Potreban plej, šifra – smanji cifru

Šta trenutno imam iza sebe: 99 „ljutih likova“, uvređenih, (samo)pronađenih u kolumnama, par prekinutih druženja (a samo za jednim ne žalim), ali i zadovoljstvo pisanja o košarci, čarobnoj igri sa loptom, nekim ljudima koji su anonimni a bitni, problemima (posebno mlađih kategorija) koji počinju da se rešavaju, primenjivim narodnim izrekama, među kojima je najdalje odjeknula ona da „budali ne treba dati šansu, sigurno će je iskoristiti“, koja je svakim danom sve aktuelnija… Šta dalje? Mislim da ću, kao i u većini prilika, poslušati komšiju Njofru: bratiću, zaokruži to na 100 i batali, vrati se u medijsku ilegalu, nema vajde od te rabote…

Dotle, podeliću sa raritetnim čitaocima neke sumnje i strahove: čini li se i vama da je prošle godine „ugašen“ jedan klub, jer je od Crvene zvezde i FMP-a nastalo Nešto, odnosno jedan takmičarski tim? Da li bi sam FMP imao više od četiri pobede, koliko trenutno CZB ima u ABA ligi (i zašto ne bi) i kome bi spala „kruna sa glave“ da je Crvena zvezda jednu sezonu igrala Košarkašku ligu Srbije? Uzgred, „da li mi je utisak varljiv“ da će se „penzionisana“ Crvena zvezda brisati iz registra Saveza ukoliko i sledećeg oktobra ne počne (u nekoj ligici, recimo) da se takmiči? Ili, možda i neće… Da li je i vršački Hemofarm na „utabanom“ putu da, najdalje za dve godine, postane „samo“ korektni učesnik KLS, nalik ostalima? Ili nije… Da li će, posle Hemofarma, kragujevački Radnički „naglo zapasti“ u probleme (spontane ili dirigovane?) i krenuti silaznom putanjom? Ili, verujem, neće… Hoće li nas 2015. u regionu predstavljati Partizan i Nešto i znači li to napredak srpskog basketa (i zašto ne)? Hoće li naredne sezone četvrti naš predstavnik u Jadranskoj biti Igokea iz Laktaša, kojoj će to omogućiti (kvalitetom i pobedama, posebno nad slovenačkim ligašima) sastav Širokog? Da li se ko još seća kouča crveno-belih Mihajla Uvalina, koji je u prvom delu prošle sezone, u lošijim prilikama i sa slabijim timom, imao bolji rezultat nego današnja CZB (i zašto ne)? Kad pomenuh trenere – zašto Svetislav Pešić kaže da će „poslednji da se smeje“, kad on svakodnevno ima mnogo više od hiljadu opipljivih razloga da se potiho ili grohotom smeje? Tako, pitanja se ređaju sama od sebe…

No, dobro bi došao i kratki pregled trenutnih klupskih zbivanja, pa da krenem od Partizana, kako i dolikuje. Čini se da je Ejsi Lo zasad jedina „žrtva“ neulaska crno-belih u 16 najboljih sastava Evrope, pošto se nije (motivisan, ili iz nehata?) vratio u Beograd u dogovorenom roku, što – vidim – nikoga nije posebno ražalostilo… Potraga je za novim plejmejkerom koji, ako sam dobro razumeo „oglas“, treba da bude najbolji, domaći i nikako zahtevan na evriće! Dobro, da ne ispadnem nešto naknadno pametan, čini mi se da sam odlazak Aleksandra Rašića iz crno-belog tabora „oplakao“ u nekoliko navrata… Kao dobar „poslovni“ potez i perspektivu (letonske reprezentacije?) pozdravljam dolazak mladog krilnog igrača Davisa Bertansa u Partizan…

Digresija: Dragan Todorić je u nedavnom intervjuu naglasio potrebu za dovođenjem rasnog pleja i podatkom da će se i Crvena zvezda Beograd pojačati sa barem još dva igrača. Znači li to da crno-beli više zaziru od CZB nego od kragujevačkog Radničkog (i zašto: po inerciji, ili direktor ima više podataka od nas smrtnika)? Moje privatno mišljenje, koje nikoga ne obavezuje, jeste da je sastav Miroslava Nikolića vidljiv „broj dva“ srpskog basketa, posebno posle angažovanja Bobija Marjanovića na poziciji centra i povratka Miljana Pavkovića na parket. U nedavnoj pobedi u Zagrebu nad Cibonom (81:87) tamnoputi Skot i Sajmon učestvovali su sa 57 (ili 65 odsto) poena, a ne treba zaboraviti Stivena Markovića, Sinoveca, Gadeforša, Vuksanovića, Birčevića… Da, i dalje dumam da je kouč Nikolić najjača karika ovog kolektiva…

Lepu pobedu nad Hemofarmom u gostima postigla je CZB (73:81), koja je važna iz par razloga: bodovno izjednačenje na tabeli, 2:0 u trijumfima, pozitivna psihološka injekcija, evidentni napredak u igri i – posledično – mislim da je ovo bila presudna bitka za mesto „broj tri“ srpske košarke… Već sutra Pešićevi puleni imaće mnogo teži ispit. Naime, na bratskom terenu u Železniku gostuju podgorička Budućnost koja, kako ja to vidim, uz Makabi trenutno igra najbolju, najtvrđu košarku, a koja je u subotu prosto počistila Cedevitu na svom parketu (81:64). Utakmica za sladokusce i istinsku proveru vrednosti… Tim Željka Lukajića (pa i on sam) ima previše problema da bih dosoljavao ranu…

Nego, moj prijatelj Valter, koji se posebno bavi problemom crveno-belih, postavi mi neka pitanja, teška za Badnje veče, pa neka odgovori ako ko ume: zašto se (očekivano) potpisivanje ugovora sa proizvođačem vode Diva proglašava „velikom pobedom službe marketinga“, kao da se radi o MMF-u? Konačno, zašto Nedović, ako je već toliko talentovan, nije bio u sastavu u Vršcu: zbog „rotacije“, kratkog (do kraja sezone) ili poželjnog „novog“ ugovora i kome, u slučaju kasnijeg odlaska ovog igrača u inostranstvo, pripada 10, a kome 90 odsto novca od obeštećenja? Na kraju, ako je Nedović jedan od retkih „nebrušenih dijamanata“ srpskog basketa, kako se na sva usta ističe, neće li neophodno brušenje predugo da traje, ukoliko se pomalo skida i igra? Ili, možda i hoće…