Šut ide iz glave

Treće, počinju medijske pripreme za ''projektovano'' finale Zvezda-Partizan, spin-doktori zagrevaju botove, huligane i ostale ''bitne'' učesnike. Četvrto, direktor/komesar Superlige, Leon Deleon i predsednik KSS-a, Dragan Đilas, taman su pomislili da gospodstvo i kvalitet izbijaju u prvi plan, ali ih je i ovo skraćeno, cuger nadmetanje demantovalo. Peto je NJofrino zapažanje – ''komšo, ne može seljak bez blata'', mada sam siguran da nije mislio na pojedince i da ''seljak'', u ovom primeru, nije geografska, već moralno-karakterna odrednica. Šesto, negde sam pročitao, a može se pripisati ovom arealu – ''svako kukuruzište ima odgovarajuće strašilo''…

Nego, nešto drugo me iznenadilo, ne toliko pad kvaliteta igre većine timova – a to je više nego skroman šuterski potencijal, što za tri poena, što slobodnih bacanja. Da pođem redom, od juniorskog finala Partizan-Crvena zvezda, 51:48. Šampion je šutirao trojke 4/26, a favorizovani crveno-beli ubacili su jednu loptu iz istog broja pokušaja?! Dakle, budući basket asovi gađali su zajedno 5/52, ili incidentnih 9,6 odsto. Momak sa najvećim seniorskim rejtingom, Vanja Marinković, pogodio je dva od trinaest pokušaja i tako dalje. Kad sam već zagazio u ovo takmičenje, evo nekoliko NJofrinih i mojih zapažanja: čestitke Partizanu, koji i u pionirskoj konkurenciji ima prvaka, što ohrabruje znajući za probleme sa kojima se poslednje dve godine susreću. Podatak da su oba tima skupa dala 99 poena ne govori o kvalitetu, ružičastoj perspektivi i gledljivosti. Crveno-beli su u sve tri konkurencije izgubili prošlogodišnje titule, ali mene više brinu (kao i Marinković) najtalentovaniji – Simanić i Radanov. Boriša Simanić, u čije mogućnosti i dalje neograničeno verujem, igra daleko od koša, čeka da šutne trojku u napadu, ili blokira protivnika u odbrani. Malo lopti ide na njega, ne igra ''leđima'', na centarskim pozicijama, samim tim je daleko od skoka u napadu. Spolja pokušava prodorom, ali mora neko da mu objasni da prednja promena ruke u driblingu, sa njegovom visinom, je – uglavnom kontra za protivnika; takođe, jako teško brani momke koji ga centarski napadaju (Pecarski, na primer). Hoću da kažem – mora se više igrati za njega, što Radanov, koji se nametnuo kao ''apsolutni vlasnik lopte'', treba da osmisli. Čini se da ovaj momak mora da popravi defanzivu, kreaciju i asistenciju, možda svoje telo i odnos prema saigračima, treneru i sudijama, možda… Konačno, najviše je (opet?) ućario Mega Leks, jer ima dva od četiri učesnika – i Jagodina pripada istom koncernu, a ima i Gruzijca Gogu Bitadzea, koji mi se najviše dopao (smisao za igru, panterski pokreti i pivot zakoraci, osećaj za pas-igru, prostor), iako nije plesao na najvišem nivou…

Nastavak priče o izgubljenoj, nekad prepoznatljivoj srpskoj šuterskoj školi, pospešili su i seniori u polufinalu. Partizan i FMP u prvom meču skupa su šutirali van linije od 6,75 metara nešto manje od 18% – 5 od 28. U drugom meču, u Železniku, kao bolje, ali su oba sastava promašila 26 slobodnih bacanja, svaki po 13, što je alarmantno… Ako ste pomislili da je kvalitetno bilo u dva meča između Zvezde i Mege – grdno ste se prevarili. U Sremskoj Mitrovici (64:74 za Zvezdu) domaćin je promašivao 4 od 19, a gost 3 od 17, zajedno mizernih 7/36… Dakle, jalovost u šutu preti da pređe u hroničnu bolest, za šta krivica, da budem iskren, prvenstveno ide na adresu nas trenera, a potom melanholičnih igrača, kojima je do svega pre nego do treninga, posebno individualnog, upornog, svakodnevnog. Tri su stvari bitne za ubitačan šut, od kojih se treća teško ''uči''. Prvo je pravilna mehanika, od pripreme do izbačaja lopte, što se teoretski da uraditi. Drugo je praktični deo na treninzima i, posebno, utakmicama, gde je udeo igrača veći od kouča. Treće ide iz glave, mentalna jačina (koju imaš ili nemaš), posebno u poslednjih trenucima važnih utakmica. Odnosno, možda je Dejan Bodiroga ''tapkao loptu'', ali je poslednjim šutevima doneo mnogo medalja Jugoslaviji, Srbiji – već kako se zvala država na ovim prostorima. Odnosno, Spanulis je opet pogodio trojku (u gostima) za novu titulu Olimpijakosu, a neki to nikada neće uraditi. I Bodiroga i Spanulis su blizu – slobodno ih pitajte kako to rade…

Da zaključim – možeš da igraš odbranu odlično, lepo za oko u napadu, ali – ako ne možeš da ubaciš loptu u koš (odozgo na dole) za jedan, dva ili tri poena – piši propalo, nema ništa. Kolumnicu odjavljujem NJofrinim mudrolijama (umalo da napišem ''mudroserijama''), a jedna od njih je, kad neko kao argument potegne floskule ''piše u novinama'', ''priča se'' – ''i na vizitkarti Al Kaponea pisalo je TRGOVAC NAMEŠTAJEM''…