Tri koraka do neba

Drugo, sa šest rednih pobeda praktično je ostvaren polazni cilj, odnosno obezbeđene su kvalifikacije za Olimpijske igre, na kojima nas nema od 2004. godine i Atine. Treće, mogući protivnici (Češka i, najverovatnije, Italija) daju nam objektivnu nadu da ćemo se naći u finalu i tako (''na lakši način'') obezbediti ''kartu'' za Rio de Žaneiro. Naime, ostavili smo u drugom delu ''kostura'' Španiju, Francusku i Grčku, pa dve reprezentacije moraju otpasti, što kvalifikacije 2016. godine (18 selekcija) čini komplikovanijim od trenutne pozicije… Četvrto, tako rasterećeni, a i po prikazanoj igri (trijumfovali smo na više načina – odbranom, unutrašnjom igrom, na centre, kontrom ili šutevima sa distance – što mogu samo izabrani), u finalnom meču na 40 minuta imamo lepe šanse da osvojimo najsjajnije odličje, što bi bio podvig. Dakle, korak po korak, hladna glava i mirna ruka – recept su za finaliziranje dosadašnjeg, natprosečnog rezultata…

Izgleda prozaično, ali komšija NJofra je koliko juče, anegdotski, objasnio kakva je trenutna situacija u srpskom sportu. Nisam umeo da dam logičan odgovor na pitanje ''kakva je razlika između naših fudbalera i košarkaša'', pa je to NJofra učinio: ''nikakva, bratiću, ni jedni ni drugi ne znaju da igraju fudbal''! Maštovito, a moram da naglasim da uživam gledajući ovo takmičenje, jer i Vrabac i NJofra navijaju za ''orlove'', pošto nema Crvene zvezde i Partizana, odnosno – postigli su maksimalni stepen saglasnosti. NJofra, inače, kaže da boluje od hroničnog ''lenčugitisa'', a bavi se i važnim pitanjima: da li su hemoroidi ''povreda na šahu'', šta znači epitaf na grobu ružnjikave žene, da ne kažem Grdane – ''vraćena neotvorena'' i tome slično. Emotivno prati mečeve (''ovi naši su spremni kao ustanici iz 1804. godine''), a kad smo se plasirali među osam najboljih u Evropi, pokazao je vrhunsku alkoholičarsku širokogrudost – ''dečko, daj piće meni, daj kafiću, daj i kafiću preko puta''… Pred današnji meč sa Česima već vidim kako će NJofra sa setom gledati u Veselog, a DŽivdžan u Šilba, pa bolje ja da kažem koju: nezgodan protivnik, u naletu, rasterećen uloge favorita. Uz pomenuti dvojac tu je i Satoranski (atipičan plej sa dva metra visine, što mu daje prednosti u nekim fazama odbrani i napadu), kao i još pet-šest timski vrednih pojedinaca. Problem broj jedan biće Jan Veseli, jer je brži, skočniji od naših kolosa, a neće ići u kontakt sa Raduljicom, već će ga čekati na ''rampu'', kao i Pau Gasol. Ipak, veći broj kvalitetnijih igrača, koji imaju ''u nogama'' iks bitnih mečeva i završnica, pobednički karakter Saleta i većine njegovih pulena, kao i osnovni nedostatak ''sastava u formiranju'' (Češka, Letonija, Gruzija, Finska…) – kvalitetna igra maksimalno tri četvrtine – daje mi slobodu da kažem (sa blagom dozom ''navijanja'') da će Srbija slaviti…

Što se tiče domaćih – primarna tema je ''odlazak'' Duška Vujoševića sa kormila Partizana, kao i trenutna ''nevesela'' situacija u klubu. Vrabac i NJofra različito su pričali o treneru (Vrabac: ''ne možeš ga ni puškom oterati, ili ne može nigde više da radi, ili je utripovao da je vlasnik Partizana''; NJofra: ''još ćemo da vidimo, otišao je kao što su i Ameri sleteli na mesec''). Drugo, ubrzano se mora delati na pojačanju sastava (na turniru u Čačku nisu se razlikovali igrom od KLS-ligaša), a lično mislim da će se neko jako trenersko ime pojaviti tokom ove sedmice, što je dobro i da se ''sačuvaju'' Pera Božić i Dule Kecman. Logičan potez je i najavljeni ulazak u KK Partizan finansijskog revizora (da se sagleda ''kretanje tokova novca u poslednjih pet godina''), jer Nikola Peković i nova uprava hoće da znaju na kakvu situaciju dolaze. E sad, što neće svima biti prijatna ta, ne baš kurtoazna poseta – stvar je lične prirode i promišljanja. Vlast ume da bude lepa, ali i odgovorna do bola. Naravno, zluradi Vrabac je promrmljao, više za sebe, ali dovoljno čujno – ''će da vidimo čija se stara-majka muvala noću oko plavog mosta''. Nije mi milo, ali teško je gledati kad posrne gigant, odnosno kad prljav veš počne da se iznosi iz kuće, da se perucka javno, po tuđim veš mašinama…

Elem, da se pojedinci u Zvezdi ne osete zapostavljenim, da napomenem da su osvojili kvalitetan turnir u Kraljevu (da li je KK Sloga bogatija za koji dinar – i zašto nije – kad se odbiju ne mali troškovi?), da su se korektno (tviter suzama radosnicama) rastali sa Jakom Blažičem, iako bi im on bio od primetne koristi u nedostatku Vilijamsa, DŽenkinsa i Kalinića; da razmišljaju, dumam, o još kojem pojačanju, što iz straha, što iz potrebe, po sloganu ''kad utihnu jajnici''…