Rijaliti u najavi

Odmah po obelodanjenju ostavke zamerio je nekoliko stvari Đordiju Bartomeu, predsedniku EKA: ima bahate fore prema Partizanu, iz ABA su tri tima išla u Evroligu, sada jedan na klimavim nogama, obećani nagradni fond je sto miliona evra, u praksi trideset, gde je sedamdeset miliona i slično. Sve je u redu, osim što je Dragan Đilas to znao i mnogo pre svoje ostavke… Ali, zanimljiva će bitka biti za fotelju prvog čoveka Saveza, čije finale bi trebalo da se održi 15. decembra. Kažem “trebalo“ pošto se tada sigurno neće održati, već naredne godine, prolongiraće to spin majstori. Za sada su u medijima, u nekorektnom tonu, pomenuta dva kandidata (“visoki funkcioner koji ne može da vodi ni perionicu“ i “sveži penzioner i dalje željan vlasti“, ili tako nekako), mada sam siguran da će ih biti više. Bitka će biti golema i oko četiri prezimena potpredsednika, koja svaki kandidat mora unapred da dostavi, uz plan i program rada. Tu već ima sigurnih, jer će se neki naći na svim listama, ali da sačekamo, biće rijaliti zanimljivo. Poseban je bio i komentar komšije NJofre – “gde ti mnogo obećavaju ponesi malu torbu“…

Na terenu je bilo standardno – Crvena zvezda ulazi u prejak ritam, oscilira u Evroligi, poraz od Panatinaikosa u Atini je “očekivan“, možda ne i na viđen način, ali to su restlovi lige od trideset kola: bez energije i rešenja u napadu, Ćavi Paskval je vrhunski kouč, odomaćen u EL, u čitanju igre protivnika retko greši. Dakle, napadački potencijal tima teže se podiže od odbrambenog bez promene sastava. No, za Zvezdu je najvažnije da ostane u trci za osam mesta što duže, a to je polovičan bodovni saldo. U petak dolazi španska Baskonja, koja po rangu i sastavu spada u grupu gde je i naš šampion, tako da se pobeda može nazreti za miran nastavak…

Zato u ABA ligici CZ nema nijedan problem, tamo nema sastava koji može da im ubaci 75 poena i tu se sva priča završava, videlo se to i protiv Mornara, na neugodnom terenu u Baru. Uz Zvezdu i podgorička Budućnost ima maksimalan skor od 7-0, a to je uspela pobedom nad Partizanom na Novom Beogradu. Stara dobra Hala sportova (sada “Ranko Žeravica“) bila je ispunjena do poslednjeg mesta, crno-beli u tvrdom meču nisu našli ni u Hečeru, još manje u Vanji Marinkoviću ili Vrapcu meč vinera, Podgoričani jesu u Vilijamsu – zato što ume da rešava tvrde završnice i što mu je otkaz bio okačen na vrata stana, samo poštar nije zvonio dva puta, kao obično. Nešto drugo me impresioniralo – kouč gostiju Vlado Šćepanović ovacijama je dočekan od navijača domaćih, što i zaslužuje. Samo, nije mi jasna prethodna epizoda sa majicama, koju niko ne objašnjava (niti će) – da li su isti inspiratori oba detalja, ili…

U regionalnom takmičenju bitku za četiri mesta vodiće Zvezda, Budućnost, Partizan, Cibona, eventualno Cedevita, koja je pokazala novi poslovni detalj – “kako potrošiti više miliona evra i biti peti“. Naime, Cibona je u igračkom naletu, uz Žižića ima još nekoliko velikih potencijala, Aca Petrović možda na našem arealu nije omiljen lik, ali je svakako odličan trener i organizator… Za nas je zanimljiv trenutni rezultat Mege i FMP-a, imaju po skromnih 2-5, što za mene i nije iznenađenje, ako se radi o dva tima čija je ideja razvoj mladih igrača, a da je rezultat u drugom planu. E sad, ako neko misli da mogu “i jare i pare“ – biće belaja za sve aktere na parketu. Neka moja predviđanja (nagađanja?) za makedonske klubove nažalost su se ispunila – MZT otpušta skupo plaćene igrače, promenio je trenera, pretposlednji je sa jednom pobedom. Karpoš Sokoli jedini je naređao sedam poraza, teško će izbeći poslednju poziciju. Ne kažem da igraju loše, ali su ušli olako u ovu avanturu, bojim se da se trenerski otkazni niz ne nastavi sa našim Sinišom Matićem. Uopšte, budalaštine idu ovako: nekom “gazdi“ zine zadnjica da učestvuje u ovom skupom kolu (kao, to je “liga Jugoslavije“, nekada respektabilna u Evropi), isprsi se za parice i očekuje najmanje učešće dogodine u nekom od dva smešna evropska takmičenja. Ceh plaćaju igrači, treneri i njihove porodice. Ni kod nas taj pelcer nije bez vrtlara, prisetimo se “pokojnih“ Hemofarma, Vojvodine, Radničkog iz Kragujevca, tu je i valjevski Metalac – polako ga svi čupaju iz živog blata. Treba intenzivno razmisliti o onoj NJofrinoj – ko se na “volim“ opeče, taj i na “sviđaš mi se“ duva…

Što se KLS lige tiče, zadržaću se samo na pozitivi, iz nekoliko razloga: jer sam neposredni akter, jer nemam muda, a i dešavaju se u praksi kvalitativni pomaci. Recimo, u odigranih 28 mečeva, bezmalo pola (13) dobili su gosti, tačnije – u poslednjih 14 utakmica 9 puta su se radovali gosti, što ne pamtim kada se dešavalo. E sad, ukoliko je to odraz trenutnog realnog kvaliteta timova, dobre arbitraže, ako će taj trend trajati “barem“ do 12. aprila 2017. godine – toplo pozdravljam i dižem dva prstića “za“. Drugi nezaobilazan detalj je – da u ligi ima odličnih trenera, iskusnih i onih u dolasku, a isti je slučaj i sa igračima, da ne imenujem ovom prilikom. Naravno, ne bih voleo da se ostvari ona poznata srpska prognoza – “uvek neka budala pokvari nešto lepo“…