Počela su i klupska košarkaška događanja, a bura oko osmog mesta reprezentacije Srbije na evropskom prvenstvu u Litvaniji se (ne)stišava. Protagonisti su taj film (više porodičnu dramu nego akciju) ostavili iza sebe, kao neuspelu („šta da se radi, omaklo se“) epizodu, gotovo svi su diljem starog kontinenta na novim radnim podvizima, a domaća javnost nastavlja sa kuloarsko-internet komentarima i (uglavnom) mlaćenjem prazne slame, što ima svojih čari.
Raspravljamo o selektoru, iako je svakom iole trezvenijem basket posleniku jasno da Dušan Ivković ostaje gde je (barem?) do 2013. godine. Recimo, čika Ranko Žeravica izneo je svoj ugao gledanja u dva medija (prilično oštar, ali i argumentovan, u više detalja podudaran sa mišljenjem Moke Slavnića), mada nisam shvatio da li je za promenu trenera, ili je dovoljno da Ivković (samo)analizira proteklo (malo posipanja pepelom, malo „neću više, majke mi“) i obeća da će biti bolje u Sloveniji. Prvi čovek Crvene zvezde Beograd, Nebojša Čović, bio je mnogo konkretniji: saopštio je da će dozvoliti Svetislavu Pešiću da, uporedo, bude i selektor, mada mi se čini da poziv na popunjeno selektorsko mesto nikome nije upućen, što ima dosta logike… Ovako, opet je dokoni Njofra smislio originalno rešenje: Bratiću, idealka je da čika Ranko bude selektor svekošarke u Srbijici, Duda koordinator, a Kari prvi trener seniora, po sistemu „ko je Tu, on je i u Tome“! Lično garantujem prolazak teških kvalifikacija idućeg avgusta…
Dobro, dok mi ćaskamo i vazda kaskamo, ABA liga (jadranska bez klubova s mora) ušla je u jedanaestu sezonu postojanja, iako joj je malo ko predviđao da će izaći iz pelena i čeprkanja po pesku. Naime, izraelski Makabi, svakako najzvučnije ime, u subotu je kao gost lagano pobedio Krku, rezultatom 83:68. Ostali klubovi tek naredne subote startuju i podatak da će do tada Makabi odigrati čak tri kola, kao i neki drugi detalji ne govore u prilog regularnosti lige (recimo, hoće li izraelski šampion vazda igrati u punom sastavu i jako, na prvo mesto; zatim NBA ideja o tome da će klubovi biti i triput za redom domaćini/gosti, pa tako CZB u prvih pet kola samo jednom igra izvan Pionira, ali zato od 07. do 28. januara gostuje Hemofarmu, Olimpiji, Cedeviti i Laškom, i tako dalje). Međutim, ako kvazi patriotizam za tren okačimo mačku o rep, činjenice su sledeće: regionalna, sa četiri učesnika Evrolige (Makabi, Partizan, Olimpija i Zagreb), još nekoliko respektabilnih sastava (Radnički, CZB, Cedevita, Budućnost, Cibona…) i na desetine izvanrednih igrača – druga je liga po kvalitetu u Evropi, odmah iza španske. Na kraju, zahvaljujući kvalitetu, pre svega, pa i činjenici da nijedna balkanska državica nije imala predstavnika – nedavno finale evropskog, Španija-Francuska, sudila su čak dvojica arbitara iz ABA takmičenja (pored neizbežnog, poštenog Lamonike, Belošević i Radović)… Kad sam se već, nerado, dotakao sudija, moram da notiram i podelim sa čitaocima jednu svoju trilemu. Elem, Srbija je za Jadransku ligu prijavila svojih deset prvorangiranih arbitara, pa je onda (ničim izazvan, volšebno) petnaesti po rangu zamenio na spisku desetog (ili, možda nije?), što je izazvalo opravdani revolt čak petorice koji su prošle sezone bili bolje kotirani. Znaju se i imena, znanje i karakter svih učesnika, ali za sada nisu bitni, posebno ne lik i delo čoveka koji je „mimo reda“ ušao na listu. Ali dobro, to smo mi, prvi put li je, ili što reče nepredvidivi Njofra – „najbucmastije je prase do sise“…
Ima ihaj vremena da o igrama naša četiri predstavnika detaljišemo, neka se prvo zahukta, samo kratko, na osnovu trenutnog sastava i poslednjih nastupa, koji ne moraju da budu merilo: Partizan s pravom ponovo ide na prvo mesto, centarska trojka (Peković, Raduljica, Katić) najbolja je u Evropi, čeka se igrač na poziciji „četiri“. Igra će najviše zavisiti od (brzog) uklapanja pleja Ejsi Loa i Čakarevića u prepoznativljivi model igre, kao i barem jedno osveženje na spoljnim pozicijama (recimo, Bogdanovi ili Jaramaz)… Radnički Miroslava Nikolića s pravom naredne sezone očekuje korak napred (što znači neko finale, možda izlazak u Evropu), kao i CZB, čiji su argumenti Svetislav Pešić, Adam Morison, sastav i igra koji su u formiranju. Hemofarm, barem prema nastupima u Laktašima, imaće problem da zadrži rang koji je čuvao poslednjih par sezona…
Nego, kad pomenuh CZB, Miroslav Raduljica, najveće pojačanje crno-belih, ponovo me je zaintrigirao nedavnim odgovorom na novinarsko pitanje „kako sa Zvezdom?“, kada je mirno rekao „to je FMP, ne CZ“. Moju trilemu, drugu u ovoj kolumni, da li je FMP jednako CZB, ili – može biti – CZ, razrešio je pragmatični Valter. Komšija, FMP je prilikom osnivanja, kao i svaki klub, registrovan, zaveden pod određenim brojem. Ako i CZB nosi istu registarsku številku – eto ti odgovora… Mada, moram da priznam, to više i nije važno. Ukoliko puleni Svetislava Pešića budu sjajno igrali – eto navijača i punog Pionira, eto „delija“ na sve strane. Onda će, pretpostavljam i popularni navijač iz Železnika, Zeka, „potpisati“ po drugi put u kratkom roku pristupnicu (nedavno kod matičara; čestitke, što bi Zeki bilo bolje nego ostalima) – ovoga puta za odanog fana „crveno belih“…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.