Šlajfovanje

Primer: svađaju se pred teve publikumom kao brkate komšinice na „zelenoj“ pijaci u Malom mokrom lugu (znači li to da postoji i Veliki suvi lug?), razmatraju na visokom nivou ko je Valter, jer misle da o Njofri sve znaju. Mada, generalno, osnovna razlika među njima je – prvi je sistematičniji, nema tu boemsku notu, poznaje basket jako dobro, kao i Njofra, koji je klasičan lokalac, ali ništa ne može da mu promakne. Ove nedelje radi pod devizom „bolje umreti od litre nego od kapi“, dok Valter, koji nije sklon alkoholu, voli onu – „ne možeš da letiš kao orao, ako si među ćuranima“…

Dobro, ostavimo dokone nadžak-babe da uživaju u svojim virtuelnim uspesima, vratimo se košarci. Dakle, Dušan Ivković razgovarao je u Atini sa čelnim ljudima Košarkaškog saveza Srbije o nastavku saradnje i, ako sam dobro shvatio, ostaje selektor do 2013. godine, odnosno do završetka prvenstva Evrope u Sloveniji. Prvo slede grozno teške kvalifikacije u kojima će se osetiti odsustvo Andore, nedovoljan kvalitet Luksemburga, ili neuigranost Azerbejdžana i slično… Glasno razmišljam: 2013, od septembra, opet postavljamo pitanje (mlađeg?) selektora, vidimo kako nema junoša u sastavu, a Savanović je napunio tridesetu, raspredamo o Darku Miličiću (koji opet neće biti u dvanaest?), odnosno – šlajfujemo u blatu, nikako da se pomerimo napred i tako dalje. Mada, kad sam već pomenuo Darka Miličića, koji se uglavnom ističe kvalitetom igara i nebuloznim izjavama, ne mogu da ne istaknem i njegovu ljudsku, humanu stranu, jer već godinama pomaže zapalim u nevolju. Prošle nedelje organizovao je humanitarni koncert u Novom Sadu za decu obolelu od Batenove bolesti. Okupilo se voše od četiri hiljade ljudi, a prikupljeno je oko tri miliona dinara. Alal vera, pogotovo što se Miličić ne „busa u grudi“ (kao pojedini) nego – jednostavno pomogne…

Košarkaši Partizana, dobrom igrom i retko viđenim zalaganjem, fanatizmom uklopljenim u pozitivni navijački talas, ostvarili su i četvrtu pobedu u Evroligi, ovoga puta savladavši Makabi rezultatom 71:68. Mačvan kao u transu, rešio je sa dva dalekometna projektila meč, Lučić izvanredan, Čakarević stigao do osam skokova i tako dalje. Čestitke Pekoviću (na igrama, odanosti klubu i tifozima) i momcima, a najpre kouču Vladi Jovanoviću, koji odlično barata taktikom i pravovremenim izmenama. Možda u njemu treba tražiti trenera reprezentacije od 2013? Dakle, crno-beli su jako blizu ponovnog prolaska u šesnaest najboljih timova Evrope, ali nalazim da je nastupajuća utakmica u Belgiji – najvažnija. Zašto – pogledajte raspored u preostala tri kola i „samo će vam se kazati“, mada tu ima i pitanja prestiža, časti i slično… Upravo je izraelski šampion, koji je u subotu u relativno neizvesnom meču, savladao Crvenu zvezdu Beograd (76:83) istestirao oba beogradska predstavnika u ABA ligi… Crveno-beli igraju vidno bolje, ali peče podela poslednjeg mesta i svega dva trijumfa iz deset utakmica. Na svu halabuku koja ove sezone ide oko njih – biću jako precizan: imaju Milutinovića i Nedovića kao potencijalne asove, tri-četiri „precvala“ i desetak korektnih igrača. Sa tim timom se može sve – osim osvojiti trofej. Naravno, CZB ima i trenera najvišeg evropskog nivoa i prevelike apetite. Mada, bićemo strpljivi još četiri i po godine, pod parolom „ne lipši magarče do zelene trave“… Da ne zaboravim: pioniri ovog kluba (ili FMP-a?) osvojili su (po tradiciji) međunarodni turnir u Moskvi, koji slovi za nezvanično prvenstvo Evrope za igrače do četrnaest godina. Uz čestitke, zanimaju me dve stvari: zašto se izostavlja, ili stidljivo pominje ime trenera – Milovana Bulatovića i – hoće li biti novih asova, ili će se dečaci negde izgubiti na trnovitom basket putu do svoje dvadesete godine?

Kad sam pomenuo regionalnu ligu, ipak pomalo čudi (ili ne?) što je tim Zlatoroga iz Laškog (ponovo bez najboljeg igrača, Panića, a sa novim trenerom) „uzeo skalp“ i timu Hemofarma (76:68), čime je, posle Partizana, pobedio i drugog prošlogodišnjeg finalistu domaćeg basket šampionata. Tek toliko da znamo gde smo u ovom sportu, da se ne zanosimo previše (avioni, kamioni). Mada, stoji i da je tim Miroslava Nikolića, kragujevački Radnički, posle produžetka savladao Helios u Domžalama i donekle „osvetio“ ostale timove iz Srbije. Uz četiri pobede (tri na gostovanjima), Radničkom predstoji serija od čak šest mečeva pred svojom publikom (regularna ova Jadranska liga, nema šta), pa očekujem njihov proboj na neku od pozicija u gornjoj polovini tabele. Elem, verujem da ćemo sredinom juna 2012. biti u situaciji da znamo tri domaća predstavnika u regionu, ali u dosta mirnoj situaciji da – možda ni toliko sastava neće imati volje (čitaj novca) da igra u ovom, za mali broj ljudi više nego profitabilnom takmičenju… Ili, što reče komšija Njofra – „donesite novac, pa da se vazda igramo i družimo“…