Posle prošlonedeljne kolumnice “Bonsai botovi“ javilo mi se (ne)posredno pola tuceta ljudi koji nalaze da su bitni u trošnom srpskom basketu, sa željom da saznaju da li sam na njih mislio u negativnom kontekstu? Sad, Njofra (koji ove nedelje radi pod devizom – “bolje biti beskoristan kao statista u japanskom porniću, nego koristan kao muva na izmetu“) i ja smo u trilemi: da li većina nije shvatila poentu, ili BB-likova ima nemerljivo više od očekivanog, ali skrivenih? Ili je, što je najverovatnije – naša košarkica baš obolela. O svemu tome sam dumao čitav protekli vikend, kada su se, nekako uporedo (da bi pojedinci mogli da pobede zakone fizike – da u isto vreme budu na dva mesta?) igrali finalni turnir Evrolige u Madridu i derbi u okviru sedmog kola domaće Superlige…
Prva moja impresija je komšija Njofra, koji se posle poraza crno-belih od večitog rivala (92:76) pojavio sa novom frizurom. Umesto ''jastuk-friza'' koji ostaje posle spavanja, onako spontano, ''oglasio'' se sa ''čitankom'': naime, to je vrsta frizure sa preciznim razdeljkom, kao otvorena knjiga, gde je svaka dlaka na pripadajućoj strani. Drugo, Real je zasluženo postao, po deveti put (a prvi posle 1995. godine) šampion Evrope i tako ulogu ''mamutskog'', najvećeg gubitnika prepustio moskovskom CSKA, tačnije Teodosiću i družini. Olimpijakos (čitaj Spanulis) zaokružuje najbolje četiri sezone u svojoj istoriji, koje će se teško ponoviti (mada tako mislimo od 2011. godine). Konačno, tursko-srpski Fenerbahče pokazao se u dobrom svetlu i treba ga očekivati redovno na ovim basket-hepeninzima. Treće, u kolumnici najvažnije, mogli smo da uporedimo kvalitet Crvene zvezde i Partizana sa pomenutim timovima i da vidimo – da smo baš daleko od nivoa najboljih evropskih timova…
Detaljnije, crveno-beli su napravili u protekle dve godine veliki korak napred (ka šesnaest odabranih), ali je mnogo teže odatle otići u osam, a još mučnije u polufinale Evrolige, da se ne zavaravamo. Nije u pitanju samo novac (jer da jeste, CSKA bi bio uvek prvi), već – pre svega – uz odličan tim (koji Zvezda poseduje) i dva tri ekstra igrača, van serije, koji ''sami'' mogu da reše finale, recimo: Rodrigez, Fernandez, Noćjoni, Kerol, Spanulis, Printezis, Teodosić, Kirilenko, Bogdanović, Bjelica, Gaudlok… Pa plus ''model igre'' koji zahteva mnogo više od viđenog na derbiju. Ili, što reče komšija Njofra posle meča u Pioniru: bratiću, neki su zalutali, bili su odsutni, kao gitarista na trećoj svadbi za vikend…
E sad, postavlja se pitanje – pošto nemamo novce da ih kupimo – zašto više iz prepoznatljive ''srpske škole košarke'' ne izlaze ekstra igrači? Ili, možda nisam u pravu, ali niz asova ide ovako: Bodiroga (rođen 1973. godine), Teodosić (1987), možda Bjelica (1988), pa Bogdanović (1992). Gde su momci ostalih godišta (od 1988. do 1995, na primer)? Dalje – važno je što su juniori Zvezde drugi u Madridu (prošle godine su bili prvi, kao i FMP sa 1990. i 1991. godištem), ali je još bitnije da neko od tih dečaka bude oslonac i Saši Đorđeviću u godinama koje dolaze, a biće teško. Zato što se ''talenti'' nagomilavaju (samim tim i guše) u dva, maksimalno tri kluba, što je pitanje ko i kako sa njima radi, što je i po izboru kadra za mlade selekcije u Košarkaškom savezu jasno da je sve manje trenera, a sve više bivših igrača, menadžera, predavača, ljubitelja-volontera, klupskih kadrova; zato što mnogima više odgovara da se ''kupoprodaju'' stranci, veći se novac obrće u kraćem vremenskom roku, zato što su klubovi po Srbiji ''pogašeni'' ili ''preživljavaju'' i čekaju stečaj, zato…
Jasno je o čemu se radi, što se videlo i na derbiju: Zvezda je vidno bolja, veliki broj poena može da proizađe i zbog razlike u (trenutnom) kvalitetu, ne samo dobre igre, kao što i korektno ponašanje aktera može da bude iz nekoliko razloga: nije ''gusta'' utakmica, niti potencijalno odlučujuća, u sali su samo navijači jednog kluba i tako dalje. Elem, u daljem toku Superlige očekujem važne događaje, možda i iznenađenja. Treba pomenuti novosadsku Vojvodinu, koja je prijatno osveženje, možda napadne i četvrto mesto. Kad sam već kod njih, zanimljivo je da su u Sremskoj Mitrovici izgubili, posle produžetka, od domaće Mege sa 88:87, a još su interesantniji neki ''riplijevski'' statistički podaci, recimo: Mega je šutirala 49, a Voša celih 13 slobodnih bacanja!? Domaćin napravio 21 ličnu grešku, gosti 38, domaći dali 4, gosti 14 ''trojki''; rezultat – gledajući samo koševe iz igre – je 50:71 za Vojvodinu. Neobično… Za finiš, Njofra mi diktira jednu rečenicu Džordža Orvela, mada nisam shvatio kakve veze ima sa kolumnicom: ''I na kraju, više nisu mogli da razlikuju svinje od ljudi i ljude od svinja''…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
