Sudija MVP

Ključna ideja: pad srpske košarke pretvorio se u strmoglavi onog momenta kada su menadžeri(ja) i „gazde“ utilitarno-amaterskog profila pobedili trenere i zaseli na njihovo mesto. Samim tim, gube se iz upotrebe reči „trener“ i „trening“, a dobijaju na važnosti – “cirkus“ kao celoživotna zabava i „kupoprodaja“ kao zvezda vodilja. Što se treninga tiče, notirao sam kako su to radili najbolji – Kića, Praja, Duci, Dražen i mnogi, nedavno se pojavilo nešto i o Predragu Daniloviću. Nije loše upitati ga, kao i Duška Vujoševića recimo, kako je izgledao jedan višečasovni jutarnji idividualni trening. Malo ko će poverovati da je sve istina, ja hoću, jer sam nekim seansama prisustvovao…

Tokom pisanija, najviše zahvaljujući komši NJofri Paviljonskom, ali i inspirativnim ispodpojasnim medijskim duelima basket uposlenika, „pomoći prijatelja“ i slično – iskristalisalo se više “mudrih“ rečenica koje su čitaoci prihvatili. Evo tri koje ulaze u preuski izbor za naj “njofrizam“:

– Budali ne treba dati šansu, sigurno će je iskoristiti.

– Biku ne prilazi sa prednje, konju sa zadnje, a budali ni sa koje strane.

– Ti kad umreš ne znaš da si umro i nije ti teško. Teško je onima oko tebe. Isto je i kad si glup…

Dalje, ostaje žal što neki moji predlozi nikad neće ući u masovnu upotrebu. Recimo, Pet najgorih poteza kola je zanimljiva naznaka, jer osim zakucavanja bildera od 210 centimetara u jedan na nula, prelepih asistencija (koje važe isto poena kao i one malo „ružnije“), iznuđenih trojki sa pola terena u poslednjoj sekundi (koje važe isto kao i one sa 6,76 metara) i slično, naučili bi nešto svi iz – prodora u trojicu umesto dodavanja, neigranja odbrane za anale, (ne)verovatnih promašaja „nabeđenih“ šutera u poziciji „sam kao duh“ (dugačka levo) i tako dalje…

Mislim da nije loš ni predlog o Indeksu štetnosti, jer – da li je koristan ili „štetan“ za kolektiv neko ko za dvanaest minuta načini indeks -8 (minus osam)? Ali, za danas imam novu mudroseriju, gledajući, tu skoro, jednu tekmu: zašto sudija ne bi bio MVP utakmice? Da razradim tezu Sudija MVP – uvek je najkorisniji akter neko iz pobedničkog tima, ali ovaj arbitar je učinio najviše za dotični kolektiv: sprečio šest kontri, više nego pobednička odbrana; naterao protivničku klupu na tridesetak skokova sa hvatanjem za glavu, što je overio sa par tehničkih i nesportskih grešaka, dakle (in)direktno poentirao. Gledao je televizor sa kolegama iks puta (kao seriju Ubice moga oca) i uvek video da je domaćin u pravu… Kad sam na kraju sabrao statističke bodove – Sudija 34, najbolji od zmagovalaca “samo“ 28 i dileme nije bilo ko je i za koga i zašto najkorisniji. Da ne pričam o emocijama sa obe strane, glupo je. Pozdrav, uz NJP izreku – ‘“bolja je rakija od viskija jer niče na grani“…