Promašaj i NDO

Najkrupniji udar svakako je odlazak Dragana Đilasa sa mesta predsednika Košarkaškog saveza Srbije, što me navodi na razmišljanje u dva pravca. Prvo, čovek koji je izazivao dosta kontroverzi (i kod mene, priznajem) izlazi iz srpske košarke sa dve olimpijske medalje (srebrnom muškom i bronzanom ženskom), na koje ima popriličan lični uticaj, ne treba to valjda dublje analizirati. Dakle, njegov tajming je teodosićevski precizan, digao je lestvicu novom predsedniku na visinu svetskog rekorda, biće teško za četiri godine tako nešto ponoviti, a srpski sportski narod – pomalo nezajažljiv – očekivaće i više.

Rezime: Dragan Đilas nije bio preterano popularan u delovima basket areala, sa dve reprezentacije napravio je podvig, obezbedio mesto u košarkaškim almanasima i otišao u “legendu“…
Drugo, novom prezidentu, Predragu Daniloviću, ostaje teži deo patišpanja koji mora da postane torta: mlađe reprezentativne selekcije, učešće naših timova u ABA ligi (klasična eutanazija, samo niko neće da izvuče šteker iz zida, kažnjivo je), ingerencije ili ne nad Košarkaškom ligom Srbije, podizanje nivoa Druge lige (koja je, priznajem, najzdravija od svih takmičenja), sažimanje četiri Srpske lige u dve; zatim juniorska i kadetska takmičenjca, gde polazna osnova i nije tako loša, registracioni i ostali pravilnici, iščašeni odnos ULEB-FIBA, da ne pričam o relaciji Zvezda-Partizan, nemaština i gašenje centara koji su trebali da se ojačaju (Kragujevac, Novi Sad, Užice, Niš nešto kašljuca, Kraljevo slično, Valjevo vuče jednu nogu, mnogi plivaju leđno, zbog lakšeg dotoka vazduha), funkcionalnosti Kuće košarke, sudijskom “nezavisnom“ odeljku i ostalom. Naravno, najmanje bih voleo da sve to prođe u rijaliti estradnom tonu, odnosno pljuvačini sa suzavcem i petardama raznih veličina i snage, ali…
Elem, dobri i pomalo pošteni komšija NJofra, koji radi na teškom projektu – “kako pokvariti kliker“ – objasnio mi je da u basketu, što se šuta na koš tiče, postoji više od dva rezultata, nije samo “pogodio“ i “promašio“, treći nivo je “er bol“, a četvrti “omašio objekat“.

eću sada u sitna crevca, podeliću oblast šuta na tri segmenta – pogodak, promašaj i NDO. E, to NDO prvi put sam video pre devetnaest godina u Kraljevu, kad je statističar Paki pisao pored promašaja iz igre, a objasnio mi je da to znači – (lopta) Nije Dodirnula Obruč! Hoću da kažem, prevedeno na basket jezik – ne bih voleo da u bilo kom košarkaškom poslu osvane odrednica NDO u budućnosti…
Što se situacije po ligama tiče, situacija ne obećava, ali – nadamo se boljem. Noseće balkansko, samim tim i srpsko, nadmetanje – ABA, nekako je napabirčilo četrnaest učesnika, gde svi nemaju “ausvajs“ svojih saveza, gde je kvalitet još skromniji, da ne kažem da je povratkom naša četiri tima KLS znatno jače takmičenje i slično. Više nisam siguran da li svi od prvih ljudi naših klubova (tzv. PČK) i žele da igraju u regionu, ali – ne očekujem kvalitet na terenu, već otužna nagvaždanja van njega…

Košarkaška liga Srbije, posrtanjem Jadranske, dobija šansu, ne znam hoće li je iskoristiti. KLS će trenerski biti ojačan, kvalitetnih mladih igrača koji neće u okolne zemlje za “dolar više“ ima, komesar Deleon čini napor da se “kladioničarska družina“ razbije, takmičenje je produženo do pred kraj aprila, valjalo bi klubovi da počnu da treniraju pre septembra, potraga za kintom je u toku. Prostije, sledeća sezona neviđena je šansa da se domaće nadgornjavanje svede u jednu ligu, koja će napredovati olimpijskom brzinom – za četiri godine biće među deset u Evropi… Telegrafski o četiri domaća najjača sastava: Crvena zvezda je u Beogradu, bez “zlatiborskih zora“, čekaju se Đenka (a isti čeka neke parice, zaostale od pre dve godine), Jović i Simonović, pa ostala pojačanja. U prvom kontrolnom meču pobeđen je Oldenburg sa 80:71, prvi strelac Kuzmić sa 13 poena, što me najviše i brine. Partizan valjda neće više da se pojačava, rade i igraju u pripremi FIBA Lige šampiona (sav sam se naježio, kakav naziv takmičenja); Mega Miloje će na terenu biti još agresivniji i goropadniji sa decom, dresovi biciklistički, sa žutom majicom za vodećeg u turu, a pirgavom za brdskog pobednika; FMP ćuti još više nego njegov prvi tim, CZ, takav je red…

Konačno, lični ton kolumnici dajem preko NJofre, koji me je posetio u Kraljevu, gde sam na privremenom radu do početka oktobra (a možda i duže, zavisi), a koji radi pod devizom – “pre začepljenja rupe proveri njeno poreklo“. Subotu popodne proveli smo na placu sa desetak prijatelja (bez Sicilijanca), u korektnom druženju, iako je fazan iskljucao paradajz, ćaskajući o basketu, meni stranom pecanju i organskoj hrani. Hoću da kažem, od toliko predivnih životnih tokova, dokolice i zanata – gde se ja uhvatih baš basketa u Srbiji? Pravopisni diskurs kod nas može dočarati natpis na nekim vratima, negde u Srbiji, sve bez interpunkcije: ULAZ NIJE ODOVUD NEGO ODOTUD NE MO DA BUDE POSLE NISAM REKO…