Šteta od "bezvezice"

 Prvi meč završen je slično – 83:76, najmanje poena i najneizvesnije bilo je u Beogradu, 74:73. Šta, promućurnijima, to govori – naravno, da je napadački kvalitet u pitanju, odnosno da Cedevita kada dođe blizu 80 poena lakše može pobediti crno-bele. Drugo, da obično domaćini “nametnu“ ritam igre i suđenja, da se tako “favorizuje“ jedan od timova. Treće, zapamtite ovu ofanzivno/defanzivnu analizu, zatrebaće nam kada budemo secirali predstojeći megameč Darušafaka – Zvezda. Četvrto, a što je meni posebno zapalo za oko (ali i – grlo, uho i nos), mlađani DŽanan Musa (maja meseca puni osamnaest leta) bio je “džoker“ trijumfa sa 16 poena, važnim trojkama i slično. Ništa tu nema čudno, osim što je dečko, potencijalni BiH as, mlađi dve godine od Vanje Marinkovića, a nešto više od godine od Boriše Simanića (NJofra: “Simanić, Simanić… – načuo sam negde to prezime, da ne igra basket?“). Peto, posledično, kreacija i sposobnost poentiranja (da ne kažem šut) su neiscrpni, mogu se uvećavati i (samo)obnavljati, a defanzivno-trkački element može da presuši, kao akumulator, mora da se dopunjuje. Slažete se da će Teodosić za petnaestak godina na basketu opet lagano pasom iza leđa naći saigrača na ziceru, ili sam pogoditi, a da nekadašnji ekstra-mega-giga “defanzivci“ – verovatno neće biti u trojci jer su im kolena i leđa u lošem stanju, ili zato što ovde mora koš da se da, nema “hapšenja“ u odbrani…

Naravno da je i za mene iznenađenje (barem meseca) pobeda Budućnosti nad Crvenom zvezdom u Podgorici, pa ćete vi znati drugog finalistu i pobednika “majstorice“ (bogami, druga utakmica se više zvala “bezvezica“), ja ne znam dok ovo pišem, ali verujem u zmagu CZ i realizaciju “suvog“ kvaliteta. Međutim, “šteta“ je već naneta: prvo propuštenom prilikom od nedelju dana za pripremu tima za meč u Turskoj, drugo – psihološkom tenzijom, novim “pražnjenjem“, raubovanjem tima u utorak u Železniku, jer ovde popravnog i “objašnjenja tipa saopštenja“ – nema, što nije slučaj u Evroligi, gde ostaje pozitivan utisak bilo šta da se desi. Treće, što reče komšija NJofra Paviljonski – “vrela voda u isto vreme razmekša krompir i stvrdne jaje, znači da nije do okolnosti, nego do jaja“…

Elem, nešto malo sam pokušao da objasnim i zašto Stefan Jović neće biti na parketu, nego na pregledima u Minhenu. Nije zgoreg ponovo pročitati deo moje negdašnje kolumnice: “Vreme basketa se ubrzalo, od ponedeljka do nedelje igraju se diljem Evrope utakmice, bukvalno svaki dan… Pare su u prvom planu, a ne igra, odnosno ljudi, što jeste razumljivo do neke mere, dok ne pređe u paranoju kao sada, gladijatorstvo do iscrpljenja… Problem je što se ovaj ritam nastavlja do kraja juna, ja uzimam samo opisani segment od jedanaest dana – pet utakmica, tri gostovanja… Stefan Jović će, recimo, na parketu provesti najmanje 130 minuta, što je neprimereno prema svim ovozemaljskim zakonima. Stiže umor, ne mogu sve partije da budu vrhunske, javljaju se i kritičari koji mu osporavaju kvalitet, mogućnost povreda, samim tim i skraćenja karijere – povećana je, ulazi u crveno…“ Dakle, reći ćete vi, šta je tu neobično? Datum, kažem ja, ovo je pisano 26. oktobra 2016. godine! Tačka, odnosno zapeta, još jedan detalj zanimljiv je oko Stefa. Samo kod nas je uobičajeno da predsednici klubova objašnjavaju povredu igrača (ili treneri, recimo – “taj doktor je budala“), ono ravni tabani (dustaban; pes planus) utiču na… Samo kod nas postoje “sveznalice“ (SZ), ljudi koji barataju atomskom fizikom, košarkom jašta, kulinarstvom, medicinom, motorima sa unutrašnjim i ostalim sagorevanjima, umetnošću, vremenskom prognozom, a još veći je problem što imaju neprimerenu medijsku i ostalu pažnju, publiku…

Konačno, ali po sledu događaja, ne i po važnosti, u petak je meč Darušafaka – Crvena zvezda, pa evo nekoliko opservacija. CZ je izgubila tekmu prvog kola u Beogradu, kada je imala jači sastav, psihološki bolju situaciju, domaći teren i – strah od završnica. Sada ima gostovanje koje “mora“ da pregrmi, ali i šesnaest vrednih pobeda između. Odsustvo Jovića veliki je hendikep, stoga, manje zbog domaćeg terena i sudija, moram reći da je tim Dejvida Blata (pa i njegovom harizmom i statusom) u blagoj prednosti. Odnosno, napadački su bolji za cirka šest poena (daju više od 79 koševa, Zvezda više od 73), pre svega u ofanzivnom kvalitetu prodora i šuta sa pozicije “tri“ Klajburna, Vonamejkera, Vilbekina, Moermana, Harangodija… Odnosno, kuknjava tipa “pokrašće nas sudije“ nema ni veze, kao ni do sada, ali predviđam šta se može desiti. Arbitri nisu “nevini“, ali je strašno važno kakav kriterijum odrede. Ako ispoštuju napadački potencijal domaćina (odnosno ne dopuste da Vonamejker od strane Lazića i Dangubića bude “čupan“), meč krene na oko 80 koševa, mislim da je Darušafaka bliža pobedi. Ako bude dosta kontakta sa obe strane, ostane oko 70 poena, CZ ima veliku šansu. Lomi se “iks“ oko 75 postignutih koševa, ali… Prostije, kad Teodosića, dok igra za nacionalni tim, počne odbrana preko mere da “bije“, svi se bunimo, a kad Laki ne da Spanulisu ni peške da pređe sa leve na desnu stranu, svi vičemo “bravo kralju“. Još preciznije: Grci grme “ubi nam pleja“, a ostatak Evrope – “pustili smo te-ve zbog Tea, LJulja, Bogdana i sličnih“. Ne može se narodu ugoditi, pa to ti je. Biće teško, ne i nemoguće, svim velikim timovima cilj je – nemoguće. Što reče NJofra Paviljonski – “nemoj da me pratiš, ni ja ne znam put“…