Testera na naopako

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

 Osvrt na osam timova koji su se probili u treći stepen takmičenja (daleko najzanimljiviji i najkvalitetniji – igra se na tri pobede u desetak dana, nema popravnog) govori o strukturnim promenama u ovom takmičenju. Evidentan pad kvaliteta ide sa ispadanjem Makabija u prvom, Olimpijakosa, Efesa … u drugom krugu, srozavanjem forme dva vodeća španska kluba, standardnom nemoći italijanskih, francuskih, čak i grčkih i nekih drugih sastava. Dakle, za F4 igraju CSKA-Crvena zvezda, Fenerbahče-Real, Laboral Kuća-Panatinaikos i Lokomotiva-Barselona. Daljom analizom vidimo tri španska, dva ruska kluba i po jedan iz Turske, Grčke i Srbije, što – barem meni – dosta govorio snazi liga iz kojih dolaze, ne samo o količini upotrebljivog novca. Još zanimljiviji je trenerski siže – šire gledano, čak petorica od osmorice kouča su sa balkanskih prostora, gde je oduvek bio jedan od epicentara evropskog basketa. Naravno, u svakom od nas proradi lično-iskustveni stav, po tako i ja mislim da će Željko Obradović sa Fenerom biti po deveti put šampion Evrope, a “ navijački“ da će se Aleksandar Đorđević jedini sa lošije startne pozicije probiti na fajnal for. Dakle, prvoimenovane ekipe su svakako u prednosti, uvek se desi barem jedno “ iznenađenje“ , ali da sačekamo…

Što se tiče Zvezde, proboj u osam (Lokomotiva i oni su pozitivno osveženje) svakako je veliki uspeh, ali mi se nekoliko detalja ne dopada. Prvo, medijsko-epska raspevavanja o “ čudesima“ ka nebu, čemu smo kao narod skloni više stotina godina; drugo – sasvim suprotno, dolazi uglavnom iz klupskog okruženja – skeptično putovanje ka utrobi zemlje, po sistemu “ igramo protiv najskupljeg tima“ , “ povređeni smo“ , “ rasterećeno nastupamo pa šta bude“ i slične mudroserije, odnosno okretanje testere naopako. Dumam da je važno da CZ ide da pobedi (ne samo da učestvuje), pa će svaki rezultat ići njima na ruku. Treće šta mi se nije dopalo je način na koji su odigrali meč četrnaestog kola u Zagrebu protiv Cedevite (81:60 za domaće). Zvezda je najavila “ rezultatsku nevažnost meča“ , što se nikada ne radi u Evroligi, posebno ne sa sebi ravnim rivalom, odigrala traljavo i zabeležila treći redni poraz od dvadesetak razlike, što NIKAD ne rade veliki timovi. Nikakvo pozivanje na umor, povrede i slično ne dolazi u obzir, jer je isto veče CSKA, recimo, posle dužeg putovanja do Atine, grebao iz sve snage da pobedi Olimpijakos, u čemu je i uspeo (96:99). Izlet u Zagreb nije imao nikakvu vedru notu (osim epizode “ zdravo humanitarac-gde si tužibabo“ ), jer niti su svi vodeći igrači odmarani, niti su se mladi razigrali, niti će Luka Mitrović biti jezičak na vagi eventualnog trijumfa nad CSKA…

Da zaključim evroligašku bajku našeg šampiona: imaju šansu za F4, ne treba da se osećaju podređenim, strah nije dobar saputnik, pogotovo što CSKA poslednjih pet sezona ima jak tim sa primesama luzerstva u važnim mečevima. Evidentno su crveno-beli u padu forme na oba kraja terena, što pomalo čudi da se dešava u aprilu. U odbrani, gde su timski duh i saradnja još izraženiji nego u napadu, kao da padaju jer pojedinci kasne sekundu, pola metra, što dolazi samo iz glave, ili su neki zaboravili podelu uloga iz najboljih ovogodišnjih mečeva. Samim tim, jer primaju (pre)više koševa, nema kontre i “ lakih“ poena, jer nema ni trčanja. Pozicioni napad bio im je vazda tek treća opcija (odbrana, pa tranzicija), koja se zasnivala na tandem igri Jović-Cirbes i individualnim rešenjima kao alternativi. Sad je poluga plej-centar u zapećku zbog dve stvari. Prvo, jer igraš sa sve jačim timovima koji imaju i vrhunski skauting i defanzivce, a drugo – što me više snebiva – Zvezdina igra u napadu poprima obrise nepotrebnih individualnih kreacija (po vestern sistemu “ ubi sve i vrati se sam“ ), kako na kraju napada (što je planski i očekivano), tako i u početku i središnjici, što brine i može se zbog učestalosti podvesti pod odrednicu “ nedisciplina“ . Što je najgore, to ne rade jedan ili dvojica od trenera odabranih igrača, nego više njih, pojedini samoinicijativno, po ličnom nahođenju – Micić, Gudurić, Kinsi, Miler, uvek se pridoda i neko peti, šesti. Elem, moskovski tim svakako je u prednosti, sigurno neće pobediti u tri meča, Zvezdi ostaje nada u iznenađenje, ali i energija koja i eventualni poraz na kraju serije svrstava u odlično odigrane. Srećno…

Moj komšija NJofra, veći “ partizanovac“ i od pojedinih medijskih uposlenika, u ilegali je ovih dana. Razmišlja da li bi “ kuka dobrote“ mogla da se primeni i na njegov voljeni klub, dok bi na istu kuku obesio neke druge, ali… Zagonetno mi kaže da pojedinci ne bi trebalo previše da komplikuju (“ zalamaju u svom šesnaestercu“ ) i izazivaju još veće basket probleme (“ ne gađati uključen ventilator govnima“ ), a ovonedeljna poštapalica mu je – “ šta je pedeset batina po tuđoj guzici“ … Od ostalih košarkaških zbivanja, kojih ima sijaset, uglavnom negativnih, krećem se u rasponu od – OKK Beograd konačno ušao u svoju dvoranu, želim im brz put od Druge do ABA ligice, do reči mog kolege i prijatelja Marka Cvetkovića, kouča niškog Konstantina, učesnika ovogodišnje Superlige: “ mesec i po dana se pripremamo za šest utakmica u dve nedelje“ …