Pišonja i Žuga

Za osam godina pisanja kolumnica naučio sam da je juli mesec najjaloviji, ništa se ne dešava, skoro da nema takmičenja, osim mladih selekcija i basketa 3 na 3. Ali, sada se situacija promenila, uglavnom u pravcu – rijaliti, ili nuz basketa. Recimo, prvo je stigla reakcija na moje pisanije o regionalnoj košarci od strane mog druga Stiva Marketa, da ga tako nazovem. Ono, nisam ništa u pravu (sve sam u krivu, dakle) i on će me “plišanom, a ne štangla metodom“ vratiti na pravi, put ljubavi. Razumem ga potpuno, Stiv ima više hiljada razloga da navija za regionalne dogodovštine – ABA 1, ABA 2, ABA U-19 itd, a ja nemam nijedan, osim četrdesetogodišnjeg trenerskog, iskustvenog promišljanja. Onda je kao bomba odjeknuo tekst sa potpisom Ognjena Dedića, predsednika makedonskog ligaša Karpoš Sokoli, znate ono – “kriminalci koji vode ABA ligu misle da su našli ovcu za šišanje“, “najveći ispljuvak od čoveka je…“, “najmanje pet utakmica nam je ukradeno“, “po kvalitetu na poslednja dva mesta trebali su da budu FMP i Olimpija“, “svi znaju da postoji banda koja vodi ligu, a čine je FMP, Crvena zvezda, Budućnost, Cedevita i Olimpija“, pa sve do pominjanja u negativnom kontekstu četiri prezimena – Novosel, Čabarkapa, Veber i Čović…

Očekivano, usledila je hitra (posle telefonskih konsultacija?) reakcija od strane šlajmovanih, tipa – “ABA liga kaznila je Karpoš Sokoli sa 12.000 evra zbog nanošenja štete sponzorima i ugledu lige, a predložiće višegodišnju suspenziju Karpoša iz takmičenja pod njenim okriljem“… Vreme je da NJofra Paviljonski i ja iznesemo svoje skromno gledanje na ovu pat poziciju. Prvo, za malo da se i nas dvojica posvađamo oko sentence ovonedeljne kolumnice, pošto je on predložio misao svoje babe – “ne ljubi svinje u dupe, makar se ne najeo krmenadli“, a ja – “što je dobro za gusku predvodnicu, dobro je i za čitavo jato“. Složili smo se da idu obe misli, uz moje gunđanje da se njegova pretvorila u – “ljubi i liži dok imaš koristi“. Drugo, osim nešto jačih epiteta, nemam zamerki na tekst, odnosno – treba ispitati da li je (i zašto jeste) od 2001. godine bilo još ovaca za šišanje, štimovanja rezultata, da li odista pomenuta prezimena i klubovi rade to što im imputira gosn Dedić. Treće, koje nanošenje štete i kojim to sponzorima, a o (ne)ugledu lige mogu da napišem esej, ako baš toliko budem dokon. Četvrto, najvažnije, odakle pravo ABA ligeštulcima da kažnjavaju klubove po Balkanu?

Elem, taman kada sam umislio da je jedan tornado prošao (recimo po imenu “Krvava Meri“, pošto svi imaju imena, uglavnom ženska), zadesi nas i drugi, koji i dalje traje, a koji možemo nazvati “Bela Rada“. To što su se, posle više od četiri godine plodne saradnje (devet trofeja, muška igra u Evroligi i još mnogo toga) rastali Crvena zvezda i kouč Dejan Radonjić nije ništa neuobičajeno, ovaj brak i jeste solidno trajao za srpske običaje. Glupo je (ili, možda i nije?) što se i ovaj razvod posipa, za sada jednostrano, fekalijama u vidu sićušnih kapljica. Recimo: da li je zaista DR izjavio da mu je plata od 25.000 evra mesečno – mala, gledajući kako (takođe bivši) trener fudbalera istih boja ima – duplo. Ili, kome treba da iznese podatak da je DR do sada primio više od 800.000 evra na ime plata i premija, da mu klub duguje blizu 200.000 (saberi, oduzmi – milionče), a da mu (osim sudskim putem?) neće dati stotkicu, zato što je to potrošio – na telefonske račune, više od 2000 evra mesečno! Sad, NJP i ja, bez želje da budemo advokati bilo koje strane, glasno postavljamo nekoliko pitanja. Prvo, zašto se baš sad iznose brojke, kada je kouč otišao, što se nisu pravili godišnji bilansi? Drugo, ako neko, recimo PČK (prvi čovek kluba) misli da DR nije zaslužio toliki novac (a sigurno jeste, prema standardima Evrolige i drugim merilima) – zašto si potpisivao “štetan“ ugovor? Treće, ako je PČK platio pedesetak računa za mobilni – zašto nije posle prvog usmeno (ili ugovorom) limitirao treneru iznos za roming-ćaskanje, odnosno – kako već plaćene račune da mu odbija od zarađenih plata i premija? Četvrto, svaka čast i kouču – u eri Vibera, Skajpa i ostalih mudroserija potrošiti toliki novac na telefon je ravno podvigu. Peto, krucijalno, nalazim da su ovde sujete proradile, moglo je da prođe i bez medijskog nadgornjavanja, odnosno žutog medijskog govnanja, ali – za sreću je potrebno dvoje, zar ne?

Dobro, sve prethodno spada u rubriku “naše naravi“, a naredni redovi – idu u istu fioku, više karaktera nego košarke. Spekulacije oko novog trenera Crvene zvezde uveliko su u toku, minimum pet miliona građana Srbije bolje od PČK zna ko je “najbolje rešenje“. NJP sa indignacijom odbija svoje učešće u medijskom dovođenju trenera i igrača, ja moram, do dužnosti, nešto da kažem, pa evo. Prvo, nalazim da je Kari Pešić (iako je odbio prvi nalet) i dalje kandidat broj jedan za šefa struke, jer će karijeru završiti u Beogradu – u CZ, reprezentaciji, ili oboje. Ukoliko ne on, svi pogledi uprti su u susednu državu, nekad drugo oko u glavi, tačnije – ako ne Duško Ivanović, onda može biti Luka Pavićević. Treće – još desetak (ne)zvučnih imena je u igri za stratega CZ. Četvrto, tim je i lako i teško skockati, zavisi od kouča i količine parica, evo jedne varijante: NN prvi plej, Jaramaz, NN prvi bek-poenter, Lazić, Dangubić, Dobrić, Davidovac, Simanić, Bolden, Pero Antić, Bjelica i Cirbes (NJP – “za deobu dvanaestog mesta odlično“). Peto, udarno pitanje – šta je pozadina “prodaje“ gotovo kompletnog tima CZ, jer to nije ni renoviranje, još manje rekonstrukcija? Svi dumaju, a ja pogled upirem u sestrinsko dvorište – hoće li se FMP pojačati do nivoa Evrokupa i, posebno, hoće li ponovo krenuti sa mlađim selekcijama, pod devizom – “gde ja stadoh, ja i produžih“…