U tunelu usred mraka

Kvalitet je očekivano (pre)nizak, pa ne čudi da Krka ''danas'' pobedi Cedevitu, a ''prekosutra'' izgubi trideset razlike od Olimpije, Zadar i Crvena zvezda zajedno daju 105 poena, druga dva takmaca izgube više od 50 lopti za 40 minuta, procenti šuta oniski, patuljasti, (su)stižu povrede igrača, pojedinim trenerima već se drmucka klupica i tako dalje. Generalno, Crvena zvezda, Cedevita i Budućnost – nalazim – podeliće prva tri mesta, ostalih jedanaest timova mogu da budu i četvrti i četrnaesti, ali su Mega Leks i Igokea najbliži polufinalu. Mene lično raduje konsolidacija Igokee, odnosno profesionalizam, pozitivne emocije i znanje trenera Lukajića, Radivojevića i ostalih momaka, kao i ljudi koji vode klub…

Ali, navedene probleme nije lasno rešiti, oni su prisutni, bole i tište, što reče dobri i pomalo pošteni komšija Njofra – ''kao žvaka u kosi''. Elem, kad sam već pomenuo ''sijamske blizance'', Njofru i Dživdžana, nisam umeo da odgovorim smisleno na njihovo pitanje – zašto uopšte i pišem kolumnice? Recimo, posle prošlonedeljne učestali su pozivi sa ''skrivenih brojeva'' na sve telefone koje imam, počelo je neko komešanje gabaritnih, strip-istetoviranih njuški oko kafića u kome sedimo, u paviljonima i tako dalje. Biće da se ''nekome'' ne sviđa sadržaj i (više) forma mojih pisanija. Uz obećanje da ću se vidno popraviti (''časna Titova, pionirska reč'') počinjem analizu domaćih klubova regionalnog čergarenja od šampiona, Crvene zvezde. Neće biti većih problema da startuju polufinale sa neke od prve dve, ''povlašćene'' pozicije, jer su ubedljivo savladali Budućnost i minimalno izgubili od Cedevite. Mala digresija, opet na ''novotarije'' u ABA ligici – zašto se polufinale igra na dve pobede (a ne na tri, kao protekle sezone), kad je ''važnije'' od finala, pošto odlučuje o učesnicima Evrolige? Nemoj samo neko da mi da odgovor za ozbiljne retarde – ''zgusnut kalendar''…

Nešto drugo mi, vezano za utakmicu u Zagrebu (74:72 za Cedevitu), nije jasno. Otkud nedostatak gospodstva kod rukovodstva crveno-belih (da li su ga ikada i imali u dva srpska zvučna kluba i zašto ne?), pa posle zasluženog (auto)poraza podnose žalbu (uz evro-taksu), prave filmsku ekspertizu od ''četrnaest grubih grešaka sudija, zapisničkog stola i delegata'', sa akcentom na arbitru Damiru Javoru. (Uzgred, šta bi sa ekspertizom meča Litvanija-Srbija, koju je, ako mi sećanje nije varljivo, najavio Dragan Đilas?) Sklon sam da glasno razmišljam, kao i svaki stariji čikica: da li su se žalili (i zašto ne?) na završnicu prošlosezonskog meča u Zagrebu, u regularnom delu sezone, koji su dobili rezultatom 87:88, u penal završnici, gde je poslednji ''nevidljivi'' faul domaćinu dosuđen par sekundi pred kraj meča? Ko je, sa kojim sudijskim znanjem i iskustvom pravio analizu i da li je član kluba? Da li je pleju Mekelu neko objasnio da se ''roling-koraci'' (za koje lično dumam da su pogolema glupost) sude već drugu godinu? Da li je broj grešaka igrača i trenera veći od ''sudijskih 14''? Skreće li žalba pažnju javnosti sa evidentnih manjkavosti u kompoziciji i igri tima? Da li je ovo vid pritiska na arbitre i Kamnikara ''da razmisle''? I tako dalje… Više pažnje, novca i energije treba utrošiti na sutrašnju utakmicu prvog kola Evrolige u Kombank areni protiv Strazbura, iz sledećih razloga: (ne)opravdano se francuski tim stavlja na šesto, poslednje mesto u grupi, jer ima iskusnog trenera i kvalitetan sastav; u ovom trenutku, pošto ih očekuje revanš kod kuće, gosti su u psihološkoj prednosti, a Crvenu zvezdu eventualni poraz vuče u ''zonu sumraka''; povrede igrača, dogradnja sastava i ''nameštanje'' forme CZ (malo ko od stranaca je na očekivanom nivou) aludira na to da je bolje bilo da se prvo igra sa Realom ili Fenerom, ali… Zaključak: verujem u pobedu crveno-belih, jer pravi kolektiv u ovoj vrsti nadmetanja uvek, u pravo vreme, pokaže ''dodatni'' kvalitet.

Mega Leks i puleni Dejana Milojevića zdušno gaze, porazi od Zvezde i Budućnosti, odnosno nešto teži raspored, pomalo varaju tabelarno. Ljudi u klubu gledaju unapred (april-maj 2016) i ''znaju'' da će naredne sezone srpski klubovi imati ''samo'' tri predstavnika u regionu i nastojaće da ostave Partizanu i Metalcu podelu trećeg i četvrtog mesta… Crno-beli, osim objektivnih, imaju i jedan lako rešiv problem: mislim da nisu odredili strategiju za naredne četiri godine (''olimpijski ciklus''), da lutaju pod senkom decenijskih uspeha, da nemaju viziju mladih igrača koji jednog dana treba da nose igru, da se nepotrebno pozivaju da prošlogodišnje četvrto mesto (šta ako i budu četvrti, koje su šanse da pobede u polufinalu Zvezdu, recimo?); da više treba da ih brine što su kadeti ušli u Jedinstvenu ligu na ''specijalnu pozivnicu'', a ne na rezultat… Konačno, valjevski Metalac baš ima ''lošu karmu'', pre svega u igri: manji broj igrača u rotaciji, nedovoljan napadačko-poenterski potencijal (teško stižu do 70 poena), manjak ''kilaže'' u reketu, pa ne bi tome trebalo dodavati i narušene međuljudske odnose. Biće teeeško…

Da završim sa bratićem Njofrom, koji – kada neko evocira uspomene, priča o davno prošlom vremenu, kao ini – uskače sa sentencom: ''to je bilo još dok ti je askurđel mućkao navrdeda''…

Glosa: Otkud nedostatak gospodstva kod rukovodstva crveno-belih (da li su ga ikada i imali u dva srpska zvučna kluba i zašto ne?), pa posle zasluženog (auto)poraza podnose žalbu (uz evro-taksu), prave filmsku ekspertizu od ''četrnaest grubih grešaka sudija, zapisničkog stola i delegata'', sa akcentom na arbitru Damiru Javoru