Saopštenja i priopćenja

Divno sam se proveo, video sam trista čuda u boji, a po povratku dočekao me Njofra Paviljonski sa saksijom ocvalih muškatli i rečenicom – “komšo, alal vera, kvota na tebe bila je 9,5 a na doktora 1,3, svi smo popadali“. No dobro, košarka u Srbiji imala je svoj poznati, krivudavi tok, pa ću u par slika osvetlili ono što se meni čini zanimljivim. Prvo, pionirski prvaci Srbije su dečaci Banjica Mege, koji su u finalu savladali novosadski Sport’s World rezultatom 88:61. Čestitke, radi se o izuzetnoj generaciji, ne samo zbog toga što su u poslednje dve sezone izgubili jedan jedini meč. Dva su detalja o kojima razmišljam, a koja srpski basket vuku napred, bez obzira što će neko pomisliti da sam zlurad: ispadanje Crvene zvezde i Partizana u četvrtfinalu, odnosno dolazak u najboljih osam Žablja, Bačke Palanke, Kraljeva i slično…

Druga sličica odnosi se na učestalost saopštenja, ovoga puta u Superligi, čija se važnost meri sa opadanjem broja ptica pevačica u Šumadiji. U epicentru je direktor KLS-a Leon Deleon. Prvo je, posle tekme Dinamik-FMP i pobede gostiju kaznio Dinamik sa tričavih 192.000 RSD, najviše kouča Miroslava Nikolića zbog tri tehničke želje da mu se objasne dve sporne situacije i slično. Posle čujem da su “kažnjeni“ delegat i sudije, pa mi ništa nije jasno: ili je Muta u pravu, pa komesar treba da vrati pare, ili tu nešto smrducka. Izmenjeno je nekoliko šturih saopštenja. Pošto se Superliga igra na tri dana, saopštenje stiže priopćenje, Mega je posle poraza od Partizana kažnjena sa 224.000 RSD, najviše trener Dejan Milojević, gle čuda, za koga je poznato da ne skače na sudije dok nešto debelo ne zagovnaju. Elem, pre toga je Partizan, s pravom, otvorio seriju medijskih rasprava sa komesarom zbog selektivnog kažnjavanja, pa je LD odgovorio, pa se nastavilo nadgornjavanje. Taman sam razmišljao gde su ona lepa, epska vremena kada je “kralj saopštenja“ (KS) po tri dnevno izbacivao, sočna, botovski uporna, propagandno ubedljiva, činjenično neistinita, kad – KS oglasio se preko UK KLS (svoje privatne lego slagalice) i razdrmao žabokrečinu: “Saopštenje Partizana može se tretirati kao otvoreni poziv na linč (Leona Deleona).“ Jake reči, posebno “linč“, ali sam se iskidao od smeha neviđeno. Prvo, ko još veruje KS, osim (ro)botića na navijanje, čiji IQ ne prelazi 80, a koji se drže u životu koka kolom i margarin-sendvičem? Drugo, Leona Deleona niko ne poznaje, tako da slobodno može ući u masu navijača (čak od “Dragan Dabić“ maskiranja ne mora imati ni bradu ni naočare, možda samo šešir) ništa se neće desiti. Možda neki lagani šutić nogicom u zadnjicu, ali “šuter“ kaže “jesam to uradio“, LD replicira “nije me šutnuo“, reč protiv reči – nikom ništa na sudu pravde. Hoću da kažem, treće, za pojašnjenje detalja javite se Tegiju, ja od smeha ne mogu da kucam tekst dalje, kadar nevera…

Treća sličica takođe se odnosi na Superligu, gde je odigrano osam od četrnaest obaveznih kola. Ima lepe košarke, osim CZ koja gazi dominantno, na ostalim mečevima prilična je izjednačenost. Partizan je, skorom 7-1 drugi, iako gro mečeva dobija u završnici, što nikako nije mana, ali ne igra baš najubedljivije. FMP (5-3) ima odlično izbalansiran tim, dvanaest odličnih igrača, igraju agresivno u napadu i odbrani, njihova polufinalna serija sa Partizanom biće najlepši deo Superlige. Mega sa 4-4 je na sredini tabele, pleše jako promenljivo, ispod očekivanja, što najbolje vidim po kouču Milojeviću: kao da se muči, malo se ubucio, a to kod nas hoće od stresa i nervoze, tri četiri igrača, biću slobodan da kažem, nisu na maksimumu, kao da jedva čekaju kraj lige. No, znam da će biti četvrti, iako ozbiljno prete čačanski Borac i Dinamik (skor 3-5), dva kluba koja pokazuju realne ambicije da jednog dana zaigraju u ABA ligeštulu (ako se dotle ista ligica ne raspadne samo od sebe). Vršac i i Spartak imaju 1-7, posebno sam od Vršca više očekivao, ali su gubili neke mečeve u finišu. Podatak koji me ne veseli: Boriša Simanić za CZ igrao je 40 minuta i postigao 10 koševa (umalo da kažem “golova“), a Aleksa Radanov proveo je za FMP 58 minuta na parketu, pritom postigao 30 poena…

Četvrta sličica odnosi se na F4 Evrolige, koji se igra u petak i nedelju u Istanbulu. Nnofra Paviljonski, koji ove nedelje radi pod devizom – “teško nogama pod mahnitom glavom“ – navija za CSKA, a ja to gledam ovako. Željko Obradović naštimovao je sve žice na svom instrument-timu upravo kada je trebalo, jako teško će Real izdržati u grotlu Fenerovih navijača. Željko čeka devetu titulu kao krunu četvorogodišnjeg rada, Bogdan bi sa titulom u NBA, Antić da se oprosti, Veseli, Datome, Judo, Slukas, Dikson i ostali – postigli su svoj fizičko-intelektualni vrhunac. Rečju, nalazim da je Fener prvak Evrope. Sad, ne znam šta su skoro minut šaputali jedan drugom na uho (ili uvo, a?) Željko i Itudis posle prošlogodišnjeg finala, ali… Jedino što nisam siguran da li će finale igrati CSKA ili Olimpijakos. Realni deo moga mozga govori CSKA, onaj koji se povremeno oslanja na intuiciju, nepredvidivi – govori da ne treba potceniti Bilija Spanulisa, čoveka koji retko pokazuje emocije. Uglavnom, sledi praznik basketa…