Striče, kruške su zrele

P { margin-bottom: 0.21cm; }A:link { }

Ali mislim da su se ekstra-mega-giga radovali Đordi Bartomeu i Miloš Teodosić! Prvi zbog berlinskog krešenda u trijumfu Uleba nad Fibom, a naš kapiten jer se i zvanično upisao u, skoro praznu, rubriku ''asovi''…

Dalje, pomalo sam zatečen izjavom Željka Obradovića da su sudije (konkretno Lamonika) doprinele porazu, pošto on to jako retko radi. Ovako dumam o rezultatu finala: CSKA je prvi jer ima napadački raznovrsniji sastav, jer se u polufinalu manje istrošio, jer se najboljem bekovskom tandemu starog kontinenta, Teodosić-De Kolo, pridružio ključni igrač meča – Viktor Hrjapa, jer je Itudis najbolji Obradovićev učenik, jer Hajns može u konstantnom preuzimanju da čuva sve igrače od 190 do 210 santimetara visine (pitajte Jovića i Cirbesa), jer su pad u igri stoički podneli, jer su imali sreće, samim tim i hrabrosti, jer je Vatutin bio najmirniji u dvorani, jer… Posledično, Fener nije šampion Evrope: jer nije uspeo da demonstrira svoju defanzivnu nadmoć, recimo da zagradi promašaj De Koloa na isteku četrdesetog minuta igre; jer su im se i ranije dešavali veliki rezultatski padovi (Strazbur i Cedevita, recimo), jer su bili istrošeniji prethodnim produžetkom, jer je Veseli slobodna bacanja šutirao na nivou incidenta (1/10), a Bogdanović trojke 0/6, jer je veći deo meča Bobi Dikson u defanzivi bio ''najslabija karika'', jer su u dodatnih pet minuta primili osamnaest poena, jer neko nije znao lozinku…

Naravno, ovo za ''lozinku'' je šala (a možda i nije?), odnosi se na srpske prilike i interni dogovor da, ako će sudije arbitrirati korektno, odgovorno lice kaže kouču – ''Striče, kruške su zrele'', tako da isti mirno vodi meč. Sad, razmišljam – možda Lamonika (da mu nije ovo bila poslednja evroligaška utakmica, zbog starosne granice?), Lotermozer i Javor (isti onaj koji ne valja rukovodiocu Zvezde) ništa ne znaju o ''stričevim kruškama'', pogotovo ne o odgovoru – ''Prezrele su, striče''! Vreme je da se uozbiljim, teško da su arbitri odredili pobednika u meču koji je trajao 45 minuta, ali mi je interesantno da u Berlinu nije bilo naših sudija, posle ohoho godina, na završnom turniru seniora, mada je i to logično – previše je bilo igrača i trenera sa balkanskih prostora…

Dakle, u analizi berlinskog turnira mnogo mi je pomogao NJofra, koji sve više dobija prirodnu boju lica kako je Partizan pobedio Megu u (polu)inkognitoj Superligi (''razbili smo ih kao službeni auto''), a koji poslednjih dana lenčari pod dobitnom devizom – ''profit je privatan, ali su gubici kolektivni''. No, važno je pustiti koji aber i o juniorskom takmičenju u Berlinu, koji se odigrava uporedo sa seniorskim F-4. Naime, Srbija je imala dva predstavnika, pored Crvene zvezde koja je to pravo izborila na tradicionalnom nadmetanju u Beogradu (uzgred, nisam siguran da li je organizator tih kvalifikacija i dalje FMP, ili poslednjih pet godina Crvena zvezda?), učestvovao je i sastav Mega Leksa, koji je morao do Italije po ulaznicu za F-8. Crvena zvezda je ponovo bila u finalu, zauzela je zavidno drugo mesto, porazom od Barselone (92:80). Mega Leks je izgubio sva tri meča, ali će snage odmeriti sa najboljim srpskim junošama iduće nedelje na Novom Beogradu, na završnom megdanu. Elem, naši dečaci pokazali su raskošan talenat, posebno Boriša Simanić, koji je – po meni – najtalentovaniji junior evropskih klubova. Drugo je pitanje kako će se on dalje razvijati, koji će mu biti krajnji domet. Odnosno, revnosni analitičari – pošto su FMP i Zvezda skupa više puta bili prvi na ovom nezvaničnom prvenstvu – neka mi kažu gde igraju nekadašnji MVP momci. Ili, evo najbolje petorke, zabeležimo ta prezimena, pa da vidimo za koju godinu gde su: Simanić (CZ), Kuruks i Atuman (Barsa), Zilka (Alba) i Velička (Žalgiris)…

Konačno, ne pričamo o nadarenosti srpskih dečaka za basket, to je aksiom, nego o tome kako uspevamo (pre svega mi treneri) da većinu ne dovedemo do planiranog, svetskog nivoa. Sticajem okolnosti učestvovao sam i prošle nedelje u akcijama Košarkaškog saveza Srbije o edukaciji mladih (sprovodi ih gro domaćih priznatih kouča, ali su najviše ''povukli'' Igor Rakočević, Vlada Kuzmanović, Aleksandar Smiljanić i Gordan Todorović), tako da sam u Beogradu i Kragujevcu video na delu dečake rođene 2000. do 2003. godine. Bila je milina sumirati znanje i talenat dece (posebno kreaciju, koja je sveprisutna), ali se bojim šta će od njih biti za pet, šest sezona. Ali, o tome retko ko u vodećim klubovima razmišlja. Pozdrav, u očekivanju sunčanih dana i – zapamtite lozinku pa sažvaćite i progutajte kolumnicu…