Sa aspekta košarke – ovo je najčudniji period od kad pamtim sva bitnija dešavanja, recimo od 1964. godine. U žiži je sukob na relaciji FIBA-ULEB, koji se – maksimalno uprošćeno – može svesti u dve reči – finansijski interes. Naime, poslednje godine XX veka nekoliko ljudi iz Barselone (najeksponiraniji lik bio je i ostao Đordi Bartomeu) odlučilo je da formira Udruženje klubova Evrope (ULEB), samim tim i „privatnu“ Evroligu. Povod – nezadovoljstvo odnosom FIBA prema klubovima, malim zaradama od te-ve prava i sponzora i tako dalje.

Lavina je pokrenuta od grudve snega, kao i uvek, a ovih dana srpski savez i vodeći klubovi (muške reprezentacije, Crvena zvezda i Partizan, recimo), pod sloganom ''ni luk jeli ni luk mirisali'', čekaju ''kaznu ili pomilovanje''… Drugi, posledično negativan događaj za domaći basket, po principu domino efekta, odigrao se već 2001. godine, kada je formirana ABA regionalna ligica, takođe ''privatna''. Neću u kolumni više trošiti reči na spontano nametnutu temu – ''uticaj Jadranske lige na galopirajuću eroziju srpskog basketa'' – pošto sam o tome i previše tupio slova od oktobra 2009. godine, kada sam se latio pera, što ni posthumno sebi neću oprostiti. Bolje je da navedem nekoliko citata iz, sada već kultnog, intervjua Dejana Bodiroge ''Politici'', pa će novovekovni trend urušavanja evro-košarke biti jasniji. No, pre toga, da pomenem i 2006. godinu, jako bitnu za naš savez, ligu i klubove, jer je tada osnovana (opet ''privatna'') Košarkaška liga Srbije, kao najkvalitetnija – ali izvan ingerencija KSS-a. Dokle nas je ona srozala kao najlon čarapu, hoće li se posle ovogodišnjeg finala Superlige negde proslaviti desetogodišnjica (i zašto ne), šta dalje – neka promisle pametniji od mene. Dakle, lako je pratiti lanac privatnosti ''ULEB-ABA-KLS''… Elem, ne znam da li je Bodi Bond imao suflere prilikom pomenutog intervjua, ali je hirurški precizno secirao srpsko košarkaško ''telo''. Evo nekih pogodaka u centar, taksativno: – Sutra bismo mogli da imamo situaciju da neke privatne kompanije organizuju privatne olimpijske igre… – Pre šest godina ovaj region je davao tri predstavnika u Evroligi. Pre tri smanjeno je na dva, a sada jedno mesto u paketu sa tri u Evrokupu. I to mesto je dobijeno zato što su francuski klubovi i ta federacija odbili poziv… – Zašto sportski motiv ne postoji? Igra za bogate… – Kad je reč o ABA ligi, opredeljenje naših klubova za nju je katastrofalno… Da li su Šentjur, Široki brijeg, Novo Mesto, značajniji za Srbiju od Zrenjanina, Čačka, Užica… Da li litvanski klubovi greše što su izašli iz VTB lige i igraju domaću ligu… Ovim tekstom Bodiroga je poentirao za pobedu u finalu, kao što je to radio nebrojeno puta i u dresu naše reprezentacije. Doduše, osvrnuo se i na ''čoveka koji ga je oterao iz Saveza'', mada ga nije imenovao, ali – možda jeste nacrtao? Sad, mene su godine pristigle, došlo je do (ne)očekivanog umiranja ćelija sive mase, pa ne znam o kome se radi. Da vidim elemente za procenu: zalutao u košarku zarad čistije biografije; uništio i uništava naš basket; nema zaštićenog svedoka da je radio fizičko; iz basketa su oterane legende – da bi ovakvi ljudi mešetarili; pametni su dali dijagnozu za njega: perfidan, pokvaren, lažljiv, bolesno ambiciozan i beskrupulozan (u daljem tekstu – PPLBAIB)… Baš ne mogu da se opsetim na koga misli Deki, ima elemenata za nekolicinu koju (pre)poznajem. Jedan možda, ali je radio fizičko i bio baš nestašan i živahan, ja sam svedok toga, iako sam više ''nezaštićen''. Drugi – pliva u usko stručnim vodama, mada karakter može da se podvede pod PPLBAIB. I treći ''kandidat'' kojeg smo se NJofra i ja setili uglavnom odgovara, ali sve radi suptilnije, u rukavicama, naizgled gospodstvenije. Ništa, može biti da će se sam ''prepoznati'' i javiti saopštenjem, pod radnim naslovom ''sam svoj egzekutor'', sačekaćemo… Da se vratim na početak kolumnice i konstataciju da je ovo godina izvitoperenih dešavanja, jer: ne igra se košarka u Srbiji od kraja marta do bezmalo polovine maja; niko pouzdano ne zna šta će biti sa reprezentativnim i klupskim nadmetanjima naredne sezone; klubovi su sve slabiji, spala knjiga na Zvezdu i Megu i tako to. Ipak, sticajem okolnosti, u Srbijici će više vremena košarkaški moći da potroše, osim Bože Maljkovića, Dušan Ivković i Aleksandar Đorđević, pošto je protivprirodno prekinuta saradnja sa turskim Efesom, odnosno grčkim Panatinaikosom. Sad ide najčudniji deo ove kolumnice, pozitivni završetak. Naime, konsultovao sam znalce, staklenu kuglu, vidovnjake od ugleda, NJofru i donekle sebe samog i – evo zaključka, kratkoročnog meteorološkog predviđanja. Reprezentacija će naći svoj mir, proći u kvalifikacijama za Rio, nadam se i tamo ući u samu završnicu takmičenja (čitaj – polufinale), a dalje je sve plod sreće i detalja… Neki ljudi koji su kvarili i razgrađivali – može se desiti da od sredine avgusta ostanu bez dela klupskih i funkcija u KSS-u, zarad drugih, koji imaju razrađeniji sistem opšteg, empatije. Nisam siguran, mada bih voleo urgentno, kojom brzinom će se razgraditi regionalna, a nadograditi Prva liga Srbije pod kapom Saveza… Rečju, biće manje PPLBAIB pojedinaca u košarci, kao i onih srednjaka, robotića na navijanje tipa ''hoće kaki – neće kaki'', što je samo po sebi značajna pobeda. Odnosno, radićemo po NJofrinoj ovonedeljnoj floskuli – ''stvorio se niotkuda'', misleći na kvalitetne face u basketu, a ne objašnjenje policajcu vozača koji je izazvao saobraćajku…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari