Taoci i tlačioci

Ipak, uhvatim nedavno kako Njofra pita povisoku Dživdžanovu devojku – ''zna li ti momak da, u stvari, voliš štikle, ali ih ne obuvaš da ne budeš viša od njega''. Vrabac, opet, uverava sve u kraju da ''priglupi'' Njofra misli (''tvrdi do klađenja'') da kilogram pečenja ima više mesa nego kilogram ribe… Ovo notiram, jer je to genski utvrđeni metod na ovom arealu: ako si prvi, logistički moćan, ''večitog rivala'' (i ostale, potencijalno opasne) uništi da ne postoji, nemoj ga samo pobediti, da ne vaskrsne, uzmi sve za sebe, a pod dečjim sloganom – ''a šta su sve oni radili onomad nama''. Odnosno, kome se može objasniti da jaka srpska košarka podrazumeva snagu beogradskih, ali i klubova diljem Srbije, koji ne mogu bez pomoći Saveza i tih istih Crvene zvezde i Partizana, pre svega. Da zaključim ovaj prvi, opšti uvodni deo kolumnice – zašto sam u pravu kad notiram da barem polovina (ne)važnih ljudi u basketu (pod)svesno radi protiv ovog srpskog brenda?

Ako zaključim da smo se razumeli, hoću sa vama da podelim neke svoje nedoumice, jer sve teže pratim ''tokove svesti'', a sve u upitnom obliku. Ako CZ izgubi od Reala u Evroligi (čuj – izgubi, bude ponižena), pre toga od Cedevite i Olimpije u ABA dokolici – znači li to da su ''promašili temu'' dovodeći strance, odnosno da se Sofo uveliko spakovao, a da će Tompson i Nastić pre svetog Nikole poći njegovim (avionskim) stopama, dok će o Mekelu biti odlučeno naknadno? Tačnije, da li se vratilo vreme ''saopštenja'' i ''ekspertiza'' i zašto da? Kako to da je prošle godine, dok su crveno-beli bili moćni, Aleš Kamnikar kvalitetno delegirao sudije, Damir Javor bio odličan arbitar, Zoran Savić bio legenda a ne mešetar, njegov brat Goran korektan menadžer, kako niko nije pominjao (posebno ne u negativnom kontekstu) Zorana Radovića, još manje Milana Opačića, zaveru FIBA, otimačinu igrača koji ne žele da nastupaju za CZ i slično? Ako je nova akvizicija, Kvinsi Miler, već putovao u Valjevo, šta znači njegovo uvođenje u igru na tri sekunde do kraja, tajm-aut šest sekundi pre isteka četrdesetog minuta na plus pet poena, a posebno nisam razumeo izjavu trenera CZ u nedelju – ''odlučićemo'' (ko?) hoće li Miler biti u sastavu (umesto ''odlučiću'')? Ako je Marko Gudurić pre sezone bio projektovan da igra petnaestak minuta – zašto je doveden Simonović, odnosno – kad se oporavi Dangubić, ostane Simonović, a na poziciji ''tri'' već igraju Lazić i Tompson – nisu li previše petorica na jednoj poziciji i koliko minuta za dokazivanje će imati mlađani Gudurić? Dalje, ako je Boriša Simanić, ekstra talentovani momak (a to i košarkaški slepci vide), silom povreda ušao u igru na mestu krilnog-centra, hoće li on biti makar u sastavu kad sve ''četvorke'' (Mitrović, Miler, Tejić i Simanić) budu u pogonu? Hoće li posle ove (treće za redom) sezone ''sedeljke na klupici'', plej Nikola Rebić uopšte biti upotrebljiv za veće domete i zašto neće? Ko je procenio da je megatalentovani, polivalentni Davidovac odličan za FMP, a samo vrlo dobar za CZ i tako dalje…

Kad je Partizan u pitanju, takođe me muče izvesne nedoumice, kao: kako se klub za svega godinu dana srozao ispod nivoa patosa, zadužio minimum šest i po miliona evra i ko su najveći krivci za to, kao i zašto nikada nećemo dobiti odgovor na ovo pitanjce? Zašto se nedelju dana brbori na svakom ćošku o Kevinu Džonsu i ''nekom novom'' pleju, a niko ne obraća pažnju na Krku, kad je tim iz Novog Mesta znao da uzme meru crno-belima i kad su bili najjači? Odnosno, da li je Cvetković bio baš ''srećan'' na saznanje da mu dolazi konkurencija, kao i Perović, Koprivica i Đumić za Džonsa? Ako su Marinković i Aranitović najtalentovanije ''dvojke'' – koliko će im biti smanjena minutaža dolaskom Anđušića, povratkom Andrića, uz korektne igre Milutinovića? Koja je dugoročnija strategija kluba u narednom, teškom periodu od četiri-pet sezona i zašto je nema? Ako je kouč Pera Božić taj kome je ukazano poverenje da klub vrati na ''staze uspeha'', koliko će sezona imati podršku, poverenje i zaštitu vodećih ljudi u klubu (sa Belim Magom na čelu kolone, podrazumeva se) i zašto nedovoljno dugo? Kada će omladinska škola dostići tretman adekvatan važnosti seniora i zašto nikada? I tako redom…

Da, ima tu zanimljivih pitanja i za dvojac sa (jednim od njih) kormilarom, za novog, visokog genseka KSS-a, za ljude koji primaju plate a (ne)brinu se o mlađim reprezentativnim selekcijama i tome slično. Ali, svo vreme sveta je pred nama, nema žurbe, jedna od mojih omiljenih životnih deviza je – ''samo mirno, i onako je sve izgubljeno''. Kad sam već kod toga, za kraj ove vedre, gotovo prolećne kolumnice, da kažem da Njofra ima novi slogan – ''dok ne uzmeš taoca niko te ne shvata ozbiljno'', dok Vrabac ima drugu fobiju – ''komšo, samo da ne postanem baba koja hrani golubove''.

Glosa: Kad je Partizan u pitanju, takođe me muče izvesne nedoumice, kao: kako se klub za svega godinu dana srozao ispod nivoa patosa, zadužio minimum šest i po miliona evra i ko su najveći krivci za to, kao i zašto nikada nećemo dobiti odgovor na ovo pitanjce?