Ukop do ukopa

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 Zatim je PČK prozvanog kluba an pasan objasnio da su to gluposti na koje ne daje duža objašnjenja, nikako i „saopštenja“, posebno kao osvajač Kupa Radivoja Koraća… Onda se dešavanja ubrzavaju – sportski direktor ABA fiskulture Žarko Čabarkapa (simbolično prezime za sudbinu lige) traži od PČK-a Sutjeske dokaze za (čije?) nameštanje, a rukovodstvo (B)ABE povlači krucijalni potez od koga sam se sav naježio – regularnosti radi pet utakmica poslednjeg kola igraće se u isto vreme! E, ako je tako, biće sve po pravilima službe, odnosno „ne brinite, puška je zakočena“. He, heee…

Dakle, tu smo otklonili svaku sumnju u časnost balkanskog basketa, pa prelazimo na domaći, odnosno KLS ligu poznatiju kao „iz dva u jedan“ (I2U1), za koju niko nije odgovorio na pitanje od milion dolara – „zašto i čemu?“ Nemio događaj zbio se na kraju utakmice u Kraljevu (Sloga – Vojvodina 100:90), kada je Igor Kovačević, tehnički direktor poraženog tima, nokautirao sudiju Milana Mažića. Naravno da osuđujem svako nasilje pa i ovo, mada mi je Igor svojevremeno bio igrač i nije pokazivao agresivnost tog tipa. Nema sumnje da ga čeka doživotno odstranjenje iz basketa, suđenje i tako dalje, ali ja bih da mi neko hrabriji odgovori na nekoliko pitanja. Prvo, osim izjava i kazni, hoće li neko pogledati i snimak celog toka meča, pošto su igrali timovi čiji je opstanak ugrožen (i zašto neće)? Još pet kola preostalo je do kraja, Jagodina je ispala, a još dva od četiri tima će takođe napustiti ligicu – OKK Beograd, Vojvodina, Spartak ili Vršac. Već su glasno Subotičani izrazili sumnju u čistotu nekih mečeva, pa se pitam kako će se regularnost („čojstvo i junaštvo“) postići tokom marta – pretnjama, evrima i zabranama, dobrim suđenjem, promenom svesti svih aktera (i zašto neće)? Treće, već je početkom lige Beovuk drakonski kažnjen zbog verbalnog napada na komesara suđenja Branka Jovanovića (umalo da napišem Aleša Kamnikara, daleko bilo), sve se vezivalo za Mišu Lakića i njegovog sina, pa su izneti podaci da je otac već doživotno kažnjavan i izbacivan iz basketa i tako dalje. Želim da neko sa povećim testisima objavi spiskić važnijih ljudi koji su aktivni u košarci (trenera i funkcionera, na primer), a koju su zbog sličnih incidenata bili vremenski kažnjavani (i zašto to niko neće uraditi).

Konačno, ako Savez neće da pod svoju ingerenciju stavi i KLS takmičenje, znači li to da nema snagu međunožja, ili da niko ne može raščistiti mutljag, koloplet tipa – predsednik kluba radi u istoj zgradi sa sudijama, PČK drugog klubića je važan u zajednici ligaša, PČK nekoliko klubova drži dizgine karusela zvanog KLS, menadžer je vlasnik domaćeg basketića (barem 51 odsto), „ne bih da se zamaram“ i tako dalje. Odnosno, šta to beše Superliga, kada, u kom formatu i pod kakvom regulativom će se odigrati, posebno što su se Mega i Partizan opasno kvalitativno približili Crvenoj zvezdi. Nemoj da bude u septembru, kad se svi vrate sa odmora, da je uspeh obe reprezentacije u Riju pokrio (čitaj – „zamazao masnom farbom“) sve basket-fekalije. He, heee…

Elem, sve ovo mi miriše natraške (čitaj – „smrdi“) na upokojenje i regionalne (načisto) i KLS lige (u ovom formatu i sadržaju, naravno), čiji će ukop biti odigran istog dana na dva groblja, recimo krajem juna meseca, a neće biti preterano posećen ni oplakan. Ili, što reče pametni i pomalo pošteni komšija NJofra – „samo mirno, sigurno je sve izgubljeno“. Kad pominjem komšu, ponovo se šepuri međ' paviljonima, jer je Partizan na putu povratka, mnogo brže nego što su mnogi (pa i ja, skrušeno priznajem) očekivali. Nosi crnu majicu sa DŽikićevim likom ispod koga piše „PREPO-RODITELJ“, nadglasao je u crveno obojenog Vrapca, a ovonedeljna omiljena sentenca mu je – „spram vojnika i puška“…

Crvena zvezda („crveno obuci da sluti na radost“) odlično nas prezentuje u Evroligi, ali se i za to takmičenje sprema velika čistka, reduciranje, dve paralelne lige, skromnija sahrana ili nešto slično, rečju – kompletna neizvesnost. NJih treba da raduje što su im juniori šesti put (kao i Megini prvi) obezbedili učešće na završnici Evrolige, kao što nadležne u Partizanu mora da štrecne i zaboli poraz u polufinalu od CZ (107:69), bez obzira što im nisu igrala tri najbolja igrača, jer su godinu dana stariji po evropskim propisima… Na kraju, moram objaviti i bratićev komentar, više recenziju na ovu moju (realnu ili pesimističku?) kolumnicu – „sve lelemud do lelemuda“…