Rešena ABA liga

Prvo da se izvinim DŽiletu u ljudima iz Partizana: oni ne igraju četiri utakmice (tri gostovanja) za devet, nego za sedam dana, što je sasvim regularno, legalno i legitimno, što bi rekli političari. Pa posle Tegeltija i ja nešto “talasamo“ protiv košarkice u regionu i uže. Doduše, njemu spočitavaju više da remeti mir nazivima klubova (umalo da napišem ulica, ono Supanac-Kališ) – ko je “pravi“ FMP, ko Radnički iz Novog Sada, a ko Crvena zvezda, što maše valjanim papirima, ko još to poštuje i čita. Meni se više zamera ideja da ABA treba da bude vremešna (B)ABA kojoj je sve spremno za baš leeepu sahranicu. Taman rešim da razmislim, da nisam na stranputici (ono, od izvora dva putića vode na tri strane), kad: četiri meča u nedelju dana, van pameti i centrifuge, pa u ponedeljak Olimpija i Krka reše da igraju utakmicu zvanu “dva u jedan“, da se rezultat računa na nacionalnom i regionalnom planu, čemu se usprotivi Košarkaški savez Slovenije, pa će meč Olimpija – Krka za ABA bodove biti odigran u decembru, a FMP – Mega juče, na primer. Sudi, za sad, osamnaest arbitara sa bedžom Evrolige, a radi se na tome da se uključe ostali, za koji dan, oko nove godine. To je ispravno. Usput, što neko ne priupita Zvezdu, Partizan, Megu i FMP da li bi i oni uporedo nastupali (i zašto ne bi) u nacionalnom takmičenjcu? Elem, start je bio relativno problematičan, ali da se vratim izvornom basketu, terenu, po jednoj od NJofrinih mudroserija – “burek da, ajvar ne“…

Odgledao sam pažljivo kolo i po, konsultovao NJofru, Vrapca (ovaj nije bio u ruci, nego u apsani, sitne i srednje krađe, barem mi je tako objasnio) i nekoliko od milion znalaca košarke iz Kraljeva i evo zapisa. Prvo, Cedevita je gubitnik sezone, jer je uspela u tri dana da poveže nekoliko stvari: da (pre)skupo plaćeni tim izgubi od Budućnosti u Zagrebu prvi derbi, zatim u Beogradu od crveno-belih drugi, očekivano, ali ne sa 88:64. Meni to liči da su oni već treći ili niže plasirani na tabeli (samo niko ne sme to da im saopšti), da mora da se dese više od dva “čudna“ rezultata pa da se probiju u finale. Rečju – džabe su krečili… Drugo, CZ je novi-stari šampion, jer je u dva meča, što i nije neki reprezentativni uzorak, pokazala snagu. Meč protiv Cedevite potvrdio je defanzivnu superiornost u Jadranskoj, samo jedan od dvanaestorice momaka nije odbrambeno potentan, ostali “kidaju“, samo kada se opuste mogu u ovom takmičenju primiti više od sedamdeset poena. E sad, nisam siguran da će to važiti i u Evroligi, ali da sačekamo da nadmetanje počne i da vidimo sastav Zvezde. U napadu su razneli Zagrepčane, oružjem koje im nije uvek ubojito – osam igrača dalo je četrnaest trojki! Svih dvanaest momčina upisalo se poenterski u zapisnik, što se dešava samo kada igraju jaki protiv slabih; Stefan Jović ostvario je šesnaest asistencija, koliko i kompletan tim Cedevite i tako dalje. Kad smo već kod Jovića, načuo sam (doduše nedovoljno proverenu) idejicu nekog crveno-belog naučnika da treba dovesti pleja u CZ, šatro da se pojača, da igraju u paru. To mi liči kao da na Adrijanu Limu hoćeš da angažuješ lepšu ženu, kojih ima, ali je potez kontraproduktivan… Treće, ispada da je podgorička Budućnost već druga, dok će se za ostala mesta, četvrto recimo – boriti svi, ponajviše ostala tri srpska tima ili kluba. Na kraju, na jedan poen su završene tekme Mega – Olimpija, Zadar – FMP i Mornar – Partizan, zar ne?

Sad, veći deo kolumnice posvetio sam samoj igri, ali je u Srbiji uobičajeno da su udarna dešavanja “oko terena“. Recimo, Upravni odbor FMP-a smatra da treba prihvatiti specijalnu pozivnicu i da tim zaslužuje da igra Evrokup, drugo po kvalitetu nadmetanje u Evropi. Ostavljam Tegiju da elaborira ko i zašto (ne)treba da igra, gde je sedište kluba, ko je predsednik, broj pod kojim je registrovan u KSS-u i slično, mene je nedavna izjava iz Železnika, verovatno prvog čoveka dva-tri kolektiva, zaintrigirala: “Prošla je era kada se jedan klub pitao za sve“. Načelno se slažem sa PČK-om, ali nastavak bi glasio – “a nastupila je era kada se dva kluba u jednom telu pitaju još više“. Na kraju, ovde se krucijalne stvari odigravaju pod sloganom, leksički neispravnim ali iskustveno tačnim – “mož da bidne, al ne mora da znači“…

Dakle, klatno se zanjihalo, startuju i ostale lige: KLS koju nije korektno da komentarišem, barem još mesec dana dok sam trener kraljevačke Sloge, Druga liga – koja mi se čini da je baš dobra, organizaciono i igrački, četiri treće, Srpske lige (ukupno pedeset šest timova?), naravno i mlađe kategorije kvalifikacijama… Ima jedan zanimljiv podatak i rasprava u koju ne bih da ulazim, ali bih fenomen notirao. Bilo je primedbi klubova trećeg ranga seniorskog takmičenja da je mnogo da sezonska kotizacija iznosi 216.000 dinara. Pljuštali su argumenti za i protiv, ali je jedan moj bivši prijatelj, formalno ili ne, izneo zanimljiv citat: “Kotizacija se rapidno uvećavala kako se broj zaposlenih u Savezu sa osam desetostruko povećao“. Uglavnom, nema dokolice i dosade u našem basketu, a po NJofrinom ideogramu – “ko drugome školu gradi, neka sam u nju ide“…