U redu za plakanje

Prvo je osvežena, ne i oživljena, prepiska Čović – Vujošević (Doktor Mašinstva – Profesor Košarke), pod nešto drugačijim okolnostima. DM je inicirao priču, pretpostavljam u lične svrhe, idejom “da je mnogo para sa Kosova završilo u Sportskom društvu Partizan“, tačnije analizom “tokova novca i anomalijom finansiranja srpskog sporta“, a čovek je za to istinski ekspert. Oglasio se i Duško Vujošević (NČ: “trener sa prebivalištem u Limožu“) – “Čović želi da se svidi moćnicima“, pa ponovo DM o “neuspešnom selektoru iz 2003. koji ga blati“ itd. Sad, glasno dumam, pretežno iz NJofrine glave – nema tu nevinih, a i mediji nisu mesto za rešenje enigme “gde su naše pare“, ima drugih institucija da razmrse “Gordijev čvor“. Samo, gde je savremeni Aleksandar Makedonski da mačem preseče ovaj rijaliti čvor? Ili se sprema nešto, nešto što mi obični smrtnici ne znamo, a što sa basketom sporadično ima veze, u tanušnoj niti…

Uglavnom, opet borba oko para na relaciji Zvezda – Partizan, mada vidim da su ovi drugi zadovoljniji, čim se nedeljno zahvaljuju. Elem, odem prošlog vikenda na Crveni krst, na memorijalni turnir Pivi Ivkoviću, trenerskoj legendi Radničkog. Nisam se vratio baš radostan, iz više razloga. Prvo, dvorana na Krstu omalena, svetlo slabašno, BKK Radnički u trećoj ligi, mada me raduje da su oformili sastav koji ih može dovesti do ranga više. Puno poznatih lica, uglavnom nekadašnjih “romantičara“, sada sa četrdesetak godina više na plećima. Mene lično Radnički podseća na prvi klub za koji sam bio registrovan, na Batu Đorđevića i Pivu Ivkovića, dvojicu učitelja košarke, na “leglo“ vrhunskih kouča (Ranko, Ciga, Pljaka, Bora, Duda, kasnije Žare i plejada mlađih); na poznanstvo sa mnogim časnim ljudima, sa izraženim moralnim vrlinama, na velike igrače – Ražnja, Čermaka, Srećka, Dugog, Tvigija, Frenkija, Mileta, Bracu, Zimonju… Da ne lamentiram više, možda se Crveni krst ne bi ugasio da je neko bolje radio, ali i da je uprava stala u “red za plakanje“, gde ima crno i crveno-belih. Isto važi za OKK Beograd, ali i sve klubove po Srbiji koji su bukvalno na rubu egzistencije. Odnosno, da li su Partizan i Zvezda veće “uzdanice“ ili “grobari“ našeg basketa? Drugačije: svodi li se sve na kaubojce reda “Obračun kod OK korala“ i “Ubij sve i vrati se sam“ i zašto da? Nisam siguran da ikoga ova tema zanima, posebno kad raspodela parica dođe na red, kao sad, pred start prvenstava…
Dobro, idemo na vedrije teme – ABA ligica startuje koliko sutra. Šta je tu vedro – pitaju me neki drugari iz Kraljeva. Kako šta, odgovaram, biće cirkusa, šećerne vodice, šarene laže, grohotnog smeha, pomalo košarkice i podosta pijačne trgovine. Recimo, brigu o suđenju ne vodi više iz Beograda šlajmovani Kamnikar, nego Rems, što bolji poznavaoci komentarišu kao “nije šija nego vrat“, odnosno ono o Kurti i Murti, znate već. Drugo, pošto će, u najavi, osamnaestoro sudija biti sa liste Evrolige – dolaziće gledaoci da bulje u arbitre, jer je njihov rang veći od ranga igrača i trenera. Odnosno, u devet dana odigraće se prva četiri kola po sistemu “pucaj kratkim rafalom“, što može, daleko bilo, opet rezultirati težim povredama igrača, da se ne podsećamo. Evo, na primer, simpatičnog devetodnevnog putešestvija košarkaša Partizana: idu barskom Mornaru i skopskom MZT-u, kod kuće igraju sa Cibonom, pa na noge Karpoš Sokoliju. Fina tura do Bara i dva puta do Skoplja, a između kao DŽile drži treninge u Beogradu i slično. Simpatično. Videćemo da li će, kao nekada, ABA iznedriti još kakvog asa (i zašto neće). Srećno svima…

Po prirodi stvari, u žiži srpske javnosti uvek je šampion, dakle Crvena zvezda. Već sam pisao da su nešto “štedljivije“ (to se tako zove?) dočekali start sezone – u Beogradu, bez Zlatibora, medijski prilično ćutljivo, “samo“ tri nova igrača u liku i delu Ognjena Kuzmića, Čarlsa DŽenkinsa i Milka Bjelice. Naravno, zluradi partizanovac NJofra nije mogao da odoli – “komšo, doveli su tri košarkaša, sad moraju isto toliko pojačanja“ . Nedavni turnir na Kritu pokazao je ono što i vrapci (u ruci) znaju, da ovaj sastav nije konkurentan za prvih osam u Evroligi. Na primeru meča sa Hapoelom i pobedi 67:59 sve se vidi. Solidna odbrana koja CSKA, Real, Barsu, Fener i još neke klubove neće sprečiti da im daju više od 80 poena. U isto vreme nedovoljan napadački kapacitet, nedostaje dvadesetak koševa. Odnosno, sve je u redu ako trio Đenka-Milko-Ognjen prosečno može da daje četrdesetak koševa po meču, u šta sumnjam. Luka Mitrović donosi novu energiju posle neigranja većeg dela protekle sezone, Gudurić, Dobrić i Dangubić čaprkaju na istoj, poziciji “tri“, gde će Simonović, pa i Lazić dominirati. Hoću da kažem da je prevelika gužva na nekim pozicijama, kao na Slaviji petkom između četiri i šest sati popodne, treba to malo rasteretiti. Dalje, šta sad sa Rebićem koji se ukočio od sedenja, sa još nekim igračima koji teško nešto konkretno mogu da odrade. Ali, kasica-prasica može sve, kao na početku kolumnice…