Ne osećam se uvek ponosno kad se ostvari ponešto napisano u ovoj kolumni, kao što je, na primer, da će biti gužve na birou rada, pa je prošle nedelje, kvalitetan kouč i karakteran čovek Aca Petrović, isključivo hirom gazde, dobio otkaz u Žalgirisu pri sjajnom rezultatu na svim poljima, pri odnosu pobeda i poraza od 5-3 u Evroligi i prolazu u 16 najboljih dva kola pre kraja!
Ali, o tome da ljudi koji vode klubove, često i sa malo novca, leče svoje najčešće stečene komplekse, neostvarene sportske ambicije jer su do jednog bili solidni antitalenti za igre sa loptom, bahato se ponašaju i „demonstriraju silu“, pre svega prema trenerima, ne treba ići tako daleko u Evropu, dovoljno je pogledati dešavanja u srpskoj košarci. Iskreno, nedostatak prostora i kućno vaspitanje opominju me da stanem ovde, mada bi bilo lascivnih priče za Riplija, verovali ili ne… Dva otkaza (Duško Vujošević se posle skora 1-5 rastao sa timom CSKA), na sreću, ne reprezentuju nadmoć trenera sa naših prostora u Evroligi. Kao što je bilo očekivano, Dušan Ivković (Olimpijakos) i Željko Obradović (PAO) nisu imali prevelikih teškoća da se nađu u drugom krugu, što se ne može reći i za Duška Ivanovića (Kaha Laboral), koji čeka poslednje kolo da pobedom nad našim šampionom potvrdi očekivano. Međutim, Svetislav Pešić još jednom je (nevernim Tomama?) dokazao da je trener platinastog kova i već „sahranjenu“ Valensiju, taman kad smo se spremali da joj damo „četrdeset dana“, uz svesrdnu pomoć Duška Savanovića (šta je ovo ljudi, svaki drugi uspešan u basketu zove se Dušan?) doveo pred vrata Top 16. Nešto slično, mada će njegov put biti kudikamo teži, pošto ne zavisi samo od rezultata svog tima, može u poslednjem kolu da ostvari i Aleksandar (opet kraljevsko ime) Trifunović, uz pomoć prerano košarkaški penzionisanog Jasikevičijusa…
Naravno da sa spiska osmorice nisam zaboravio Vladu Jovanovića i petorazredni prolazak Partizana u drugi krug Evrolige, već želim koju reč više o zadatoj temi da izustim. E, tu se već ponosim što sam (biće slučajno) pogodio red poteza crno-belih, odnosno da će kouča vodeći čovek Partizana zaštititi, što je već rezultiralo… Naime, Vlada Jovanović je, kao jedan od najmlađih trenera, već u prvom pokušaju (mnogima su za to trebale godine i godine, zar ne?), kolo pre kraja prošao prvu stepenicu takmičenja, teškom pobedom nad Prokomom (61:59). E, sad mogu da kažem i koju i kritičku: Partizan trenutno ne igra tečno ni dobro, rudarski se momci muče i znoje u odbrani (što je očekivano), ali i napadu, preteško poentiraju, pre svega zbog nedostatka rasnijih napadača, jer je odnos „znalaca“ i „radnika“ recimo pola-pola, što nije za hvalu, ipak u ovoj Igri Majstori ideje, realizacije i šmeka dominiraju, što se videlo po navali navijača iz cele Srbije u uspavani Vršac, da uživo vide vremešnog Ajversona, koji na kraju nije došao. Znate kako, svi igraju tenis, ali samo Novak Đoković lagano napuni Arenu… Lutanja sa plejmejkerom ostavila su negativan trag, ali ipak mislim da je odlazak Aleksandra Rašića (na sve koji su „morali“ da promene klub, iz finansijsko-ostalih razloga) bila prevaga. Jer, sa njim je odmaglio i polivalentan igrač koji može odlično da pleše i na poziciji jedan i dva, tako da bi adaptacija tamnoputih momaka bila brža i bezbolnija. Otišlo je i sigurnih petnaestak poena, kao i stopostotna realizacija slobodnih bacanja u poslednjim, kritičnim trenucima meča… Ali, stoji i dalje moje mišljenje da Partizan ni u kom takmičenju nije daleko od zacrtanog cilja, da se igra popravlja, narasta kao testo, da više zavisi od igrača i trenera nego od slovenačkih sudija (kao ni od mister Fakinija, uostalom), da im rivalski klubovi sa ovih prostora i dalje mogu samo da zavide, posebno posle dugogodišnjeg sunovrata Crvene Zvezde, pa i baš duboke krize Hemofarma, pojačane odlaskom Milana Mačvana u Makabi… Kad sam već pomenuo Mačvana, nešto me pamćenje slabo služi, tako da molim čitaoce da mi pomognu: igra li u domaćim timovima bar koji kandidat za reprezentaciju, da ne pitam za standardne izabranike Dude Ivkovića? Tako je, Milosavljević i? E, to je veći problem od trenutno skromnih rezultata na svim nivoima, pa i nemanja komesara Lige Srbije, borbe oko novog rukovodstva Saveza, hoće-neće selektor da piški i kaki… Većina tih „gorućih pitanja“ rešava se dnevno, dok obuka novih Teodosića, Savanovića, Veličkovića… traje desetak sezona…
Na kraju, pošto sam se izjadao nad sudbinama kolega trenera, obećavam da ću smisliti nešto lepo (zaboga, imam čitavih sedam dana za narednu kolumnu, a otvoren sam za sve kreativne predloge) i o ljudima koji finansiraju i vode klubove, menadžerima i sudijama…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
