 20:20. E, tu nastaje problem, jer je Doktor tražio baš sumnjiv faul, Strategu nije padalo na pamet da prizna ličnu, dođe bezmalo do gušanja, Roman i Menager se iskusno sklone u kraj, da ne budu svedoci (po principu ''samo tetki da odnesem lek''), sudija điDo (šatrovački od ''dođi'') nema u basketu baš neki autoritet i – rasanim se…

Sad, u tom basketu pobednika nema (sva četvorica su večni dobitnici, a gubitnika je ihahaj više), a igraće ga barem još desetak sezona (pod devizom – ''da komšiji krava bude kao čivava''), tako da ništa nisam propustio i dogodine će biti 20:20, ako bolje razmislim. Ispričam raspusni san komšiji NJofri (koji kao da se našao u dosadnoj situaciji koja malo duže traje, znate ono u saobraćajnoj gužvi – ''ispred auto-škola, levo puna linija''), a on mi kaže, kao svaki iskusni vrač: prenesi to na domaći basket u celini, pa ćeš videti istu situaciju…

Ne što je moj drug, ali jeste ''Frojdovo praunuče'', svaka mu je ka NJegoševa: i u srpskoj košarkici je već duuuže vreme ''nerešen rezultat'', sumnjiv kvalitet igre, odnosa, pravnih poteza. Caruju ljudi ekstremno jakog ega (90 odsto njih je iz beogradskog ''kruga dvojke'', devet odsto je, šire posmatrano, iz Beograda, a jedan odsto je iz ostatka Srbije), a sumnjivog morala i inteligencije (po novčanik principu – ''sve, odmah, samo meni''). Na delu je nepotizam, basket-neznanje ruralnog tipa, tako da se ne čudimo – što ne igraju najkvalitetniji dečaci, ne vode utakmice najbolji treneri, ne sude naj arbitri, što poznavaoci i ljubitelji basketa nisu ušli u hale godinama, što…

Evo recimo, ovo oko ABA lige: taman smo pomislili da će se nacionalna prvenstva dići na pijedestal, a samim tim ponovo balkanska košarka (znači – i srpska) ovladati Evropom, kao nekad, kad – u Srbiji kozmetičke promene, oko vlasti, procenata, parica. Sad i važni ljudi Saveza kažu da nisu protiv Jadranske lige, nego protiv ''ovakve''. Možda nisam dobro čitao i pamtio (godine, ''krečana'') izjave u medijima pojedinih likova, ali ispade da su pri (časnoj) reči ostala samo dvojica selektora: nekadašnji – Dušan Ivković i sadašnji – Aleksandar Đorđević, dok svi ostali ''cinculiraju kao vlasnik neregistrovane bašte pred komunalnom policijom'' (autor urbane kovanije je, očekivano, NJofra). Da se ne ponavljam sa nusproizvodima regionalne ligice (smanjen broj učesnika u Evroligi sa tri na dva, sa tendencijom pada; košarka – osim u Beogradu – postoji samo na nivou statističke greške, igrači sa petnaestak godina idu trbuhom za kruhom – ajde u Španiju, ali to su Bugarska i Rumunija sve češće, nigde asa ni na vidiku, treneri sa 45 godina su i dalje ''mladi i perspektivni'', kao i igrači sa 25…), nabrojaću samo timove iz regiona koji su nastupali u ABA karavanu, a sami razmislite gde su danas: Laško, Slovan, Triglav, Helios (Slovenija), Split, Zagreb, Šibenka (Hrvatska), Bosna, Široki, Sloboda DITA, Borac Nektar (Bosna i Hercegovina), Lovćen (Crna Gora), FMP, Hemofarm, Vojvodina, Radnički (Srbija), da ne pominjem sprdačinu sa Makabijem, Nimburkom, Solnokom ili Levskim…

Nema veze, mladih nema ili odlaze, ali zato se radosno očekuje dolazak Miličića u Valjevo, a pre toga završnica Superlige koja se – upravo zbog rasporeda Jadranske – igra u sporom ritmu ponedeljak-sreda-subota, što je bilo nezamislivo i za pozorišne predstave, tako često ni pokojni Zoran Radmilović nije igrao kultnog ''Radovana III'', ali… Opet se vraćam na nedosanjani san i ''bezbednosno interesantnog'' NJofru: komšo, pusti to, ove nedelje radimo pod devizom – ''imam familiju kao šargarepa – sve što valja (odavno) je pod zemljom''…