Prvo skoči, pa onda padni

Da li je dosadašnji broj medalja (nula – 0) realnost, plod sticaja okolnosti, iščekivanje finalnih nadmetanja u poslednjih pet dana, što je “povukao nogu“ ranom eliminacijom Novak Đoković, najveći “fiks“, ili… Prvo, euforičan smo narod, dozu prepotencije i nadmenosti bez pokrića nosimo iz nekadašnje velike države. Isto je i sa “neuspesima“ – raspon emocija ide od tužbalica do zdravica, važno je da su suze uvek prisutne. Drugo, stanje po medijima pred Rio i optimističke prognoze broja medalja – koje su uglavnom dolazile od sportsko-političkih delatnika – naterao me da se zamislim, pomislim da nas ima četrdesetak miliona, sa stabilnom ekonomijom i finansijama. Treće, “mrtvi se broje na kraju rata“, tako da nalazim da će sve doći u realne okvire – tri do pet kolajni, da se i ja igram prognozera, to je sada in, posebno da budeš naglašeniji optimista. Zagonetni komšija NJofra sve je objasnio sa osam reči – do cilja stiže samo onaj ko ga ima…

Elem, košarkašice Marine Maljković u četvrtfinalu igraju protiv Australije, po svim merilima druge selekcije sveta, iza SAD. Lično nemam šta da im zamerim na dosadašnjem plesu, možda malo neiskustva i posledičnog straha u meču sa Kanađankama, kada su pale posle plusa od osamnaest poena. Ali i to je razumljivo: naše devojke jesu najbolje u Evropi, ali je kod njih kvalitet i uticaj neevropskih timova veći nego kod muškaraca – 4:4, što bi se rezultatski reklo, naspram 5:3. Odnosno, kod cura su parovi četvrtfinala, najstresnije utakmice u svakom sportu, sledeći: Francuska – Kanada, SAD – Japan, Španija – Turska i Australija – Srbija. Dakle, iz podatka da su devojke maksimalno rasterećene a da su inadžijsko-ratnička ekipa, ide moja prognoza da imaju ispodpolovične, ali izgledne šanse da jedine razbiju prognozu da će se u polufinalu sastati prvoimenovani sastavi sva četiri para…

U muškim četvrtfinalima duelisaće SAD – Argentina, Australija – Litvanija, Francuska – Španija i Srbija – Hrvatska. Analiza takmičenje po grupama, iz NJofrinog i mog iščašenog ugla, izgleda ovako. Prvo, igrala se (ne)očekivano dobra košarka, sa vidnim (namernim?) oscilacijama, devet od dvanaest timova bilo je maksimalno konkurentno. Najprijatnije osveženje i dobitnik svakako je sastav Australije, što – ako se pogleda roster – i nije neočekivano. Gubitnik je domaći tim, Brazil, koji je ostao bez četvrtfinala, a ravan je po snazi većini učesnika. Drugo, ne mogu da se otmem utisku (iako ne tvrdim), da su svi kalkulisali, korektno ili ne, na nekoliko nivoa. SAD sa sopstvenim timom, štedeći energiju za završnicu, posle dve ubedljive pobede, većina ostalih pojedinačno – samo razmišljajući o svom protivniku, a bilo je indicija da su Hrvatska i Litvanija ciljano “usmerile“ Argentinu na SAD. Možda tu nema velikih “zavera“, može biti da je Španija savladala Litvaniju sa 109:59 jer joj je gorelo pod nogama, može biti da je Nigerija pobedila Hrvatsku 90:76 jer su imali nadahnuto šutersko (sedamnaest pogođenih trojki) a susedi očajno defanzivno veče, sve može biti, ali smrducka. Treće, podatak da su među osam svih pet evropskih reprezentacija, a da se nisu izborili Italijani, Grci, Rusi, Turci, Slovenci – govori o dominaciji evropskog basketa, globalno gledano. Dakle, u obe grupe igralo se po NJofrinom (meni nerazumljivom) sistemu – prvo skoči, pa onda padni…

Očekivanja za polufinale? Argentina, koja je suštinski igrala dobro, neće proći iz više razloga – jer igra protiv budućih olimpijskih šampiona, SAD, jer kvalitet njihovih mladih igrača ne prati veterane, jer košarkaška tekma traje minimum četrdeset minuta, jer je imala pomenutu “pomoć prijatelja“… Australija, po meni, u blagoj prednosti nad Litvanijom – sastavom, rejtingom pojedinaca, posebno napadačkim resursom, motivom i korektnim nastupom u svih pet mečeva, bez računanja, što se često u životu pozitivno vrati… Španija i Francuska igraće još jedan krasan, neizvestan meč. Oba tima, posebno Francuzi, nisu briljirali, Španci su se trgli kad je đavo odneo šalu, odigrali maestralno, pokazali da su uz SAD ipak dominantni, tako da će njihov očekivani meč (beše u polufinalu?) biti prava poslastica. Mada, NJofra se ponaša kao “beli mag“ i zagonetno mi kaže – komšo, vidiš da se kod njih iz takmičenja u takmičenje pobeđuje naizmenično, sada je red na – Francuze…

Sudbinski susret Hrvatske i Srbije doneće odličan meč, gde se ne treba pozivati na tradiciju, psihologiju i ostale gluposti. Susedi su u kvalifikacijama ostavili iza sebe Italiju i Grčku, prvi su u svojoj grupi, rasterećeni su i motivisani, kao i mi uostalom. Imaju kouča “majstora turnira“, velikog znalca i motivatora, nekoliko sjajnih pojedinaca i vrhunsku atmosferu. Međutim, u odnosu na naš tim imaju “blagi minus“ na poziciji pleja i petice, odnosno – Teodosić i Raduljica zadaće im najviše problema. No, našem sastavu Bojan Bogdanović može biti sudoku-enigma, vremešni Simon koji igra sve od jedan do četiri, želja Hezonje i (ponajviše?) brzina i širina igre Mira Bilana… Međutim, optimizam i znanje momaka i Saše Đorđevića je objektivan, teško je napadački zaustaviti Teodosića, Bogdanovića i Raduljicu – pre svega, dok defanzivnu rolu besprekorno mogu da odrade Jović, Marković, Kalinić, Birčević i ostali. Dakle, pobeda naših (SAD – Španija i Australija – Srbija u polufinalu, a?), samo nemoj da glavni argument bude – “oni nam leže“…