Srećni zaborav

Neko zatišje i premotavanje je u toku na svim nivoima, pred odlučujuće bitke, ovoga puta za trofeje a ne šarenu lažu ili kikiriki sa medom. Ponovo pratim “put košarke“ (popularni Putko), naravno klupske, u lancu NBA-Evroliga-Evrokup-ABA-KLS-Superliga-Druga liga nadalje i tako to. Komšija NJofra Paviljonski pogleduje zabrinuto na mene, tipa – pukao kao tetrapak pod “jugom“. Ipak, današnjem nadgornjavanju daje (opet – “da i tvrđi na mozgu popamte“) (ne)radni naslov – “biku ne prilazi spreda, konju otpozadi, a budali ni sa koje strane“. O NBA ću reći samo koje slovo (čuj – “karakter“?), jer je ona matica, surogat majka/otac ostalim ligama, koje kao majmunčići slušaju i kopiraju. Dakle, iz faze zabava-košarka lagano se prelazi na viši nivo – basket-šou. Samo dva detalja: menager Nikole Jokića nežno nas priprema, mekano “vazeliniše“ da se može dogoditi da srpski as ne igra za reprezentaciju u prvoj polovini septembra, a komičan slučaj bio je sa Dariom Šarićem i američkom novinarkom. Nije mogla da se načudi zašto dečko hoće da igra za svoju zemlju? He, heee – kao kad bi nekoga pitali zašto slavi prvi rođendan detetu u krugu porodice i frendova, ima svašta…

Dok budete bistrili kolumnicu, znaćete rezultate prvih mečeva četvrtfinala, daleko najzanimljivijeg dela EL. Parovi su poznati: CSKA-Baskonja, PAO-Fener, Olimpijakos-Efes i Real-Darušafaka. Nisam se istakao kao “prognozer“, jer ubacujem isključivo košarkaške performanse, a čini se da treba krenuti putem logike Đordi Bartomea. Ne bih trošio previše reči o CSKA i Realu, oni su toliko snažni na i van terena da mislim da sigurno prolaze. Glavolomka su dva grčka i dva turska sastava, tačnije Željko Obradović sa svojim Fenerom (u koji sam i ja nepotrebno “zaljubljen“), koji iz znanih razloga nije mnogo pokazao, najmanje posle prve godine. Međutim, radi se o majstorima koji, ukoliko su svi zdravi, odlično igraju na jednu loptu. Da probam – to je jedina “dvojka“, jer PAO manje vremena gradi sistem. O Olimpijakos i Spanulisa najviše sam se ogrešio, petu sezonu govorim da su “mrtvi“, a oni deru redom. Mislim da će i istambulski F4 videti OLY…

Evrokup je uglavnom služio da se ne deprimiraju oni sa debljim buđelarom – španski (ove godine Unikaha bolja od Valensije), ruski, mnogo ranije francuski klubovi. Dakle, ja bih pre po “bingo“ sistemu napao FIBA LŠ, neko će nabosti milion evra, malo li je? Dolazim do ABA ligeštula i iskreno aplaudiram košarkašima Crvene zvezde na (3:0) briljantno osvojenoj, trećoj u nizu tituli prvaka, naravno i obezbeđenim učešćem u EL i naredne sezone, što je još važnije ako se zna da je završnica u Beogradu. Sad shvatam šta je gosn Đordi B. hteo da kaže sa proširenjem EL na osamnaest, zatim na dvadeset timova, što će biti zanimljivije van, nego na parketu. Naime, nekako će do maja 2018. smiriti Cedevitu, Partizan, Budućnost – ostaće isti broj timova, ali već 2018/19. moraće da proširuje za dva kluba, jer tada i ističe ugovor EL i ABE, imaće puno problema. Da bi nekako, “ugurao“ sigurnog drugog iz ABA igrokaza – naredne sezone povećava još za dva kluba (20, 38 obaveznih kola, sukob sa FIBA, repama, ostalim klubovima). Živi bili pa videli, mada je na ovom arealu za “sreću“ potrebno samo dobro zdravlje i baš slabo pamćenje…

Sad u Srbiji dolazi najzanimljiviji deo – Superliga osam timova (da se, slični meni, ne bi kliberili kao mandrili na naziv, ima li neko promućurniji da kaže – Prva liga?) počinje koliko za vikend. Može zanimljivo da bude (a kad nije?) na “večitom derbiju“, sa svih pozicija, ostalo sumnjam u neka velika pomeranja. Od osam učesnika trenere su menjali samo Vršac (Gurović-Đokić, sam početak KLS), ali i FMP – Klipa-Maksimović biće krajem oktobra, nisam siguran šta se dešava, ali pomalo čudi smena Branko Maksimović-Dušan Alimpijević (Subotica) u pauzi, posle dve prijateljske utakmice, u Čačku i baš protiv Spartaka. Dva poraza dovela su do uzimanja kouča konkurentu i vraćanja mlađanog centra Radosavljevića u maticu, FMP, gde će manje igrati jer je to ozbiljan tim, nikakav “razvojni“, koji očekivano igra na rezultat. Dobri Maksa sada zna kako će sa prijateljskim tekmama (mada ja čisto sumnjam da je on i bio inicijator), puno njemu i porodici znači što su mu se ljudi iz Železnika zahvalili i priznali da je dobro radio, a talentovani Alimpijević mora naći meru između teorijskog i praktičnog, proklamovanog i realnog u ovom timu, ovog trenutka. Srećno svima…

Na kraju, nikako po važnosti, da dodam, da su iz Druge lige (prvi seniorski nivo koji vodi Košarkaški savez Srbije sasvim dobro, treba to unaprediti i ne dopustiti prodor kladionica), u KLS zasluženo i čisto ušli Čajetina i Vojvodina, a ostaje im mnogo posla preko leta. Moji drugari iz Voše svi od reda kažu da je ova “prava“, kao što je i, ona koja je ugasila NAP, jedan veliki klub, zatim Beočin – finalistu SRJ, Novi Sad – dva puta četvrti u Srbiji, Radnički (ups – greška, to je nešto treće) – sve su to “prave“ Vojvodine. Što reče NJP – “samo mirno, sigurno je sve izgubljeno“…