Svi će se, s pravom, zapitati: otkud ja ponovo “na mestu zločina“, u listu Danas, gde sam prvu kolumnu sročio oktobra meseca 2009. godine? Nemam racionalno objašnjenje (recimo – “prva ljubav zaborava nema“), osim želje nekoliko ljudi da nastavim sa basket-pisanijem.
Zahvaljujem se na ovoj podršci, a posebno uredniku sportske rubrike (naravno, moj dobri prijatelj Njofra odmah je prokomentarisao: ''Zamisli, čovek se zove Luka, a nema svoj brod!''). Elem, ''Lesi se vratio kući'' taman pred burne košarkaške vragolije, koje će u Srbiji trajati vazda, a zasigurno do polovine juna. Ne mislim tu samo na mogućih dvanaest međusobnih duela Crvene zvezde i Partizana, ali – prvi meč je već danas na programu, pa da iz svog, iščašenog ugla, osenčim srpsko polufinale ABA lige, koje pobedniku, najverovatnije, donosi ''basket bingo'' – učešće naredne sezone u Evroligi, značajan novac, sjaj pozornice, lepe, ''nabudžene'' devojke, (ne)zasluženu slavu i tako redom, áa poraženom – zaborav, jadanje po medijima u cilju skretanja pažnje, zaobilaženje ''tokova novca'', nervozu u sopstvenim redovima i slično…
Evo nekih mojih, opštih, razmišljanja, uz Njofrinu svesrdnu pomoć, iako on – kao neobjektivni ''partizanovac'' – mora da se uzme sa dozom rezerve. Mada, priznajem mu kao životno istinitu krilaticu koju je istetovirao na zadnjici: ''koga hoće – i zaprežna kola mu se oždrebe''… Prvo, ne dumam da je loše što igraju međusobno naši timovi, jer ovako ćemo imati barem jednog Evroligaša, pošto smo drugu kombinaciju probali prošle godine u Areni, sa Cibonom i Cedevitom, uz dva zaslužena (javnosti nedovoljno, košarkaški, objašnjena) poraza… Drugo, nadam se (uzalud?) da neće biti javašluka po gradu, medijima (posebno ne nastavka legendarnog ''duela'' DM-PK), tuče i povlačenja timova sa parketa, sprdačine i podmetačine, već da će se popularisati – Srpska Košarka u svakom pogledu…
Dakle, Crvena zvezda već drugu sezonu dominira u obaveznih 26 kola Jadranske, ove godine prosto je ''oduvala'' sve rivale, igrajući ne više od desetak mečeva punom snagom. Priličan broj igrača podigao je znatno svoj rejting (pre svih Marjanović i Kalinić). Igraju ''tvrdo'' u odbrani, sa samo jednim igračem koji ima ''popust'' (Vilijams), teško primaju više od 70 poena, ritam u oba smera drže bukvalno sa 11 odličnih aktera, velikim brojem pobeda ublažuju ''strah'' od egal završnica, teško ih je, pre svega zbog Bobija, nadskakati… Sa druge strane, ''mučno'' u napadu prelaze brojku od 75 koševa (koja će po meni biti ''linija trijumfa''), zbog ''lutajućeg'' šuta sa distance i prilikom ''oduzimanja'' kontranapada, glavnog napadačkog oružja. Tačnije, kada protivnik skupi u reketu, udvoji Marjanovića i natera ga na povratni pas duži od pet-šest metara, kada se manje trči a napadi produže na dvadesetak sekundi, kada se u malim vremenskim razmacima smenjuju ''čovek'' i ''zona'' u defanzivi, kada protivnik drži do poslednje tri áminuta rezultatsku izjednačenost – može biti nervoze…
Partizan je, sa druge strane, znatno bolje odigrao drugi deo prvenstva (samo poraz od Budućnosti, naspram sedam u prvom delu), popunio se po većini linija, traži svoju šansu na nekoliko nivoa: tradicija finalnih serija je na njihovoj strani, mada to (kao ''vračanje'') ozbiljni ljudi u startu odbacuju; imaju bolji, iskusniji stručni štab od protivnika, gde računam i Velimira Gašića, čoveka koji je još 1992. godine sedeo na klupi evropskog prvaka, a znam koliko je svaki detalj u ovoj vrsti igre ''na tri pobede'' bitan; novi plej doneo je i novu energiju, koja se ponekad može pretvoriti u ''rasipanje'', ali i u ''petnaestak poena za pobedu''; dalje, Pavlović je najbolji igrač ABA regiona, sposoban da reši svaki meč, digne tim, izađe iz šablona, uz nesporan kvalitet Mačvana, Milosavljevića, Murića, Milutinova, Tepića… Sad, crno-beli imaju i svojih problema: zbog limitiranog broja igrača (posebno na poziciji ''pet'') u rotaciji ne odgovara im da za šest dana odigraju četiri meča, posebno ako se igra ''jako'', na veći broj faulova, više kontakta i trčanja; znali su da imaju muke sa šutem za ''jedan'' i ''tri'' poena, nisu imali u ovom sastavu dovoljno (jakih) utakmica i tako dalje…
Konačno, da zaokružim ovo prvo javljanje: ovogodišnji način doigravanja nešto više odgovara crveno-belima, ali… Uz apel da se ''časovi košarkaške ljubavi'' prenesu celom Srbijom – čekamo večerašnji, a i ostale duele. Završnu reč, ipak, ima ''dobri i pomalo pošteni'' Njofra: Komšo, mrzim tipove čija se pomoć, kada im nešto tražiš, svede na – ''samo reci da sam te ja poslao''…
Glosa: Nadam se (uzalud?) da neće biti javašluka po gradu, medijima (posebno ne nastavka legendarnog ''duela'' DM-PK), tuče i povlačenja timova sa parketa, sprdačine i podmetačine…..
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
